Актуелно

20.12.2011.

Имајући у виду најављене временске прилике, у наредних седам дана на снази ће се задржати такозвани нулти степен приправности Зимске сужбе- саопштио је данас председник Штаба Зимске службе Бранислав Чолак, и додао да та фаза подразумева дежурање једног возила за обилазак и прикупљање радника и надлежног људства:
-Они обилазе терен, процењују стање и евентуалну врсту интервенција на саобраћајницама. Зимска служба располаже са 300 тона соли, а ова количина би, у зависности од падавина, могла  да буде довољна до краја јануара идуће године. Једна интервенција на терену подразумева утрошак између 20 и 50 тона соли- навео је Чолак.

Одржавање градских и локалних путева у кикиндској општини поверено је на тендеру фирми „Златна греда“. За рад Зимске службе новац се издваја на бази средстава утрошених током претходне сезоне. И ове је, у ту сврху, планирано око 12 милиона динара. Са осам возила са ротационим посипачима и два зглобна возила, екипе Зимске службе одржаваће око 160 километара градских саобраћајница првог, другог и трећег приоритета, сеоске и локалне путеве. Градски трг и јавне површине од снега и леда чистити запослени у ЈКП „6. октобар, којима је поверена и градска пијаца. Одржавање железничке и аутобуске станице и стајалишта у зимским условима, у ингеренцији је запослених у тим фирмама. Установе, предузећа и друга правна и физичка лица, обавезна су да снег и лед уклањају испред својих установа, зграда и кућа. Како каже Чолак, од кад је уведен нулти степен приправности ниеј било потреба да возила и људство Зимске службе интернвенишу.

20.12.2011.

Из фонда општинског  Савета за безбедност саобраћаја, издвојио је око 50.000 динара за куповину рачунара, дигиталног фото апарата и опреме за транспорт крви на анализу особа које се сумњиче да су управаљале возилом под дејством  алкохола, или  учествовале у саобраћајном несрећама. Командиру саобраћајне полицијске испоставе Кикинда Жељку Ђурђеву, опрему је данас, у име локалне самоуправе, предао Бранислав Чолак.  Пошто  се такве анализе крви више не обављају у кикиндским здравственим установама, него у Сенти или Зрењанину, потреба за опремом за траспорт била је преко потребна:
-Ових дана планиран је састанак са представницима Опште болнице у Кикинди како би се створили услови да се ове анализе раде у нашем граду. Надам се да ћемо у најскорије време успети то да решимо. До краја године завршиће се инсталирање семафора на углу улица Војводе Путника и Димитрија Туцовића- рекао је Чолак, и најавио да ће након нобогодишњих и божићних празника бити расписан тендер за набавку опреме за инсталирање видео надзора.
Преузимајући опрему,  командир саобраћајне полицијске испоставе Кикинда Жељко Ђурђев, рекао је да ће, захваљујући њој, рад саобраћајне полиције, али и безбедност свих учесника у грађана , бити унапређен.

19.12.2011.

Новембарске анализе ваздуха које су на основу мерења у Микронасељу и мерном месту у Заводу за јавно здравље обавили стручњаци ове установе, показале су да је било више чађи него што је дозвољено:
-Конкретно- 1. ,13., 14. ,15., 16. и 17. новембра, у ваздуху је било чађи изнад дозвољених вредности. Последица тога јесте што су суграђани са доласком зиме почели да користе чврста горива за загревање својих домова. У овом периду се у фабрици „ливинца-Цимос“ догодио акцидент, па је и то утицало на повећање концентрациеј чађи у ваздуху- прецизирала је помоћница директора Завода за јавно здравље Наташа Ђукић.

Повећане концентрације чађи у ваздуху није било годинама. Највећа измерена концентрација  од 91 микрограма по кубном метру измерена је у Микронасељу. Највећа дозвољена концентрација износи 50 микрограма по кубном метру. Новембарске анализе квалитета ваздуха показале су да су се концентрације цинка и осталих тешких метала кретале у дозвољеним вредностима.Током
протеклог месеца ни концентрације сумпор-диксида, азотних оксида и озона нису биле изнад прописаних граница. У новембру је током четири дана на мерном месту у уЗаводу за јавно здравље, и две седмице на мерном месту у Микронасељу, регистрована повећана концентрација сусепендованих честица:


.

19.12.2011.

На рубу резервата „Пашњаци велике дропље“, јединог станишта  ретке  врсте птица која у нашој земљи обитава само на северу Баната, отворен је Визиторски центар еко салаш Јарош. У изградњу објекта, који се налази у делу мокринског атара и пратеће  документације, издвојено је око 3,5 милиона динара. Средства су обезбедили Покрајински секретаријат за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине и Министарство животне средине, рударства и  просторног планирања.  Мокринчани се  надају да ће еко туристи и ђаци убудуће долазити да помоћу фотоапарата и двогледа „лове“ сваки покрет огромних птица које спадају у највеће летачице на свету. Женке теже од шест до девет килограма, док мужјаци вагају од 12 до 15, а неки и до 20 килограма:

-Простор северног Баната има изузетне природне и културне вредности. Ми који се бавимо животном средином, трудимо се да ово рурално подручје у близини тромеђе Србије, Мађарске и Румуније, промовишемо и унапредимо. Природна баштина је леп лајт мотив, погото што овде имамо највеће степско и пашњачко подручје у нашој земљи. Последњих година уложили смо много енергије да сачувамо овај простор и последњу популацију великих дропљи у Србији . Последња оаза велике дропље у нашој земљи обухватао ко 6.500 хектара- казао је др Слободан Пузовић, подсекретар  Покрајинског секретаријата за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине, и подсетио да је одлуком Владе Србије 1997. године установљен резерват природе „Пашњаци велике дропље“.
До пре десетак година у резервату је обитавало јато од 39 јединки. Како кажу чланови Удружења ловаца „Перјаница“ из Мокрина, који брину о великим дропљама, сада их је резервату мање- 23.

19.12.2011.

Председник општине Кикинда Илија Војиновић уручио је Годишњу награду Накова проф. др Недељку Радловићу, председнику педијатара Србије и једном од најпознатијих педијатара гастро ентеролога. На пригодној свечаности о познатом стручњаку и редовном професору Медицинског факултетау  Београду, говорили су Славко Симеуновић и Миодраг Срећковић, такође професори те установе. Између осталих, другом по реду уручењу Годишње награде Накова, присуствовао је и професор Правног факултета у Београду Јовица Тркуља, такође Наковчанин:

-Награда коју сам добио од својих земљака ми је најдража, јер су критеријуми људи са којима сам живео и проводио младост веома објективни.  Новчани износ награде одлучио сам да поклоним основној школи „Петар Кочић“ чији сам некада био ученик- рекао је у поздравној беседи проф. др Недељко Радловић, у којој је са пуно емоција  говорио о родном селу, детињству, школовању и пријатељима.
Свечаност су као и прошле године, заједнички организовали Месна заједница Наково и Удружење Наковчана у Београду.
.