Актуелно

27.10.2011.

На седмој националној конференцији о увођењу културе безбедности пацијената у систем  здравствене заштите у Србији,  ресорно министарство објавило  је ранг листу установа које су рангиране на основу сталног унапређења квалитета здравствене заштите. У категорији Домова здравља са више од 50.000 становника, кикиндски се по броју бодова нашао на четвртом месту.

Водећи Домови здравља најбоља рангирана места остварили су захваљујући минималном преимућству у броју бодова које се креће од 0,02 до 0,04 - прецизирала је директорка Дома здравља др Јелица Калаба и навела да ови резултати запослене стимулишу , и показују да је евидентно подигнут квалитет здравствене заштите:

-Обавезни показатељи квалитета рада у службама за здравствену заштиту одраслих, деце и омладине, жена и медицини рада, ваксинација против грипа, обнова и стицање знања и вештина запослених, као и задовољство корисника услуга и запослених, параметри су на основу којих је извршено рангирање Домова здраља Вреднован је такође и просечан број пацијената по лекару и исписаних рецепата и упута на сто посета, било да се ради о упутима за лабораторију, ултразвук или консултативно-специјалистичке прегледе - саопштила је данас директорка Дома здравља др Јелица Калаба.
Високо четврто место кикиндског Дома здравља  је по оцени директорке др Калабе, остварено захваљујући раду свих запслених, а првенствено изабраних тимова - лекара и медицинских сестара.

26.10.2011

У циљу унапређења система управљања отпадом и заштите животне средине, компанија А.С.А.  Кикинда преузела је активности и запослене еколошке задруге „Кикинђанка“ чији је рад у претходних годину дана финасирао Високи комесаријат УН за избеглице.  До њиховог ухлебљења је дошло захваљујући сарадњи покрајинског Фонда за пружање помоћи избеглим, прогнаним и расељеним лицима, општини Кикинда и компанији А.С.А. У сусрету са новинарима, шеф комуникација и корпоративне одговорности копманије А.С.А. за Србију Љубиша Никшић, објаснио је  да су преузели четири радника и механизацију која се користила за сакупљање секундарних сировина у примарној селекцији:

Од  доласка у Кикинду, трудимо се да будемо корпоративно одговорни. То смо показали и на самом почетку, када смо за грађане у стању социјалне потребе одобрили трајни попуст на цену наших услуга за становништво.  Када је реч о пројекту „Кикинђанка“, изузетно смо задовољни сарадњом са нашим партнерима. Најзначајније је што смо им понудили стално запослење у нашој компанији. Слободно могу рећи да су бенефити обострани-локална заједница решава проблем избеглих и незапослених, Фонд је преузимањем од  А.С.А. обезбедио одрживост пројекта, док је наша компанија добила раднике са искуством и вештинама које су потребне за ову делатност- навео је Никшић.
Он је подсетио да је пролетос компанија А.С.А. Кикинда у складу са начелом хијерархије управљања отпадом за поновну употребу и рециклажу, увела примарну селекцију на подручју целе општине Кикинда. Тиме се, нагласио је Никшић, Кикинда поново сврстала међу прве општине у Србији, у којој, на целокупној територији, има успостављен систем одвајања отпада на месту настанка. Представница покрајинског Фонда пружање помоћи избеглим, прогнаним и расељеним лицима Милица Станић подсетила је да су еколошку задругу „Кикинђанка“ основали пре више од годину дана како би помогли избеглицама, али и нешто добро урадили за град у погледу едукације грађана за екологију и рециклажу:
-Одлучили смо да је најбоље да се спојимо са овом мултинационалном компанијом, што је добро за град али и избегла лица која су се запослила- навела је она.
И секретар  Секретаријата за инспекцијске послове и заштиту животне средине општине Кикинда Милутин Гаврилов поздравио је ову одлуку компаније А.С.А.

26.10.2011

Шест избегличких породица данас су потписале уговоре о купопродаји кућа за које је новац обезбедио УНХЦР преко републичког Комесаријата за избеглице. Њима је припало 770.000 динара за куповину куће са окућницом, и додатних 110.000 динара намењених зa набавку грађевинског материјала и белe техниke. Општина Кикинда је са десет одсто учестовала у куповини кућа, а  као и лане, добила је средства у максималном износу на конкурсу који је расписао Комесаријат за избеглице. Пет кућа налази се селима- Новим Козарцима, Накову, Банатском Великом Селу и Мокрину, док се једна избегличка породица скућила у Кикинди:

-Једина смо општина у Србији која другу годину заредом реализује овај хумани пројекат. Посебно је то значајно у тренутку када је завршен попис, и када смо сведоци да, у односу на претходни, општина Кикинда има мање 6.000 становника. Важно нам је да се овде осећате као код своје куће, и да сте прихватили да живите у новој средини као равноправи грађани и грађанке општине Кикинда. Надамо се да ће ваша деца у овој средини пронаћи радна места, стварати породице, и остати да живе у нашој вишенационалној и гостољубивој средини. Ускоро ћемо започети нови круг финансирања откупа кућа, како бисмо и наредне године потписали уговоре и неким новим избегличким породицама, обезбедили кров над главом- рекла је заменица председника општине Кикинда Гордана Булатовић.
Трошкове овере уговора у суду, плаћања пореза, укњижења у катастар и осталих формалности на себе је преузела локална самоуправа.
Мирослава Шушницу из  Книна  „олуја“ је 1995. године довела на север Баната. Након 16 тешких избегличких година и киријања по туђим кућама, Мирослав ће захваљујући овом хуманитарном програму коначно добити нов дом:
- Захваљујем се од срца општини Кикинда и УНХЦР-у.  У овом кући коначно ћемо супруга,  наше двоје деце и ја, бити своји на своме- признао је Мирослав Шушница.




 

25.10.2011

У фокусу саветовања одржаног  у Центру за стручно усавршавање, којем су присуствовали представници свих шест локалних самоуправа, Полицијске управе Кикинда, образовних установа, здравства и цркве, нашао се алармантан број самоубистава у Севернобанатском округу.

Отварајући дискусију, начелник Севернобанатаског округа Владимир Илић, констатовао је да је овај друштвени проблем све израженији, и да је неопходно да се њиме још свеобухватније и интензивије позабаве све надлежне институције:

 -Непобитна је чињеница  да је у последњих петнаест година, број суцида  три пута већи од броја страдалих у саобраћајним несрећама , и да овај регион предњачи по броју самоубистава не само у нашој земљи него и у свету. Управо је тај податак био полазна основа за саветовање на ову тему, како би се расветлила његова суштина, у циљу смањења и превенције.  Желимо да анимирамо и подстакнемо читав друштвени систем, како би у овим тешким и променљивим временима, та појава била ређа - навео је Илић.
На учеснике скупа „Подизање нивоа друштвене свести грађана и веће ангажовање надлежних институција на превенцији суицида“, посебан утисак оставили су суморни подаци Полициске управе Кикинда  који се односе на број самоубиства у Севернобанатском окруду од 1995. до 2009. године:
-У том периоду догодило се 846 самоубистава, што је дупло више од броја људи страдалих у пожарима , саобраћајним несрећама или од руке убица. Наиме, од 1995. до 2009. године у саобраћајкама је погинуло 340 особа, у пожарима страдало 40, док је убијено 50 људи.У чак 77,3 одсто случајева, самоубице се одлучују за вешање. Нешто ређе убијају се ватреним оружјем, а руку на себе дижу скоком  са висине, тровањем, утапањем или хладним оружјем. На самоубиство се одлучује три пута више мушкараца у односу на жене- рекао је, поред осталог, полицијски инспектор Борислав Макивић.
Лекар Специјалне болнице за психијатријске болести у Новом Кнежевцу др Драгољуб Недић,  истакао је неопходност акције у друштвеној заједници у циљу смањења броја самоубистава и покушаја:
- Таквим особама потребно је помоћи и створити им могућност другог избора. Ментални поремећаји, односно депресија, најчешћи су узрок самоубиства- навео је др Недић.
Прoтојереј  Јован Силашки  рекао је да црква према суициду има недвосмислен однос, подсећајући да  нико нема право да себи а ни другоме одузме живот.

24.10.2011

Према још незваничним подацима прикупљеним до 20. октобра,  када је попис и окончан, кикиндска општина има 60.151 становника и 25.601 домаћинство- саопштио је заменик председника пописне Комисије Бранко Љубоја и оценио да је на подручју наше општине овај важан посао успешно спроведен. У односу на претходно  обављен попис, у  кикинској општини је током протеклих девет година број становника смањен  између осам и  девет одсто:

-Први пут број становника Кикинде пао је испод 40.000. Према незваничним подацима у граду живи 38.491 особа, а пописано је 16.151 домаћинство.  Пописом је утврђено и да по први пут имамо  насељено место са мање од 1.000 становиника. Ради се о Банатској Тополи  која има 887 житеља и 386 домаћинстава. По први пут Наково и Нови Козарци пали су испод 2.000 становника. Наково им 1.946 мештана и 937 домаћинстава, док у Новим Козарцима, које има 769 домаћистава, живи 1.958 лица.  Башаид  има 3.137 становника и 1.220 домаћинстава. У Банатаском Великом Селу живи 2.569 људи , а ово насељено место има 1.109 домаћинстава. Руско Село има  1.223 домаћинстава и 2.847 становника. У Иђошу су пописана 843 дома ћинства и 1.801 становник, а у Сајану 574 домаћинстава и 1.174 становника. Мокрин је и даље село са највише становника -5.341.  У овом насељеном месту пописано је 2.389 домаћинстава. Лоша демографска слика Србије присутна је и у кикиндској општини . Ради се о континуираном процесу који траје више од тридесет година. Практично дупло више  особа умре него што се роди. То је највећи проблем државе и наше општине- констатовао је Љубоја.

До 25. новембра  обавља се контрола квалитета пописа. У Кикинди се контролишу два пописна круга, а један у Руском Селу.  Љубоја је рекао да неће бити потребе за покретањем прекршајних пријава због одбијања грађана да се попишу, јер су сви пристали да приме пописиваче и тако испунили законску обавезу.