Актуелно

Датум 10.10.2011.

Вишегодишња настојања општине Кикинда да поправи поразну еколошку слику у погледу пошумљености oд један одсто, настављена су и  реализацијом пројекта „Зелени Банат“. Пројектом је предвиђено пошумљавање 45 хектара у селима кикиндске општине садњом  младица тополе и сибирског бреста:

-У атару Руског Села и Мокрина пошумиће се 15 хектара, великоселском десет, а у наковачком атару пет хектара. Завршетак овог пројекта планиран је у наредних седам до осам месеци. У плану је пошумљаваље и башаидског атара на 22,7 хектара. Практично нашу општину пошумићемо на нових седамдесетак хектара, што је у складу с препоруком покрајинског Секретаријата за пољопривреду, водопривреду и шумарство. Наиме, ресорни секретаријат  залаже се да свака општина у Војводини годишње посади младице на сто хектара. Улажемо велики напор како кикиндска општина не би више била на дну лествице по проценту пошумљености. Просечна пошумљеност у Србији износи око 38 одсто, а на подручју Војводине око 28 процената- каже члан Општинског вежа задужен за привреду и екологију Ненад Грбић.
На основу старе шумске основе у кикиндској општини шуме заузимају око 900 хектара.

Датум 10.10.2011.

Заменик председника општине Милош Латиновић и његови сарадници уприличили су у свечаној сали СО Кикинда традиционални коктел за представнике амбасада Норвешке, Русије и Данске, али делегације побратимских градова који су били гости на „Данима лудаје“. Koктелу су, поред осталих, присуствовали Рогер Јоргенсен, отправник послова амбасаде Норвешке, Мете Ковел Ниелсен, амбасадорка Данске и Александар Конахинин, аташе за културу амбасаде Русије. Са домаћинима су се на коктелу дружили градоначелник Жомбоља  Gabor Каба, председник асоцијације братских градова Кишкунфелеђхаза Joжеф Фичер, али и делегације Приједора, Шентјура, и многе друге угледне званице:

-У корпусу приредби и манифестације које се одржавају  у нашем граду „Дани лудаје“ се издвајају не само по традицији дугој четврт века, него што, да тако кажем, имају један народни карактер. Људи које је матица живота одвела из родног града, долазак у Кикинду планирају према датуму одржавања „Дана лудаје“. Ипак, још важније је што су „Дани лудаје“ проширили своју презентацију. Више то није само забава у виду мерења најдужих и најтежих лудаја, концерата и дечијег карневала. „Дани лудаје“ имају и један специфичан привредни карактер. Мислим да је то нешто што ће обележити и трасирати будућност ове наше манифестације. Посебно нам је драго што су Кикинду током одржавања „Дана лудаје“ посетили наши бројни пријатељи. Са високим делегацијама амбасада Норвешке, Русије и Данске, али и наших братских градова дружили смо се на кокктелу који има традицију- сумирао је утиске  након коктела Латиновић.
За представникe политичког, привредног,  културног i javnog  живота наше општине, приређен је коктел и у Радничком дому.

Датум 10.10.2011.

Суша и високе температуре омеле су произвођаче да у престоницу наранџастих џинова донесу бундеве и тикве чија би тежина и дужина била довољна да сруши прошле године остварене апсолутне рекорде у обе конкуренције. Kao и претходних година „Дани лудаје“ били су у знаку будућег агронома Милана Деснице из Савиног Села који је тријумфивао са бундевом тешком 190,5 килограма. Студент друге године Пољопривредног факултета у  Новом Саду, по четврти пут понео је титулу најбољег одгајивача џиновских бундева. Иако је Милан силно желео да надмаши лане остварен апсолутни рекорд од 288,3 килограма, у томе није успео:

-Са овом четвртом узастопном победом може се рећи да сам суверени владар „Дана лудаје“. Температуре које су овог лета прелазиле 40 степени Целзијусових, показале су фаталним за све пољопривреднике па и нас узгајиваче. Да није било тако, бундева би можда досегла тежину и до 400 килограма- рекао је Милан и открио да је овогодишњу победницу неговао пуних шест месеци.
Њему и Јожефу Варги, који је однеговао најдужу тивку од 218 центиметара, честитао је и награде уручио министар културе, информисања и информационог друштва Предраг Марковић. Зашто ове године произвођачи нису  oстварили боље резултате објаснио је  проф.др Јанош Берењи, један од највећих светских експерата за тикве и дугогодишњи главни судија на „Данима лудаје“:
-Иако су се жалили на сушу и високе темепратуре, морам да каже нису смели да се уздају уу небо и чекају кишу. Да су тикве редовно заливали, орезивали, опрашивали и штитили од болести и  штеточина, резултати би били бољи. Очито је да без муке нема науке, а у овом случају без примене науке ни џиновдских тивки- јасан је др Берењи.

Датум 10.10.2011.

Директорка Туристичке организације општине Кикинда Маријана Иличин, оценила је да су 26. по реду „Дани лудаје“,  упркос хладном времену, оправдали њихова али  и очекивања суграђана и гостију:

-Овогодишња манифестација остаће упамћена по томе што смо је по први пут конципирали и одржали као четвородневну. Сматрамо да су четири дана била неопходна како бисмо задовољили најразличитије укусе. Интересантно је да су по први пут уочени туристи који су из медија сазнали за „Дане лудаје“ и одлучили да посете наш град и  у њему се, како су нам признали, лепо проведу. Као туристичке посленике та чињеница нас радује, али морамо још пуно тога да урадимо како би, у том погледу, манифестација била масовнија. Са друге стране, морамо да се помиримо да су „Дани лудаје“ јесења приредба која се одржава другог викенда у октобру. У том смислу, не можемо да утичемо на временске прилике. Срећом, обилнијих киша овога пута није било да су сва дешавања, укључујући и вечерње концерте Хариса Џиновића, Бајаге и инструктора и Мирослава Илића, били добро посећени. По нашој процени концерте је пратило између 6.000 и 8.000 људи- рекла је она.
Oрганизација манифестације коштала је око 4,5 милиона динара, а новац је обезбеђен од донатора и спонзора, од којих је највећи НИС. Tа нафта компанија издвојила је 2,5 милиона динара.

Датум 07.10.2011.

Десетодневни боравак код својих другара у Суботици, четрдесетак малишана из централног Косова,  Поморавља и Метохије, искористило је да у пратњи својих домаћина и  потпредседника хуманитарне организације „Дечија радост“ из Гњилана Зорана Максимовића, посете наш град и осете део атмосфере „Дана лудаје“:

-Већ четири године релизујемо пројекат „Деци Космета са осмехом-заједно у школским клупама“. Ђаци наше школе домаћини су вршњацима из централног Косова,  Поморавља и Метохије. Код њих спавају, а наставу заједно похађају у нашој школи.Од 30. септембра до 9. октоба они су наши гости, а на позив Кикинђана одлучили смо да их доведемо на „Дане лудаје“. Деца из Гњилана, Косовске Каменице, Косовске Витине, Косова Поља и Осојана веома су задовољна боравком овде - каже   Бранка Пешић, психолог ОШ „Соња Маринковић“.

Пре обиласка градског трга и Народног музеја,малишани са Косова били су гости Полицијске управе Кикинда где су их поздравили начелник Драган Јовић  и Велимир Барбулов, прецедавајући председништва Независног синдиката полиције:
-Током боравка на Косову и Метохији представници хуманитарног фонда „Полицајац“ ступили  су  у контакт са хуманитарном организацијом „Наша радост“. Резултат те сарадње јесте и ова посета малишана Кикинди и овој полицијској управи. Драго нам је било што смо могли да их угостимо, и њихову младалачку знатижењу задољимо показујући им полицијска возила и опрему. Њихов једнодневни боракав у Кикинди који ће им , надам, се, остати у лепом сећању, помогли су локална самоуоправа ,фабрика „Банини“ и „НИС-Нафтагас“-саопштио је Барбулов.
Према оцени потпредседника хуманитарне организације „Дечија радост“ Зорана Максимовића, малишанима са Косова боравак на северу Србије пуно значи:
- Овде на тренутак могу да се опусте јер њихово детињство није безбрижно.  Неки од њих живе у потпуном окружењу, и немају нормалне услове за живот- признао је Максимовић.