Актуелно

21.11.2011.

У склопу пројекта „Зелени Банат“ који општина Кикинда реализује кроз ИПА програм прекограничне сарадње Србије и Румуније, протеклог викенда у нашем граду боравило је 25 ученика из Жомбоља. Са вршњацима из Кикинде, присуствовали су предавањима које су за њих припремили стручњаци овдашњег Завода за јавно здравље. Ово је већ треће виђење и дружење Кикинђана и њихових другова из Жомбоља. Наши основци су крајем септембра боравили у том румунском месту, и присуствовали предавањима на тему заштите животе средине. Потом су  крајем октобра, заједно са својим  вршљацима, учествовали  у акцији пошумљавања у Жомбољу, и на тај начин промовисали један од основних циљева пројекта „Зелени Банат“. Члан Општинског већа задужен за привреду и екологију Ненад Грбић , подсећа да пројекат
предвиђа пошумљавање 45 хектара у општини Кикинда и садњу младица на 22 хектара у Жомбољу. То је, истиче Грбић, веома значајно будући да је регион Баната један од најобешумљенијих у Србији, али и у Румунији:

-  Пројекат је и са финансијског аспекта значајан, јер његова вредност износи 450.000 евра. Од те суме непуних 300.000 евра намењено је пошумљавању наше општине. Локална самоуправа пројекат суфинансира са близу 45.000 евра. „Зелени Банат“ има и едукативну мисију, а то је да млађе нараштаје правилно еколошки усмери- каже Грбић.
Помоћница директора Завода за јавно здравље Наташа Ђукић, сматра да су за младу популацију, али и становништво наше општине,  еколошка и едукативна мисија пројекта „Зелени Банат“, од непроцељивог значаја:
-Осим подизања свести о значају еколошки пожељног понашања и заштити животне средине, садња шума допринеће поправљању квалитета ваздуха. Пошумљеност наше општине износи свега један одсто-навела је, поред осталог, она.
Координатор пројекта „Зелени Банат“ Јован Родић указује да се током његове реализације у свим основним школама у Кикинди организују предавања у трајању од осам месеци:
-На овај начин настојимо да подигнемо еколошку свест деце, јер ће они преузети задатак очувања и унапређења животне средине – поручио је Родић.

18.11.2011.

Закон о спорту, његова примена, али и  пререгистрација спортских клубова, биле су теме јавне трибине на којој су, у организацији општине Кикинда, говорили генерални секретар Спортског савеза Србије Дане Корица и потпредседник ове спортске асоцијације Душан Димитријевић. Са жељом да представници овдашњих клубова из прве руке чују шта је све потребно да учине како би обавили пререгистрацију, јавну трибину иницирала је чланица Општинског већа за спорт и туризам Гордана Трнић-Иличић:

-Нов Закон о спорту ступио је на снагу 12. априла, и дефинисао најважније смернице и задатке. Међу најважнијим задацима свакакако је пререгистрација. Нема разлога да се око тога прави нека велика фама. Пререгистрација није никакав баук. Пререгистрацијом ће се постићи много тога. Биће тачно познато колико у нашој држави постоји клубова, и колико њих легално ради. Ко се до 12. априла идуће године не пререгиструје, престаће да постоји на спортској мапи Србије- упозорио је генерални секретар Спортског савеза Србије Дане Корица.
Он и и потпредседник ове спортске асоцијације Душан Димитријевић, изразили су задовољство што су представнике овдашњих клубова могли  подробније да упознају са Законом о спорту и и пререгистрација спортских клубова. Представници Спортског савеза Србије констатовали су да је Кикинда велики спортски град који је одувек имао врсне спортисте.

18.11.2011.

Возни парк Предшколске установе „Драгољуб Удицки“ увећан је за два нова пик-ап возила, који ће се користити за доставу оброка малишанима у вртићима.  Вредност возила марке „Застава“, износи око милион динара:
-Возила смо купили сопственим средствима. На истоветан начин, финансирали смо и изградњу паркиралишта за осам возилa испред наше установе. За тај посао утрошено је око пола милиона динара. Паркинг је намењен  искључиво за запослене и родитеље који дођу до установе-прецизирао је Пејаков.

18.11.2011.

Приликом посете кикиндској болници покрајинског секретара за здравство, социјалну политику и демографију др Атиле Ченгерија, могло се чути да та установа дели судбину других здравствених установа и када је реч о цитостатицима:
-Несташица цитостатика проблем је свих здравствених установа у Србији. Нарочито бих истакао проблем са „петфлуороурацилом“ који је дефицитаран у целој Европи. Према информацијама којима располажемо, очекује се да ће се тржиште нормализовати за три до четири месеца. Набавка ових ситостатика обавља се преко Министарства здравља, односно Агенције за лекове- рекао је др Ченгери.

 
Директор Опште болнице др Душан Коларовић, открио је да би до наредне среде требало да им буде испоручен један контигент цитостатика, чиме ће се, како је навео, побољшати тренутно стање:
-Чинимо све што је у нашој моћи да помогнемо пацијентима- рекао је др Коларовић.
Осврћући се на и даље присутан проблем гужви испред интернистичких амбуланти, др Коларовић је рекао да је на помолу решење:
-У току су преговори са локалном самоуправом, месним заједницама и Домом здравља да лекари специјалисти, пре свега интернисти, неколико дана у месецу обављају прегледе пацијената у селима наше општине. На тај начин смањиће се гужве, јер неће бити потребе да пацијенти долазе у болницу. И раније су лекари специјалисти одлазили у сеоске месне заједнице, али је донет Закон о допунском раду који је ту праксу прекинуо- подсетио је др Коларовић.

17.11.2011.

Упознавање са актуелном ситуацијом и кадровско –техничким проблемима  који тиште Општу болницу у Кикинди, као и стање на одељењу дијализе, били су разлози данашње посете, покрајинског секретара за здравство др Атиле Ченгерија овој установи. У присуству менаџмента те установе, помоћнице председника општине Гордане Булатовић и покрајинског посланика Саве Добранића, још једном  демантоване су дезинформације о наводном гашењу болнице у Кикинди:

-Болница неће бити угашена. Очито је да неко злоупотребљава и плаши грађане неистинама. План мреже здравствених установа у АП Војводина неће бити мењан наередних неколико година. У то сам сасвим сигуран- поручио је др Ченгери и указао да су недостатком кадрова суочене су и друге  болнице у Војводини:

- Та пробелматика је мимо ингеренција секретаријата на чијем сам челу. Кадровска  политика и дозвола за пријем нових кадрова у надлежности је Министарства здравља. Надам се да ће надлежна Комисија удовољити нашим потребама у Војводини. Чак и Ургентни центар у Новом Саду отежано функционише, јер Комисија није препознала потребе за пријем нових лекара и средњег медицинског особља. Слична је ситуација и у болници у Кикинди Од директора сам чуо да чак 20 лекара специјалиста у наредних пет година одлази у пензију, док је на специјализацији седам колега- навео је др Ченгери.
Oн је подсетио да је у последњих пет година покрајинска влада у ову здравствеу установу уложила 50 милиона динара, и изразио захвалност локалној самоуправи што, иако нема обавеза, издваја новац за њу. За потребе болнице, ове године је из општинског буџета опредељено 4,5 милиона динара. Новац је искоришћен за поправку и набавку појединих апарата.
Директор Опште болнице др Душан Коларовић поновио је да му смета што неко уноси немир и несигурност у грађане тиме што шири дезинформације о њеном гашењу и покреће петиције:
-Нико никад није рекао да ће се болница угасити, нити да се гаси- поновио је др Коларовић.
Он је рекао да, према важећим нормативима, болници недостаје 20 лекара специјалиста и исти број медицинских сестара:

-Дневно се у болници прегледа 750 пацијената. Током првих шест месеци на болничком лечељу је било више од 3.300 особа. У болници је запослени 580 људи, од чега 80 лекара- навео је директор болнице.
На састанку се могло чути и да ће директори болнице и Дома здравља др Душан Коларовић и др Јелица Калаба, сутра посетити Министарство здравља. Тема тог састанка биће  недостатак кадрова.