Актуелно

Након јавног позива упућеног правним и физичким лицима, до 11. марта када је истекао рок, кикиндском Секретаријату за стамбено-комуналне послове, грађевинарство и привреду упућено је, према незваничним подацима, 1.527 захтева за легализацију бесправно саграђених објеката у кикиндској општини.

Секретар овог секретаријата Љубан Средић рекао је да је највећи број лица подносило пријаве током неколико последњих дана до назначеног датума.

- Грађани који нису искористили ову могућност олакшаног поступка легализације, који подразумева смањен број докумената, односно доказа о бесправно саграђеним објектима, могу их и накнадно легализовати у редовном поступку, али по знатно вишој цени - рекао је Средић.
Највећи број грађана, како је истакнуто у Секретаријату за стамбено-комуналне послове, грађевинарство и привреду, поднео је само захтев, док ће касније достављати потребну документацију.

Иначе, не постоје тачни подаци колико у општини има нелегално подигнутих објеката. По закону из 2003. године, када је такође вођена слична акција, пристигло је 2.045 пријава, од којих је само једна четвртина реализована, односно тада је легализовано око 500 објеката.
Према подацима Покрајинског секретаријата за урбанизам и градитељство, у Војводини је након јавног позива поднето око 70.000 захтева за легализацију бесправно подигнутих објеката.

Делегација коју су чиниле представнице СО Кикинда  помоћница председника Гордана Булатовић и секретарка Секретаријата друштвених делатности Гордана Пажин  и предствници Економско – трговинске школе  директор Томислав Бартолић, четири професора и осам ученика посетила је јуче у Темишвару Савез Срба у Руминији и српску гимназију „Доситеј Обрадовић“ .

Председник Савеза др Славомир Гвозденовић упознао је Кикинђане са радом и са плановима ове организације, а Економско – трговинска школа из Кикинде  пригодним програмом представила је град и свој рад у школи, литерарну и новинарску секцију, као и школски лист „ЛЕШ“.

Ово је почетак сарадње школа. Договорена је и посета ђака из Румуније у циљу бољег упознавања, размене искустава, унапређења рада.
Сусрету у Темишвару присуствовао је и генерални конзул Републике Србије у Румунији Драгомир Раденовић.

Поводом процеса израде Закона о младима, у Кикинди је данас одржан консултативни састанак којем су присуствовали представници општинске Канцеларије за младе, ђачких парламената и локалне самоуправе, односно општинских тела која се баве животом и радом ове популације.

Како је изјавила регионална координаторка за младе Министарства омладине и спорта Ксенија Војнић-Тунић, у оквиру реализације националне стратегије за младе оформљена је радна група која припрема израду поменутог закона, како би се касније нашао пред посланицима Скупштине Србије.
- Брига о младима мора да буде институционализована и њихови проблеми морају да се ефикасније решавају. То намеравамо да постиглемо Законом о младима, који ће се односити на популацију од 15 до 30 година. Њиме ће се регулисати односи свих релевантних фактора у држави када је у питању ова тематика, а неопходна је правна регулатива и у финансирању омладинских организација. Ово је, иначе, један од 50 састанака који се одржавају широм Србије, а досад смо имали овакве скупове у Сомбору, Суботици, Зрењанину. Циљ нам је да директно са терена прикупимо мишљења и ставове локалних актера о томе шта би све требало да садржи Закон о младима - рекла је Ксенија Војнић-Тунић.

Иначе, у Србији има око милион и по младих, што је 20 одсто у односу на укупан број становника. Млади људи у Србији припадају осетљивој групи, којој је потребна посебна подршка, јер су суочени са различитим друштвеним баријерама које онемогућавају њихово потпуно укључивање у друштвене токове и пуни развој њихових потенцијала. Примера ради, на евиденцији Националне службе за запошљавање пријављено је око 200.000 младих, што чини 27 одсто од укупног броја пријављених лица.

Локална самоуправа, у сарадњи са Министарством за пољопривреду, одганизовала је данас састанак пољопривредника из кикиндске општине са помоћником министра за пољопривреду Слободаном Теофановим и помоћником Управе за ветерину Гораном Милошевићем. Тема скупа одржаног у згради Скупштине општине била је „субвенције у пољопривреди“.

Теофанов је изјавио да је кроз разне видове помагања регистрованим пољопривредним газдинствима, односно пољопривредницима који се искључиво баве овим послом, држава ове године наменила око 17 милијарди динара.
- Циљ нам је да помогмено пољопривредницима, односно онима који живе од ове делатности, а таквих је прошле године било око 100.000 у Србији, од око 300.000 регистрованих газдинстава. Ове године очекујемо и повећање, јер се пољопривредници интересују за улазак у систем  пензијско-инвалидског осигурања. Циљ нам је да буду конкурентни на иностраном тежишту, јер без тога нећемо имати квалитетну пољопривреду производњу - рекао је Теофанов и додао да се у односу на прошлу годину дошло до незнатних измена уредби када су у питању субвенције. У питању је директно плаћање по хектару, по грлу стоке и код подстицаја за рурални развој који је ове године повећан на преко две милијарде динара.

Члан Општинског већа за привреду и пољопривреду Владо Крејић рекао је да ће ове године Општина добити око 48 милиона динара на име ренте за државно земљиште. Планом је предвиђено да се новац утроши на одржавање атарских путева и каналске мреже, на сузбијање амброзије и изградњу, такозваних, отресних рампи, где би пољопривредници могли да очисте машине пре него што изађу на коловоз.

Припреме за почетак рада кикиндског Регионалног центра за професионално усавршавање запослених у образовању у завршној су фази. Установа ће бити  у Немањиној улици, у згради где је било седиште Јавног стамбеног предузећа. Адаптација објекта ускоро почиње и најкасније крајем јуна, требало би да буду окончани грађевински послови.

Како је рекао в.д. директора Центра за професионално усавршавање запослених у образовању Добривој Мартоноши, који је један од главних креатора овог пројекта, потом би требало опремити центар неопходном опремом, која подразумева столове, рачунаре, видео бимове и остале реквизите.

Мартоноши и представници швајцарске Агенције за развој и сарадњу, потписали су недавно уговор вредан више од 65.000 евра, које обезбеђује ова агенција швајцарске владе за набавку помеутих учила
Споразум подразумева финансирање куповине опреме за Центар за стручно усавршавање, као и део трошкова који ће ова установа имати у периоду од фебруара, до краја јуна 2010. године.

Пројекат под називом „Професионални развој запослених у образовању“, од 2002. године спроводе ова швајцарска агенција и наше Министарство просвете. Њиме је предвиђено оснивање пет нових центара за стручно усавршавање просветних радника у Србији, међу којим је и Кикинда, као једина општина у Војводини.

Центар за стручно усавршавање просветних радника у Кикинди регистрован је као правно лице.
- Током августа почињу припреме за семинаре, неопходне за усавршавање просветних радника, јер према закону, сваки просветни радник дужан је да у пет година има 100 семинарских сати, како би усавршо свој рад, односно задржао лиценцу. Очекујемо, дакле, да крајем августа, односно почетком школске године, центар буде место где ће додатна знања стицати наши просветари, али и и они из Војводине, односно из Србије - рекао је Мартоноши и нагласио да ће кикиндски Центар за стручно усавршавање просветних радника  сарађивати са београдским Народним универзитетом „Божидар Аџија“. Кикиндски просветари ће, дакле, обавезне семинаре похађати у Кикинди, а не у неким од постојећих центара као до сада, за чега је локална самоуправа издвајала значајна средства. Оснивањем кикиндског центра биће остварени и комерцијални ефекти, јер ће на обавезну обуку у Кикинду долазити наставно особље из других општина. 
Према ранијем уговору, швајцарска Агенција за развој и сарадњу  овезбеђује две трећине од укупно 132.000 евра за подизање ове установе, док једну трећину обезбеђује локална самоуправа.