Актуелно

Датум 13.09.2011.

Председник општине Илија Војиновић и његови сарадници разговарали су са представницима кинеске државне компаније „ЦХД корпорејшн“ о могућностима изградње соларне електране у Кикинди. Кинеска делегације обишле је евентуалне локације на којима би се градила соларна електрана капацитета до 30 мегавата. Подсећајући да су  покрајинска администрација и компанија „ЦХД корпорејшн“ крајем прошле године потписали Меморандум о сарадњи, члан Општинског већа задужен за енергетски менаџмент и ефикасност Карољ Дамјанов рекао је да су разговори ушли у фазу дефинисања неких техничких предуслова:

-У наредном периоду наставиће се интензивнија сарадња  ѕа овом кинеском компанијом. Свесрдну подршку да у нашем граду буде изграђена фотонапонска електрана, пружа нам и  Покрајински секретаријат за енергетику и минералане сировине. Сви заједно покушавамо да нађемо добар модел како би се отворила могућност  инвестирања из ове области у нашем граду. Предочили смо потенцијалним инвеститорима неколико локација, од којих се једна издвојила као најбоља а она се налази на потезу „Галад“. Фотометријска испитивања показаће која је локација најбоља-навео је Дамјанов.
Разговорима са делегацијом кинеске државне компаније „ЦХД корпорејшн“ присустовао је и Покрајински секретар за енергетику и минералне сировине Радослав Стриковић који је навео да је усвојен просторни план Републике Србије и измењена законска регулатива из области енергетике и заштите животне средине:
-Први део разговора са седмочланом кинеском делегацијом обавили смо у Влади Војводине, након чега смо дошли у Кикинду. Разговорима су присуствовали и стручњаци ЕПС-а, ЕМС-а  и Агенције за енергетику. Редослед догађаја у реализацији овог пројекта предвиђа формирање радне групе, оснивање предузећа и израде студије. Иначе, ако се буде градила електрана јачине пет мегавата, инвестиција би била „тешка“ између 12 и 15 милиона евра. Уколико се потигне договор о изградњи соларне електране капацитета до 30 мегаватa, онда би требало да се уложи од 75 до 100 милиона евра. Само за прикупљање неопходнe документације и израду студије биће неопходно годину дана. Ово је добар пример како даље развијати нове изворе обновљиве енергије- рекао је Стриковић.

Датум 12.09.2011.

Најстарији електронски медији у Кикинди и овом делу Баната данас обележава две деценије постојања и рада. Радио Кикинда тренутно функционише под окриљем Јавног предузећа „Информартивни центар Кикинда“ . Први пут у етру се огласила 12. септембра на таласној дужини од 98,3 мехарце. Некада регионална а сада локална радио станица која програм емитује на 93,3 мегахерца, и даље је медиј са респектабилним кредибилитетом. Непристрасно, тачно и непристрасно информише слушаоце о привредним, политичким, културним и спортским актуелностима и дећшавањима у нашој општини. Садашњи директор Драган Вајнић, је од првог дана емитовања Радио Кикинде запослен у овој медијској кући:

-Двадесет година нашег рада не можемо да посматрамо и анализирамо независно од турбулетних дешавања у држави. Различито време, ситуције и догађаји али и пуно промена које су биле такве да их неко  не доживи за читав људски и професионални век. Након свега тога успели смо да станемо на ноге. Радио Кикинда ради успешно. Пре неколико година добили смо званично и фреквенцију. Медијима у Србији, па тако и нама, није лако нарочито у условима економске кризе. Олакшавајућа је околност свавако је што смо локални јавни сервис. Иако се финасирамо из општинског будџета, све сем плата морамо сами да зарадом. Сматрам да опастанак оваквих фирми зависи од способности менџмента и њихове умешности-каже Влајнић.
Када је пре 20 година Радио Кикида почела да емитује програм,  у погледу техничко-технолошке опремљености, била је једна од најбољих у Војводини:
-Дуго се у том погледу ништа није радилo. Током протекле три годиме успели смо да обновимо raдијску рачунарску опрему  и 80 одсто  укупне рачунарске опреме. Један од апсурда Агенције за телекомуникације је и тај што јњ нама додељена локалан фреквенција, али и  даље располажемо предајником јачине једног  киловата. То значи да се у погледу домету сигнала ништа се није променило . У зависности  од временских услова и температуре, и даље наш сигнал сеже скоро до Сегедина- указује Влајнић и додаје да ЈП „Информартивни центар Кикинда“  има двадесет сапослених.
Он подвлачи да се рад  Радио Кикинда треба гледати и кроз призму расадника кадрова, јер је та медијска кућа изнедрила велик број тонско-техничких стручњака и новинара  од којих неки сада раде у другим локалним или националним медијским кућама.

Датум 12.09.2011.

Радно способни корисници социјалне помоћи данас су чистили и уређивали Мелино гробље. Истоветна радна акција на овој локацији одржаће се у петак- најавила је  директорка Центра за  социјални рад Мирјана Барошевић и подсетила да су корисници социјалне помоћи у претходном периоду уредили Железничко гробље:
-И овога пута позвали смо кориснике који живе у близини локације предвиђене за чишћење и уређење. Данашњој акцији одазвало се 28 корисника. Иако смо позвали већи број људи, неки се из оправданих разлога нису појавили. Вредноћу и марљивост оних који су се одазвали настојаћемо да наградимо. Сви који долазе редовно и учествују у акцијама, имаће предност при одобравању било које врсте помоћи која ће се делити у локалној самоуправи.  Планирамо да на овај начин средимо и Мокринско гробље- саопштила је директорка  Барошевић.

Датум 12.09.2011.

Богат и разноврстан дводневни програм петог по реду Мамутфеста привукао је у петак и суботу 3.000 посетилаца- саопштила је данас директорка Народног музеја Лидија Милашиновић:
-У том погледу манифестација је премашила сва наша очекивања. И претходна четири Мамутфеста била су добро посећена, али не као овај.  Наравно и овог пута највише је било деце предшколског и основношколског узраста. То је још једна потврда да се Мамутфест профилисао као дечија манифестацију која на забаван, едукативан и атрактиван програм промовише јединствено природно и културно наслеђе , 500.000 година стар скелет мамута. Садржаје овогодишњег Мамут феста попут изложби Скелети уживо, Цициног кутка и Киндер играчки-колекциај као страст, посетиоци могу да погледају до 10. октобра- каже Милашиновићева.
Мамутфест организовао је кикиндски Народни музеј, а под покровитељством локалне самоуправе, НИС-а и Министарства за економију и регионални развој.Туристичка организаџија општине Кикинда била је сарадник у организацији преисторијске феште.

Датум 09.12.2011.

Манифестација ДАНИ ЛУДАЈЕ, која се у нашем граду одвија већ 26. пут ове године, представља нераскидиви део традиције нашег града и препознатљив симбол Кикинде.
Манифестација има друштвени, културни и привредни значај. Mанифестација коју организује Туристичка организација Општине Кикинда и локална самоуправа има међународни карактер, те с поносом истичемо да више десетина хиљада гостију из Србије, али и иностранства одушевљено долази у Кикинду.
Као и сваке године значајан сегмент манифестације представља спортски дан (недеља, 9.октобар) када се у граду одвија низ спортски сусрета.
Како је недеља је у знаку спорта и пријатељских сусрета и такмичења, и ове године се организује “Лудаја куп” .

Читава манифестација се финансира из спонзорских и донаторских средстава, дакле буџетска средства нису планирана ни за спортски дан, али ће локална самоуправа средствима НИС-а партиципирати у трошковима. (пехари, похвалнице, дипломе и/или покривањем одређених трошкова око организације).
Како бисмо благовремено организовали детаљан програм, молим све заинтересоване који су планирали сусрете у време “ДАНА ЛУДАЈА” да се прикључе “ЛУДАЈА КУП-У”, пријавом за учешће до 30.септембра Гордани Трнић(е-mail: gordana.trnic@kikinda.org.rs), чланици Општинског Већа задуженој за спорт и туризам која ће координирати спортским активностима у време ДАНА ЛУДАЈА.
У пријави навести планиране активности (укупан број учесника, број потребних пехара, похвалница, диплома, износ.