Актуелно

24.11.2011.

Проглашењем победника конкурса за идејно решење нове  сталне поставне Народног музеја и изложбом радова,  посетиоци  су  могли  да наслуте будући изглед  ове иституције културе.  Како је предвиђено, нова стална поставка допринеће да се Народни музеј отвори ка најширој публици , али и да се разноврсним, модерним,  мултимедијалним и атрактивно дизајнираним  садржајима, високо позиционира на културној и туристичкој мапи региона:

-На конкурс који је био расписан од 24. септембра до 11. новембра пристигло је 25 идејних решења, од којих је једно дискфалификовано јер није испуњавало све услове. Седмочлана комисија је за најбољи,  прогласила рад архитектонског тима из Београда који чине Милан Шпањевић , Никола и Катарина Самарџија . Њима је припала новчана награда од 130.000 динара. Аутори другопсласираног рада награђени су са 80.000, док су творци  трећепласираног идејног решења добили 50.000 динара. Народни музеј је исплатом награда откупио ова идејна решења, и може да их користи у целости или парцијално. Већи део главног пројекта базираће се на основу првонаграђеног рада чији ће аутори бити ангажовани као консултанти . Израда главног пројекта започеће ове године, а требало би да буде окончана најкасније до марта идуће године. Финансираће га ресорно министарство. Настојаћемо да током извођења радова музеј што мање буде затворен за посетиоце -најавила је директорица Народног музеја Лидија Милашиновић.

Како је у име победничког архитектонског тима објаснио Милан Шпањевић, њихово идејно решење произашло је из детаљније анализе изгледа трга и дворишта Народног музеја као неискоришћеног потенцијала.

24.11.2011.

Заменик председника општине Кикинда Милош Латиновић и помоћница председника Гордана Булатовић уручили су данас 87 пакета родитељима беба рођених крајем августа, у септембру и октобру. Тиме је настављена лепа пракса да локална самоурава подели радост са родитељима, и на симболичан начин, пожели лепо и безбрижно детињство најмлађим суграђанима:
-Без обзира што смо пре неких недељу дана завршили битку за најхрабрије бебе, мислим да би, што се тиче општине Кикинда, ово требало да буде почетак битке за родитељство.

Нема већег проблема од пада наталитета у нашем граду, али и држави. У тој оцени слажу се моје колеге са којима радим али и пријатељи. Ви сте као људи врло свесни да су резултати пописа у Србији готово трагични, и да не постоји ниједна друштвена, политичка или било која друга обавеза која је преча од подизања наталитета. Драго ми је да сте толико били храбри да, у ово време, када није лако, постанете родитељи. Од почетка године у кикиндскиом породилишту рођене су 363 бебе. Проблем је што су њихови родитељи углавном незапослени. Према нашим подацима чак 60 одсто родитеља ових беба немају посао. За наредну годину предвидели смо једну врсту не само стимуланса за рађање деце, него и да тек рођеној деци покуашмо да обезбедимо пристојан живот и детињство. Надам се да ћемо се сви у општини договорити и разумети да је то најважнији посао који следи. Јако сам срећан што могу да вас поздравим, и што на скроман начин можемо да вам помогнемо. Још више сам срећан што сте толико храбри.

Желим да ваше бебе буду здраве и срећне- рекао је, између осталог, Латиновић.
Беби пакете је у сарадњи са „Ангропрометом“ опремила  општинска организација Црвеног крста, а њихову куповину финансирала СО Кикинда. У њима се налазе врећа за спавање, бенкица,  флашица за млеко, зекица, пелене  и честитка општине.
Леп гест локалне самоуправе гануо је нашу суграђанку Светлану Куцуровски, мајку двоје деце:
-Пре три месеца рођен је Маријан. Имам и двогодишњу ћерку Андреу. Добила сам ствари које су ми у овом тренутку најпотребније. Нама родитељима годиле су речи подршке општинара. Хвала им што мисле на нас- рекла је Светлана

24.11.2011.

У протекле две и по године чак 1.490 жена на подручју Севернобанатског округа пријавиле су надлежним иституцијама да су биле жртве насиља. Током 2009. године 653 жена суочиле су са силеџијама из блиског окружења. Протекле године породичном насиљу било је изложено 584 жена, а током првих шест месеци ове 253. Алармантне податке изнела је директорица Центра за подршку женама Марија Срдић, поводом почетка обележавања међународне кампање „16 дана активизма против насиља над женама“, која се реализује од 1991. године:

-Насиље у породици представља  најчешћи облик кршења женских права. У току је утврђивање чињеничног стања у нашем округу о томе колико се жртава јавља и каква им се помоћ пружа. Све општине округа потписале су иницијативу за рад на заједничком концепту збрињавања жртава насиља. Иницијативу смо покренули ми и Полицијска управа Кикинда. Подсећам да већ три године при нашем Центру ради Саветовалипште за правну и психосоцијалну помоћ женама које су претрпеле насиље-саопштила је Срдићева.
Како је прецизирала психолошкиња и стручна сарадница саветовалишта при Центру за подршку женама Катарина Јирса, најчешће су жртве изложене физичком , а потом психолошком  и економском насиљу.  Она је изразила неопходност отварања регионалног склоништа за жртве породичног насиља, у који би биле збринуте жене и деца. Жене које пријављују насиље имају између 33 и 40 година. У већини случајева имају средњу стручну спрему и незапослене су, док  је најчешће насилник женин брачни или ванбрачни партнер. Како је данас у Центру за подршку женама речено, до 2. децембра ученици седмих  и осмих разреда основних школа и првих и других разреда средњих школа, могу да пошаљу фотографије, литерарне и видео радове на тему насиља у породици и партнерског насиља. Ради се о конкурсу „Крени од себе-препознај насиље у партнерском односу“. Најбољи радови биће награђени.

23.11.2011.

Центар за стручно усавршавање у Кикинди, домаћин је тродневног скупа представника мреже Центара стручног усавршавања Србије. Сем директора десет центара, овом скупу присуствују представници Министарства просвете и науке, Завоза за унапређење образовања и васпитаља. као и Швајцарске агенције за сарадњу:
-Успостављање новог система вредности међу српским просветним радницима, један је од циљева овог скупа. Покушавамо да превазиђемо проблеме у процедурама, подзаконским актима, да заједнички формирамо целовит систем стручног усавршавања- рекао је, између осталог, директор Центра за стручно усавршавање из Ужица Зоран Филиповић.
На скупу се могао чути и податак  да је ове године обукама у десет Центара за стручно усавршавање, присуствовало чак око 25.000 наставика.
Представник  Швајцарске агенције за сарадњу Хуго Сагер оценио је да напоре просветних радника који стално раде на унапређењу својих професионалних способности треба на локалу још више подржати.

23.11.2011.

Чврсто опредељење локалне самоуправе да у овим тешким временима помаже свим категоријама становништва- од социјално угрожених породица са више деце до старих и усамљених људи, потврђено је још једном. Помоћница председника општине Гордана Булатовић, директорица Центра за социјални рад Мирјана Барошевић и секретарка Црвеног крста Аранка Фелбаб, данас су посетиле шесточлану породицу Петковић која живи на Стрелишту. Иако суочени са немаштином, супружници  Вероника (30) и Небојша (37)  са пуно љубави и пажње подижу ћерке Браниславу (12), Јелену (7),  Николину (3) и две године старијег сина Матеју. Предајући им ланч пакете Црвеног крста, помоћница председника општине обећала је и конкретнију помоћ:

-Настојаћемо на све могуће начине да им обезбедимо грађевински материјал како би дозидали још једну просторију и купатило. Заиста сам одушевљена што се Вероника и  Небојша труде да сами прехране четворо лепе и здраве деце. Не чекајући туђу помоћ, успели су да купе кућу која је временом постала тесна за све њих. Када смо их питали да ли желе негде да се преселе, одречно су одговорили, рекавши да је ово њихов дом. На потезу су све  институције социјалне заштите и локална самоуправа. Када би било више оваквих породица, не бисмо у толикој мери били суочени са белом кугом. За тако нешто ипак је потребна значајнија помоћ државе. Сем оног што им кроз социјалну заштиту припада, друштво и држава у овом конкретном случају морају да реагују- рекла је Булатовићева.
Небојша Петковић пожалио се да је тренутно незапослен, иако зна да зида и послује око аутомобила:
-Не тражимо много. Да дозидамо још једну собу и купатило са макар туш кабином. Не кажем да сам то и сам могао да исфинансирам и урадим, али би породица остала ускраћена за неке друге ствари. Није нам лако, али се сналазимо. Лепо је што је општина изразила жељу да нам помогне- признаје Небојша.
Супруга Вероника каже да се од првог до првог натежу са око 15.000 динара, колико добијају на име социјалне помоћи и дечијих додатака:

-Много нам значи када знамо да има неког ко мисли на нас, и спреман је да нам помогне- казала је она.
И секретарка Црвеног крста Аранка Фелбаб бираним речима говорила је о овој шесточланој породици:
-Ради се о материјално јако угроженој породици.  Мислим да би друштво требало да им помогне. Иако до школе путују пет километара, Бранислава и Јелена су добре ученице.  Црвени крст интензивно их помаже од 2000. године када је, као прва беба у новом миленијуму, рођена Бранислава. У Београду смо организовали велику аукцију слика, а целокупан приход наменили њима- од намештаја, беле технике до одеће и беби опреме- подсетила је Фелбабова.

Скромне поклоне Гордана Булатовић уручила је и нашој суграђанки Розалији Будаи (76),која три и по деценије живи крај Железничког гробља о коме свакодневно брине:
-Овде сам отхранила и ишколовала четворо деце.  Сви су отишли својим путем, а ја остала на гробљу које припада Српској православној цркви. Некако се сналазим и преживљавам са скромно пензијом од око 8.500 динара. На гробљу увек има посла. Сама га одржавам- каже бака Розалија.