Актуелно

14.03.2012.

Учестали иступи представника Удружења потрошача у Кикинди који, говорећи о квалитету пијаће воде, тврде да је отровна, да не може да се пије и да је треба забранити за употребу нису тачне- каже директор Јавног комуналног предузећа „6.октобар” Милан Караћ и истиче да не треба међу грађанима уносити панику и дезинформисати их:
-На основу резултата које је урадио градски Завод за заштиту здравља Суботице уз помоћ београдског Завода,  произилази да је вода  хемијски неисправна, док је у  микробиолошком погледу исправна. По добијању резултата тражено је мишљење покрајинског Завода за заштиту здравља у којем стоји да је утврђена вредност арсена у контролисаном узорку воде за пиће 0,02 милиграма или 20 микрограма и представља вредност која прекорачује предвиђену вредност прописану актуелним Правилником о здравственој исправности воде за пиће од 0,01 милиграм или 10 микрограма. Наведена концентрација не представља акутно-токсичне концентрације арсена. Кикиндска пијаћа вода има мањкавости, хемијски је неисправна  и треба да се прерађује.  Изношењем непотврђених информација само се међу грађанима шири паника. Јавно комунално предузеће никада није тврдило да воду не треба третирати . Сваке године предлажемо да се уради пројектна документација за изградњу фабрику воде – категоричан је Караћ.
Представници ЈКП „6. октобар“  указују да се пијаћа вода у Кикинди хлорише већ 50 година и да ниједна релевантна институција то није забранила:
-Прошле године замењена је водоводна мрежа у дужини од три километра. Идентичне радове у дужини од око 3,2 километра планирамо и ове-  у Мокрину, Банатском Великог Селу и Кикинди. У ту сврху ће из општинског буџета бити издвојено 24 милиона динара- каже Караћ.

13.03.2012.

Стручњаци кикиндског Завода за јавно здравље оценили су да се током  претхoдна два месеца квалитет ваздуха кретао у границама дозвољених вредности. Само је током фебруара у центру града концентрација чађи била већа од дозвољене, а то се десило током ледених дана када су суграђани интентивније трошили чврста горива за загревање својих домова – указала  је помоћница директора Завода за јавно здравље Наташа Ђукић, и додала да повећане концентрације чађи у ваздуху није било годинама. У јануару и фебруару таложне материје биле су у оквиру дозвољених вредности. Концентрација неорганских материја била је испод дозвољених вредности у центру града али и у Микронасељу:

-У Микронасељу је измерена већа концентрација суспендованих честица. У овом делу града и прашине је било више, али су вредности биле испод границе упозорења- указала је она.
Стручњаци Завода за јавно здравље  сматрају да је Кикинди неопходно више зелених површина и паркова. Из ове установе поручују да настоје да набаве апарат за мерење угљоводоника у ваздуху, јер су нека прелиминарна мерења показала да их има више него што је прописима дозвољено.

13.03.2012.

Кикинда је у парнертству  са Зрењанином и Новим Бечејом, постала део новог програма УСАИД  у Србији под називом „Пројекат локалног одрживог развоја“. На основу Споразума о сарадњи и Меморандума о разумевању, формиран је међуопштински форум чија је прва седница одржана данас у Новом Бечеју. Том приликом као стратешки важна иницијатива издвојено је унапређење система управљања имовином. Новобечејци су се одлучили за израду мастер плана за развој туризма на Тиси,а Зрењанинци за подизање регионалног центра за складиштење производа у хладњачама:

-Унапређење регионалног развоја пољопривреде формирањем пољопривредне радне зоне у Кикинди наш је  приоритет у овом пројекту. Наша је идеја да заједно са невладиним организацијама, а пре свега Удружењем „Банатска ленија“, отворимо ту пољопривредно радну зону. Она би требало да окупља све пољопривреднике из наше општине који би се договарали о производњи и заједничком наступу на тржишту. Све ово радимо како би у пољопривреди упослили што више људи, а пре свега младих и образованих. Пољопривредно радна зона налазиће се на локацији планиране индустријске зоне код „ЖАК“- овог стадиона- рекао је Војиновић.
На скупу у Новом Бечеју представници три банатска града, разматрали су могућност конкурисања за бесповратне грантове у оквиру УСАИД- овог пројекта који се додељују из области спорта, пољопривреде и туризма. Дискутовало се о  усвајању акционог плана рада до краја године и усаглашавању заједничким потреба локалних заједница, приоритетних пројеката и активности у међуопштинском партнерству.

13.03.2012.

По други пут у последњих седам година колико се у Србији одржавају  „Беседе Зорану у част“ које негујe сећања на великог реторичара, првог демократског премијера Србије и председника Демократске странке др Зорана Ђинђића, победа је припала такмичару који је најпре тријумфовао на квалификационом такмичењу у Кикинди. Урош Павлов из Српске Црње, искрено признаје да је већу трему имао у Кикинди, него јуче, када је са још седморо финалиста, наступао у Београду испред жирија којим је прецедавао председник Србије и Демократске странке Борис Тадић:

- Ова победа  за мене има велики значај. Пружила ми се јединствена прилика да се моје речи чују, а у нади да ће нешто и променити. Порука моје беседе јесте указивање на то да сви говоримо о путу Зорана Ђинђића, а практично стојимо у месту. Њом сам указао на проблем  национализма и девалвације културе у нашем друштву. Зорана Ђинђића сматрам најсветлијом тачком на политичкој сцени једне мрачне епохе. Његова заоставштина је велика и значајна. Био је једини политичар који је имао довољно енергије, снаге и воље да Србију поведе путем просперитета- рекао је Павлов.
Урош Павлов има 20 година. Студент је Филозовског факултета у  Новом Саду- одсек историја, а након завршеног школавања волео би да ради са младима и помогне им да схвате шта су праве вредности.

13.03.2012.

Кикинда је у парнертству  са Зрењанином и Новим Бечејом, постала део новог програма УСАИД  у Србији под називом „Пројекат локалног одрживог развоја“. На основу Споразума о сарадњи и Меморандума о разумевању, формиран је међуопштински форум чија је прва седница одржана данас у Новом Бечеју. Том приликом као стратешки важна иницијатива издвојено је унапређење система управљања имовином. Новобечејци су се одлучили за израду мастер плана за развој туризма на Тиси,а Зрењанинци за подизање регионалног центра за складиштење производа у хладњачама:

-Унапређење регионалног развоја пољопривреде формирањем пољопривредне радне зоне у Кикинди наш је  приоритет у овом пројекту. Наша је идеја да заједно са невладиним организацијама, а пре свега Удружењем „Банатска ленија“, отворимо ту пољопривредно радну зону. Она би требало да окупља све пољопривреднике из наше општине који би се договарали о производњи и заједничком наступу на тржишту. Све ово радимо како би у пољопривреди упослили што више људи, а пре свега младих и образованих. Пољопривредно радна зона налазиће се на локацији планиране индустријске зоне код „ЖАК“- овог стадиона- рекао је Војиновић.
На скупу у Новом Бечеју представници три банатска града, разматрали су могућност конкурисања за бесповратне грантове у оквиру УСАИД- овог пројекта који се додељују из области спорта, пољопривреде и туризма. Дискутовало се о  усвајању акционог плана рада до краја године и усаглашавању заједничким потреба локалних заједница, приоритетних пројеката и активности у међуопштинском партнерству.