Актуелно

Председник Општине Илија Војиновић потписао је уговоре са представницима удружења грађана, којим су одобрена средства на конкурсу за суфинансирање њихових програма, односно пројеката.

Према резултатима конкурса, за ову годину из општинског буџета одобрено је око три милиона динара за делатност 30 организација и 20 њихових подухвата.
Иначе, конкурисало је 48 удружења, која су за своју активност тражила око 16 милиона динара.

Војиновић је рекао да локална самоуправа по први пут дели буџетска средства на овај начин, односно на основу конкурса и поднетих пројеката, поштујући Закон о удружењима грађана.

Члан Општинског већа задужен за месне заједнице и удружења грађана Имре Кабок рекао је да одобрена средства из буџета, намењена кикиндским удружењима, нису довољна, међутим другачије нису могли. Он је изразио наду да ће исплата тећи предвиђеном динамиком и да ће одредбе уговора у целости бити испуњене.
- Локална самоуправа преузима обавезу исплате новца, док је обавеза удружења да оправдају добијени новац, односно да га утроше према назначеном програму, односно пројекту - рекао је Кабок.
Потписивање уговора обављено је у Свечаној сали Скупштине општине Кикинда.

С обзиром на то да је због великих падавина дошло до плављења делова атара у кикиндској општини, пољочувари у Кикинди и селима прикупљају ових дана документацију о парцелама оштећених пољопривредника.

Документација ће бити упућена Министарству за пољопривреду, које ће одлучити да ли ће бити неког вида надокнаде штете.
Члан Општинског већа за месне заједнице и удружења грађана Имре Кабок рекао је да је из овог министарства стигао допис да и  пољопривредини из кикиндске општине могу да пријаве штету.

- Посао смо поверили општинској пољочуварској служби, односно  београдској „Беозаштити“. Евиденција о штети врши се сваког радног дана од 8 до 12 сати у сеоским месним заједницама, док кикиндски паори могу да се обрате служби која је смештена у зграду бивше „треће месне заједнице“ у улици Милоша Остојина. Биће сачињен појединачни досије за сваку парцелу, који ће бити достављен Агенцији за пољопривреду и малу привреду. Пољопривредници морају да доставе тачан број парцеле и наведу површину која је поплављена, као и оријентациону штету - рекао је Кабок и напоменуо да пољочувари овај посао обављају без надокнаде.

Јавна агенција за пољопривреду и малу привреду доставиће прикупљену документацију надлежном министарству, које ће касније одлучити да ли ће и у кикиндској општини бити проглашена елементарна непогода, чиме би штета на неки начин била надокнађена.

Председник Општине Илија Војиновић, члан Општинског већа Бранислав Чолак и секретар Регионалне привредне коморе у Кикинди Саша Танацков били су данас у Накову, на граничном прелазу са Румунијом, који би, по свој прилици, ускоро требало да буде отворен.

Илија Војиновић је рекао да је Скупштина општине упутила захтев за отварање међудржавног граничног прелаза код Накова републичким министарствима спољних и унутрашњих послова, имајући у виду да је готово све у њиховој надлежности, у складу са Законом о граници.
- Исказали смо спремност да и локална самоуправа учествује у подизању неопходне инфраструктуре. Прелаз би пуно значио, не само за кикиндску, него и за друге општине, односно утицао би на развој Севернобанатског округа. Имамо и захтеве, односно потписе 44 фирме у округу које траже хитно отварање границе на овом месту - рекао је Војиновић.

Како је рекао Чолак, од начелника Службе за границе Министарства спољних послова Србије Саве Станковића, стигла су уверавања да ће се у наредна три месеца на дневном реду Владе Скупштине Србије наћи одлука о отварању међудржавног граничног прелаза између Румуније и Србије, код Накова.
- У принципу, требало би проширити пут у дужини од око 150 метара, до граничне линије, поставити два контејнера и подићи настрешницу за царинике, односно царинарницу. Добили смо подршку и од релевантних чинилаца у Румунији, који су такође исказали спремност да се овај прелаз отвори. У наредна три месеца требало би да урадимо предрачунску вредност и почнемо да подижемо неопходну инфраструктуру, док би са Јавним предузећем „Путеви Србије“ требало да се усагласимо око проширења пута, с обзиром да је, као магистрална саобраћајница, у његовој надлежности - рекао је Чолак и подсетио да ће гранични прелаз код Накова добити сасвим другу димензију изградњом новог пута од Иђоша према Ади, односно повезивањем са новим мостом на Тиси, када ће се створити најкраћа путна веза на линији Осијек-Кикинда-Темишвар. Ради се о стратешком интересу Кикинде, јер ће ускоро да почне реконструкција пута Кикинда-Башаид, а кроз кикиндску општину проћи ће, како је планирано, и Банатска магистрала.

Саша Танацков је истакао да је и Регионална привредна комора пре две године покренула иницијативу за отварање међудржавног граничног прелаза код Накова. Он је подсетио да привреда Севернобанатског округа једна од ретких у Србији која остварује суфицит у пословању са Румунијом. Отварањем овог прелаза скратио би се пут транспорта робе из округа према Румунији, чиме би се остварила знатна уштеда.
Иначе, малогранични прелаз Наково-Лунга, званично је затворен 10. јула. 2004. године.

Радници ћупријске „Зоохигијене“ поново су, у понедељак и уторак, 15. и 16. марта, уклањали псе и мачке луталице са кикиндских улица.
Том приликом, по правилима која налаже закон, збринуто је 56 паса и пет мачака.

Директор Јавне агенције за пољопривреду и малу привреду Небојша Лакета рекао је да је ухваћен и један чипован пас. Детектором је одмах  откривено име његовог власника, а обавештена је општинска комунална и ветеринарска инспекција, као и ветеринарска станица. Следи прекршајна пријава уз казну, а власник кућног љубимца дужан је да плати и део надокнаде трошка за посао ћупријске службе.
За годину дана, по Лакетиним речима, са кикиндских улица и из села у оппштини, на нешкодљив и хуман начин уклоњена су 523 пса и 23 мачке.

Иначе, због појаве новог случаја беснила у кикиндској општини, мере које су наложене решењем Управе за ветерину Министарства пољоприврде, шумарства и водопривреде од 4. новембра, 2009. године, продужене су од 1. фебруара 2010. године и у наредних 90 дана, односно до 1. маја.

Обавеза локалне самоуправе је да организује стално хватање и збрињавање паса и мачака луталица на начин прописан законом, да контролише њихово затварање у граду и да организује нешкодљиво уклањање лешева животиња са свих јавних површина.
Како је најавио Лакета, радници „Зоохигијене“ ће континуирано наставити ову акцију.

Власници који не желе да држе животиње, могу да се пријаве на бројеве телефона 26-935, 32-045 и 410-670, како би били евидентирани и омогућили овој служби да их бесплатно уклони приликом следећег доласка.

Према најави Одељења за ванредне ситуације Севернобанатског округа у Кикинди, 24.марта, у шест општина, тачно у 12 сати, биће провера сирена за јавно узбуњивање.

Грађани ће чути ваздушни знак за престанак опасности у трајању од 60  секунди.

На овај начин Одељење за ванредне ситуације Севернобанатског округа обележава Дан сећања на настрадале у бомбардовању Србије 1999. године.