Актуелно

09.01.2012.

У фонд  племените акције „Битка за бебе“ уплаћено је 95.000 динара које су сакупили родитељи и баке и деке малишана који похађају неки од осамнаест вртића у Кикинди и околним селима. Како је појаснио директор Предшколске установе „Драгољуб Удицки“ Милош Пејаков, малишани су  уз помоћ васпитача, направили новогодишње честитке које су поклањали најмилијима:
-У складу са својим могућностима, родитељи и баке и деке, убацивали су у кутију новац намењен акцији „Битка за бебе“.  На тај начин сакупили смо 95.000 динара, и уплатили их фонду ове племените акције. Драго ми је што су деца, њихови најмилији и запослени у ПУ „Драгољуб Удицки“, подржали „Битку за бебе“.  Поносам сам што су се наша деца борила за све беб е.  С обзиром да смо веома стара нација, неопходно је да се што више беба рађа- навео је Пејаков, и подсетио да цене боравка малишана у вртићима нису мењале већ три године и да су међу најнижима у Војводини.

09.01.2012.

У знак сећања на седамдесетогодишњицу страдања родољуба које су Немци стрељали 9. јануара 1942. године, данас је у дворишту Курије одржан комеморативни скуп којем су присуствовали чланови СУБНОР-а, политичких партија, као и чланови породица стрељаних и грађани. Након полагања венца на спомен плочу, присутнима се обратио  Ненад Димитријевић, секретар ОО СУБНОР-а:

-Окупили смо се данас, на трећи дан православног Божића, да одамо пошту стрељаним родољубима. Након што је 3. јануара 1942. године у дворишту Курије, стрељано девет припадника НОП-а, потом је 9. јануара 21 Кикинђанин и девет Мокринчана, чија су имена уклесана на овим плочама. Тих дана Немци су у северном и средњем Банату побили 150 бораца, талаца и родољуба. Убијени су само зато што су били Срби  и антифашисти. Ова као и многа друга стрељања нису успела да неутралишу народноослободилачки покрет који се све више ширио, и победносно завршио  15. маја 1945. године- рекао је, поред осталог, Димитријевић.

Историчар  Лазар Демић са жаљењем је констатовао  да је крвави Божић 1942. године био један од  најтежих периода у историји нашег града, и изразио забринутост што је из године у годину овај комеморативни скуп све слабије посећен.

06.01.2012.

На постаменту у порти православног храма светог Николе, постављен је први део Белог крста. Уколико временске прилике дозволе, наредне недеље требало би да буде монтиран и горњи део крста. Препознатљив нови- стари симбол Кикинде биће висок пет метара, док ће,ако се рачуна бетонски постамент, достизати висину од девет метара. Тиме ће, након пет година, обновљени симбол града и споменик под заштитом државе, који је дуже од два и по века доминирао центром Кикинде, коначно бити враћен:
-Покушаји да вратимо Бели крст трају дуже од три године. Неадекватна демонтажа за последицу је имала да је значај број делова девастиран, и више није употребљив. База крста потпуно је уништена на шта је умногоме утицао материјал од којег је направљен. Уз сагласност Међуопштинског завода за заштиту споменика културе из Суботице, а уважавајући чињенице, донета је одлука да се изради нови Бели крст, и маскимално искористе употребљиви оригинални делови.  Верујем да Кикинђани немају ништа протиб што ће, у комбинацији новог и старог, Бели крст наставити свој живот- каже заменик председника општине Милош Латиновић.

Бели крст подигли су први насељеници Срби граничари на месту где је 1751. године, пободена победничка досељеничка застава. А, онда је 1953. године измештен у црквену порту, а на његово место постављен споменик песнику и револуционару Јован у Поповићу. У време бивше радикласке власти, одлучено је да се Бели крст скине и пошаље на рестаурацију. По оцени људи од струке, демонтажа је обављена нестручно. На запрепашћење Кикинђана, делови Белог крста пронађени су 2008. године у дворишту цркве Светих Козме и Дамјана, одакле су пренети у магацин „Хемика“. Да би се Бели крст вратио на пређашње место, и уредио простор тако што ће се поставити осветљење, ограда и табла са подацима о њему, биће потребно око седам милиона динара. Током прошле године, реконструкцију Белог крста је са 1,45 милиона динара помогао Покрајински секретаријат за културу и информисање, док је локална самоуправа издвојила око 1,5 милиона динара. Очекује се да током маја сви радови буду окончани.

06.01.2012.

Председник општине Илија Војиновић честитао је најрадоснији хришћански празник Божић свим верницима и грађанкама и грађанима кикиндске општине, kоји га прослављају  по јулијанском календару:
- Желим Вам да Бадњи дан и Божић проведете у кругу најмилијих, у здрављу, срећи,  весељу и благостању. Мир Божији, Христос се роди- поручио је Војиновић.

06.01.2012.

Половином децембра уведена  пробна локална аутобуска линија укинута је зато што  није било интересовања путника- саопштио је директор Јавног предузећа „Аутопревоз“ Мићо Стојановић. Локални аутобус саобраћао је од Микронасеља до Железничке станице и назад, улицама Јована Јовановића Змаја и Ђуре Јакшића. Иако је вожња била јефтинија него таксијем, интересовање  Кикинђана било је слабо:
-Линију смо укинули јер путника у локалном градском саобраћају практично и није било. А, управо смо на захтев старијих суграђана, који су иницирали њено увођење, покушали да је усталимо са укупно пет полазака. Свесни да немамо  економску рачуницу да саобраћамо у граду, упустили смо се у тако нешто. И поред  наше најбоље воље, градски аутовус није заживео.  Мали број путника определио нас је да својевремено и укинемо градску аутобускуи линију- навео је Стојановић.
Директор ЈП „Аутопревоз“ подсећа да локална самоуправа субвенционише превоз ђака из околних села у Кикинду, ученика који се школују у другим градовима, али и студенатаи  пензионера.