Grb Kikinde

Актуелно

Будите информисани...

Зоран Ђинђић- неисцрпна испирација младих реторичара

Датум: 13.02.2012.

13.02.2012.

Десеторо младих људи окушаће своје реторичке способности на седмом такмичењу „Беседе Зорану у част“, коју сутра у Народном позоришту организују Демократска странка и Фондација др Зоран Ђинђић. У знак сећања на великог реторичара и првог демократског премијера Србије, и ове године млади људи између 18 и 30 година, показаће зашто у лику и делу покојног  председника Демократске странке др Зорана Ђинђића, проналазе неисцрпну инспирацију и енергију. Поред петоро Кикинђана, своје представнике имаће Нови Сад, Чока, Српска Црња и Смедеревска Паланка из којих потичу млади беседници. Као и ранијих година, беседе треба да трају између три и пет минута. Стручни жири оцењиваће оригиналност и јасноћу беседникове поруке. Из Фондације др  Зоран Ђинђић, подсећају да се овом лепом манифестацијом негују лепота јавног говора и толеранција, и да је тема овогодишњег такмичења  цитат Зорана Ђинђића "Реформе у Србији могу да успеју само ако осећање наде и воље победи над осећањем празног мудровања и цинизма":

- Промовишући вредности модерне и европске Србије које је дефинисао управо др Зоран Ђинђић, желимо да омогућимо младим људима без обзира на њихову страначку, националну, верску или полну припадност, да искажу своје лидерске потенцијале и унапреде вештине беседништва- указују организатори  и подсећају да
квалификационо такмичење у Кикинди  почиње од 18 сати у Народном позоришту.

 

Кикинђани на Сајму социјалне заштите

Датум: 13.02.2012.

13.02.2012.

Како функционише кикиндски Геронтолошки центар и шта је оно што ову установу издваја од осталих у Србији, могли су да се увере посетиоци првог Сајма социјалне заштите у Београду. Кикинђане је на сајамској приредби која је окупила 130 пружаоца различитих видова социјалне заштите, предводила помоћница председника општине Гордана Булатовић:
-Локална самоуправа и Геронтолошки центар пружају услуге које нису обавезне , али су корисне и за циљ имају побољшање живота грађана и грађанки наше општине. Можемо да се похвалимо да стари имају прилику да се баве корисним и лепим стварима које нису доступне њиховим вршњацима у другим општинама- навела је она и истакла да су веома поносни на услугу „Помоћ у кући“ и „Телеасистенцију“.


Булатовићева каже да се у буџету за 2012. годину, уосталом као и у претходним , неће штедети на деци и најстаријим  суграђанима којима је од краја прошле године на услузи „Телеасистенција“:
-Она  подразумева  услугу организовања и пружања помоћи преко телефонске линије, као и  интервенисања мобилне јединице старим лицима или особама са инвалидитетом које живе саме. Омогућује им да 24 часа дневно, 365 дана у години, буду у контакту са обученим професионалцима који сами, или активирајући додатне ресурсе, могу да обезбеде брзу помоћ и дају адекватан одговор на њихове захтеве- појашњава она.
Шефица Службе за помоћ у кући при Геронтолошком центру Весан Кораћ, подсећа да ће 25 њихових корисника две године бесплатно користи услуге телеасистенције. Током првих годину дана трошкове ће сносити Краљевина Норвешка, а потом локална самоуправа:
--Сматрам да је овакав вид помоћи веома користан, јер наше неговатељице не могу да 24 сата дневно буду у контакту са њима, и бораве њиховим домовима. Са овим апаратом имају контакт са спољашним светом, службама које евентуално треба да им помогну, али и са сродницима и комшијама- каже Кораћева.






 

Локална самоуправа финансира програм „Брига о старима“

Датум: 13.02.2012.

13.02.2011.

И током ове године програм кикиндског Црвеног крста „Брига о старима“, имаће финансијску потпору локалне самоуправе. На месечном нивоу ће се из општинског буџета издвајати 80.000 динара- потврдила је помоћница председника општине Гордана Булатовић, и додала да је на седници Савета за социјалну политику договорено да се из буџета фиансирају тај али  и остали програми Црвеног крста:

-Последњи попис  показао је да је у нашој општини има све више старачким домаћинстава, посебно оних који живе сами. Њима су на услузи волонтери Црвеног крста који их обилазе и пружају им у њиховим домовима неопходну помоћ. Кажу да им пуно значи кад их неко посети, уместо њих купи најосновније животне намирнице, и стави им до знања да нису сами. Истовремено се на овај начин развија социјална свест младих- указује Булатовићева.
Кикиндски Црвени крст програм „Бриога о старима“ спроводи десетак година, а у последње две га финансира општина Кикинда.

 

Шест милиона динара за реализацију 87 културних пројеката

Датум: 10.02.2012.

10.02.2012.

Реализацију 87 пројеката током ове године, Фонд културе за суфинансирање пројеката подржаће са укупно шест милиона динара. Новац је углавном додељен удружењима, и за организацију,  у нашој средини, већ утемељених манифестација:
- Појединци који су конкурисали за своје књиге су мало,  да тако кажем, запостављени. Највише пројеката појединаца било је из књижевнсоти, па смо средства, на неки начин, преусмерили на издаваче:Народну библиотеку „Јован Поповић“ и Банатски културни центар-каже заменик председника општине Кикинда Милош Латиновић који се налазио у четворочланој комисији која је разматрала захтеве:
-Финансијски су подржане манифестације попут Етно-камапа и ФЕНОК-а, које традиционално организује АДЗНМ „Гусле“.  Одобрили смо средства за одржавање џез и блуз фестивала, Меморијала „Мирослав Антић“  и Козарачких летњих вечери. „Један необичан дан“ назив је нове манифестације коју ћемо подржати. У питању је манифестација забављачког и варијететског типа која ће се организовати на тргу. Потпора је пружена и манифестацијама које организују сеоска културно-уметничка друштва, као и једном од најважнијих књижевних фестивала кратке приче „Кикинда шорт“- набраја Латиновић и додаје да је трилер „Странац“, који је прошлог лета почео да се снима у Кикинди, потпомогнут са 170 хиљада динара. Филм у српско-британској копродукцији, који као сценариста и редитељ потписује Кикинђанин Душан Толмач, премијерно ће бити приказан у нашем граду:
-Очигледно је да су културни догађаји превазишли метод конкурса. Комисија је одлучила да пооштри критеријуме и начин алицирања за средства. Размишљамо да уведемо и одређени вид стимулисања писања, и избегнемо социјални моменат који се често појављује. Иначе, на конкурс је, стигло 149 пројеката укупне вредности 63 милиона динара- наводи Латиновић.
-

Потписан колективни уговор

Датум: 09.02.2012.

09.02.2012.

Сигуран сам да су и послодавци и синдикалци у току преговарања показали висок ниво зрелости и спремности да се пронађе најприхватљивије решење за обе стране-

изјавио је данас председник општине Илија Војиновић приликом потписивање колективних уговора између општине Кикинда и синдикалних организација јавних предузећа, културних и других установа чији је оснивач општина:
-Верујем да је у преговарању било различитих ставова, мишљења, предлога, што је нормално и за очекивање. Ипак, данашњи сусрет овде значи да је договор постигнут на обострано задовољство. Информисан сам да су приликом утврђивања коначног текста ових уговора, узете у обзир одредбе Закона о раду, општег колективног уговора и посебних колективних уговора за запослене у јавним предузећима и установама културе, тако да је вођено рачуна о укупној економској ситуацији у земљи. У даљем раду, желим свим јавним предузећима и установама задовољне раднике и пуно посла и пословног успеха- рекао је Војиновић. Председник Самосталног синидиката за општине Кикинда, Чока и Нова Црња Илија Дрљић, није крио задовољство због овог чина:

-Потписивање колективног уговора сматрам изузетно значајним. Међу ретким смо општинама у Србији које су  ову материју комплетно покрили. Изузев ЈП „Аутопревоз“, колективним уговором покривена су сва јавна предузећа и установе чији је оснивач општина. У „Ауторпевозу“ је проблематичан рад недељом. Надамо се да ћемо у наредном периоду, на обострано задовољство,  то премостити. Очекујем да ће и остали послодавци следити овај пример , потписати колективни уговор, и тако заштити своје, али и права и интересе запослених. Разлика у односу на претходно потписан, и овај колективни уговор  је драстична, пре свега када је у питању стање привреде. Морам да признам да је био изузетан  напор  да се постигне овакав колективни уговор, у ситуацији у каквој се налази наша држава. Сва права која су радници имали у претходном колективном уговору, имају и сада. Морам да признам да је то велики уступак од стране оснивача- подвукао је Дрљић.