Актуелно

24.02.2012.

Могућност економског оснаживања жена и израда локалног акционог плана за побољшавање њиховог положаја као прве фазе пројекта „ Савез за унапређење економског положаја Кикинђанки“, нашле су се у фокусу расправе представница политичког, јавног и привредног живота нашег града и општине. Помоћница председника општине Гордана Булатовић  истиче да је локалној самоуправи изузетно значајно што је Министарство рада и социјалне политике, односно Управа за родну равноправност, препознала рад Удружења  жена „Артеса“ које је способно да овакав пројекат реализује

- Значајно је да добијемо такав стратешки  документ, који нам је неопходан за даље креирање политике економског оснаживања жена. Мислим да без оваквог удружења, локална самоуправа не би имала имала капацитет да добије документ који ће се наслањати на локални акциони план развоја Кикинде. Поносна сам што у нашој средини имамо жене које су способне да реализују овакве пројекте- рекла је она.
Истичући да пројекат „Савез за унапређење економског положаја Кикинђанки“ са 13.500 евра финансира Краљевина Шведска, председница „Артесе“ Светлана Козић указује да ће бити реализован у неколико фаза:
-Данас смо окупиле жене наше општине  које се баве пољопривредом , иил приход остварују самосталним бизнисом. Мишљења и ставови које су изнеле током дискусије, биће полазна основа за израду локалног акционог плана за побољшање положаја жена. До краја априла трајаће активности које се односе на усвајање акционог плана. Потом ће уследити друга фаза која подразумева обуку жена са села за самостални бизнис- предузетништво и агробизнис. Расписаћемо конкурс, и у складу са приоритетима, одабрати учеснице. По 26 полазница биће укључене у обуку за предузетништво и агробизнис. Обуку за предузетништво обављаће чланице „Артесе“ у сарадњи са Академијом женског предузетништва,  док ће оне које се определе за агробнизнис,  обучавати чланови „Банатске леније“-каже Козић.

23.02.2012.

На подручју наше општине данас је и званично укинута ванредна ситуација. Према оцени чланова Штаба за ванредне ситуације, екипе Зимске службе, ватрогасци и остале јавне службе савесно су обавили све поверене задатке. Током трајања ванредне ситуације и грађани су се коректно понашали и дали свој допринос:

-У периоду од 5. до 22. фебруара, и на подручју наше општине пала је велика количина снега. Висина белог покривача износила је око 40 центиметара. Није нам само снег стварао проблеме, него и ниска температура и јак ветар који је на појединим деоницама стварао сметове. На поједим местима снежни наноси достизали су висину изнад једног метра. Током трајања ванредне ситуације екипе Зимске службе успевале су да, сем примарних, очисте  и локалне и некатегорисане путеве- саопштио је члан Штаба за ванредне ситуације Радослав Боканић.

23.02.2012.

Присуство арсена и амонијака у води за пиће, али и улога пилот пројеката у испитивању воде, те пројектовање постројења за припрему воде за пиће, теме су дводневног семинара који се одржава у Регионалном центру за стручно усавршавање, a представља део српско-мађарског ИПА пројекта вредног 600.000 евра:
-Учешће у овом пројекту узела су 24 истраживача из Мађарске и наше земље. Скенираћемо квалитет воде  у свим водоводима у суседној земљи и Војводини, показати у којима има арсена, природних органских материја и амонијака,  и о томе обавестити јавност.  На основу тих података, међудржавни тим треба да пројектује најоптималнију технологију прераде воде. Спрам нешто више од 300 водовода, у Покрајини постоји само 12 постројења.  Да би се у Војводини решио проблем квалитетног снабдевања грађана здравом водом неопходна су огромна улагања- између 800 и 900 милиона евра. Поучени искуством Мађарске која ни у року од девет година није успела да га реши, схватили смо да се тако нешто може урадити само корак по корак- указује проф. др  Божо Далмација са новосадског Природно-математичког факултета.

Уколико се, како наглашава проф. др Далмација, уради квалитетан пројекат, већа је шанса за добијање донације од Европске уније, засто што оба партнера нису економски толико снажна да га сами реализују. Он поздравља намеру општине Кикинда да се упусти у изградњу фабрике за прераду воде:
-То је добра намера, али би можда требало да се угледамо на Европску унију, у којој је присутан модел укрупњавања водовода. Најквалитетнија вода у Банату налази се на подручју Банатске Дубице код Сечња и Радојева код Нове Црње. Знајући да општина Кикинда озбиљно размишља да се упусти у изградњу фабрике воде, можда би требало размишљати о могућности да се део воде доведе са тих локација. Ето прилике да се можда на том плану удруже општине Сечањ, Житиште, Нова Црња и Кикинда- сугерише проф. др Далмација.
Члан Општинског већа задужен за привреду и екологију Ненад Грбић, подсећа да је 40 одсто општина у Војводини суочено са присуством  арсена у води:
-Овим скупом желели смо да демистификујемо тему квалитета воде из кикиндског водовода. Локална самоуправа и ЈКП „6. Октобар“ ништа не крију. Напротив, желимо да и на овај начин инфоришемо грађане и од еминентних стручњака чујемо из прве руке шта на ваља чинити.  Понављам да фабрике воде није никакав предизборни трик него наше стратешко опредељење- изричит је Грбић.
Иницијатива да Кикинда буде домаћин дводневног стручног скупа потекла је од локалне самоуправе и пословодства ЈКП „6. октобар“.

23.02.2012.

Сеоским месним заједницама ће из овогодишњег општинског буџета за финансирање спорта, културе и рада Удружења грађана на располагању бити стављен 21 милион динара. Извесна је и  финансијска потпора од 35 милиона динара са колико ће инвестиционе пројекте у селима кикиндске општине финансирати ЈП „Дирекција за изградњу града“:

-Кључ расподеле средстава остао је непромењен у односу на лане. Једина новина односи се на околности проистекле након ненадавног пописа и нов, нажалост, мањи број становника у свим селима. То значи да је највећи појединачни износ намењен за спорт, културу и удружења грађана од око 3,7 милиона динара  намењен Мокрину, а најмањи од око 1,8 милиона динара Банатској Тополи. Исти је случај и са средствима која  су селима намењена из буџета ЈП „Дирекција за изградњу града“. Мокрину ће припасти око 6,2 милиона динара, а Банатској Тополи нешто више од 2,6 милиона. Ставка намењена за финансирање спорта, културе и рада Удружења грађана нешто је већа од лањске, док је износ који је определило ЈП „Дирекција за изградњу града“ на прошлогодишњем нивоу. Чињеница је да  млади све више напуштају села, како би у градским срединама покушали да се запосле .  Школске клупе све су празније. Исти је случај и  са спортским клубовима и културно-уметничким друштвима- каже Кабок.

23.02.2012.

За уређење објеката у којима су смештене најважније градске културне институције попут Народног музеја, Народне библиотеке „Јован Поповић“ и Народног позоришта ове године уложиће се 13,5 милиона динара. Заменик председника општине Милош Латиновић најављује да ће  се шест милиона динара утрошити за излачење влаге и промену исталација у Народној библиотеци „Јован Поповић“ . Разматра се и могућност проширења у продужетку дворишног дела или таванског дела објекта. Ове сезоне известан је почетак aдаптације Народног музеја:

-Поред локалне самоуправе, тај пројекат подржало је Министарство културе. Геостатичка снимања већ се раде. У овај посао локална самоуправа ће преко ЈП „Дирекције за изградњу града“, уложити  пет милиона динара. У току су радови у холу Народног позоришта које ће, након дуго година, бити домаћин  овогодишњег Сусрета професионалних позоришта Војводине. Планирани су радови и у сали. У ту сврху издвојено је 2,5 милиона динара- каже Латиновић и додаје да се не  одустаје од изградње мултифункционалне сале и новог улаза у позориште.