Grb Kikinde

Актуелно

Будите информисани...

Планови детаљне регулације- основ за инфраструктурне радове

Датум: 18.10.2012.

Чланица Општинског већа задужена за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине Едита Дивковић, саопштила је да је у току израда генералног плана Кикинде чија је радна верзија готова. Иако Кикинда поседује просторни и генерални план, доношење новог закона наметнуло је обавезу локалној самоуправи да се постојећи планови преиспитају. Најдаље се одмакло са преиспитивањем простосторног плана који се ради сагласности прослеђује Покрајини:

-Израђујемо планове детаљне регулације који се односе на простор бивше касарне, Стрелишта и Железничког новог реда . Насеље Стрелиште нема атмосферску и фекалну канализацију. Многи приватни објекти делом су изграђени на јавним површинама. Све инсталације пролазе или се граде управо на јавним површинама. Зато ће планом бити одређене трасе и коридори коловоза и пута те ће се резервисати простор за недостајућу комуналну инфраструктуру. Између осталог, фекална канализација у овом делу града није изграђена управо због недостатка плана. Са друге стране, за Железнички нови ред постоји главни пројекат, али фекална канализација мора да прође испод пруге. Предузеће „Железнице Србије“ одредиле су место испод којег је могућ пролазак инсталација, али је проблем приватна кућа која се налази на тој траси. Кад се заврши план детаљне регулације којим ћемо предвидети да траса канализације буде на јавној површини, имаћемо право на експропријацију што ће омогућити да постигнемо договор са власником куће- објашњава она и додаје да су донете одлуке о изменама делова индустријске зоне у Блоку 41 и 43, али и Сајана где ће се радити на алтернативним изворима енергије- фотонапонској електрани.
У завршној су фази два плана детаљне регулације за бензинске станице код Ауто куће и у Башаиду.
 

Кикиндска Народна кухиња храни скоро хиљаду корисника

Датум: 17.10.2012.

Црвени крст Србије апеловао је поводом 17. oктобра, Међународног дана борбе протов глади, на сва предузећа и грађане да у оквиру својих могућности помогну најсиромашнијим људима.

Рад кикиндске Народне кухиње која ће 11. новембра обележити 18 година рада, помажу локална самоуправа и бројни донатори:

-Тренутно имамо око хиљаду корисника. По куване оброке долази 500 особа, а њих 450 добијају ланч пакете које дистрибуирамо по селима наше општине. Поражавајућа је чињеница да по храну долази 160 деце узраста до 14 година. Иако се број оних који вапе за оваквим видом помоћи повећава, јер расту цене хране, а све је више оних који остају без посла, нисмо у могућности да повећамо број корисника. Наше могућности су такве да засад остајемо на овој бројци. Само ако обезбедимо нове донације бићемо у прилици да повећамо број корисника Народне кухиње- саопштила је секретарска кикиндског Црвеног крста Аранка Фелбаб.
 

Санирана три километра водоводне мреже

Датум: 17.10.2012.

Директор Јавног комуланог предузећа „6. октобар“ Милан Караћ потврдио је да је окончана санација водоводне мреже у дужини од три километра у Кикинди, Мокрину и Банатском Великог Селу. За обављене радове је из општинског буџета било опредељено 25 милиона динара. Караћ је прецизирао да је у улици Тозе Марковића у Кикинди замењена воводоводна мрежа у дужини од 1.100 метара:

-У улици Маркових у Мокрину постављено је 720 метара, а у Ђуре Јакшића, на потезу од Светог Саве до Маркових, још 170 метара водоводних цеви. У дужини од 900 метара, водоводне цеви замењене су у Банатском Великом Селу, и то у улици Српских ратника од Симе Шолаје до Партизанске- рекао је Караћ и изнео уверење да у овим улицама више неће долазиту до честих кварова што је досад био случај.

На постројењу отпадних вода започета је уградња рото сита. Завршетак тог посла у ЈКП „6. октобар“ очекују маја наредне године. Говорећи о фабрици воде и неколико кредитора који су показали интересовање за тај капитал пројекат и изнели кредитну линију Караћ је рекао да је посебно замимљива понуда Немачке банке за обнову и развој. Она нуди кредит од шест милиона евра уз отплату на 15 година, уз три године грејс периода и камату од три одсто:

-Мислим да је то изузетно повољан аранжман. Уколико се локална самоуправа одлучи за ову понуду, на пролеће би био потписан финансијски уговор. Након тога би уследило испитивање и пројективање. Тендер би могао да буде расписан 2014. године, а израдња да почне 2015.- рекао је Караћ.

Према најавама Фонда за капитална улагања Војводине, у наредних пет до шест година, биће издвајано око 50 милиона динара за замену водоводне мреже. Уз 50 милиона динара колико и локална самоуправа намерава да на годишњем нивоу издваја у истом периоду, комплетна водоводна мрежа требало би да буде замењена.
 

Зашто нам је потребан омбудсман ?

Датум: 17.10.2012.

Одговор на то, али и многа друга питања покрајински омбудсман пружиће грађанима 24. октобра. Од 10 до 12 сати грађани ће своје проблеме моћи да изложе у Услужном центру након чега је од 13 сати, у организацији Културног центра, планирана трибини „Зашто нам је потребан омбудсман”.

Овај догађај представља јединствену прилику да грађани у разговору са покрајинским омбудсманом сазнају како могу да остваре и заштите своја права у оквиру постојећег правног и институционалног система у АП Војводини, односно Републици Србији.

Као независан и самосталан орган, покрајински омбудсман се стара о заштити и унапређењу људских права и слобода грађана, зајемчених Уставом Републике Србије, међународним уговорима о људским правима, законима и прописима Аутономне Покрајине Војводине.

Ова институција посебно штити људска права и слободе од повреда учињених од стране органа управе, организација и јавних служби које врше управна и јавна овлашћења надзирањем примене прописа, контролом законитости, целисходности и ефикасности у раду. Покрајински омбудсман позива све грађанке и грађане који имају било каквих недоумица или проблема у било којој области људских права да се током пријема грађана и трибине на најнепосреднији начин што конкретније информишу о начинима како могу остварити и заштитити своја права.
 

Непроцењив уметнички, али и економски значајан музеја „Тера“

Датум: 16.10.2012.

Директор Центра за ликовну и примењену уметност „Тера“ Слободан Којић, сматра да ће отварање музеја у мањежу некадашње касарне „Серво Михаљ“ тој институцији, али и Кикинди, донети вишеструку корист. Он тврди да је у уметничком и економског погледу, у суботу симболично најављено отварање музеја „Тера, од непроцењивог значаја:

-Након 31 године Интернационалног симпозијума скулптуре у теракоти „Тера“ , и бар две деценије упорне приче о неопходности да добијемо музеј, коначно смо у позицији да се тако нешто деси. Захваљујући одлуци општине Кикинда да купи бившу касарну, стекли су се услови да „Тера“ добије музеј. Сада моћемо да очекујемо реакције представника покрајинских и републичких власти, али и прилив средстава из европских фондова. Желећи да због тога са суграђанима поделимо радост, одлучили смо да симболично отворимо музеј. Свечаности ће присуствовати заменик председника општине Милош Латиновић, историчар уметности и ликовни критичар из Словеније Александар Басин, његов колега из Суботице Бела Дуранци и ликовни критичар из Новог Сада Сава Степанов. Још увек је неизвестан долазак министра културе Братислава Петковића. Планирали смо занимљив музички програм, али и да изложимо три монументалне скулптуре - каже Којић .

Приликом недавне посете Кикинди, министар културе Братислав Петковић обишао је бившу касарну и сазнао појединости везане за отварање музеја и „Териног“ колеџа:

-Министар Петковић тада је изјавио да бивши мањеж не сме да у садашем стању дочека зиму. То значи да је неопходно да се покрије половина крова и спаси челична конструкција, некада другог по величини објекта те врсте у бившој Аустро-угарској монархији, али и изврши хоризонтална изолација. Министар је изразио уверење да би до наредне јесени музеј „Тера“ и званично требало да буде отворен. Надлежни из ЈП „Дирекција за изградњу града“ предочили су ми да би санација крова и изолација целог објекта коштала мање од десет милиона динара- навео је Којић.

Директор Центра за ликовну и примењену уметност „Тера“ подсећа да је током маја у атељеу инсталирана највећа електрична пећ за печење глине у Србији, а вероватно и у Европи која је висока 2,5 метра:

-Мало је познато да је „Тера“ само током последње две године донела граду приход од око 60 милиона динара. Шта тек рећи о реалном потенцијалу отварања колеџа. Само смо ми у свету у прилици да понудимо оно што не може ниједан универзитет. Музеј и колеџ отвориће „Тери“ ново поглавље и омогућити самоодрживост- закључио је Којић.