Актуелно

Поводом обележавања 6. октобра, Дана ослобођења Кикинде у Другом светском рату, венце су на споменик жртвама фашизма у центру града положиле делегације локалне самоуправе, СУБНОР-, Удружења ратних војних инвалида, резервних војних старешина, СПС и Покрета социјалиста. Председник Секције за неговање традиције ослободилачких ратова при СУБНОРУ-у професор Лазар Демић, подсетио је да овдашњи живаљ у историји није имао тежи период него током четворогодишње окупације у Другом светком рату:
-Шести октобар 1944. године спада међу највеће датуме у историји нашег града. Одајемо почаст храбрим ослободиоцима нашег града. Везује нас заједничка туга и заједничко сећање, али и дуг према браниоцима слободе. Пут до слободе није био лак.У току Другог светског рата остало је запамћено да је наш ослободилачки и антифашистички покрет био један од најмасовнијих у Европи. Борби нашег народа читав свет је признао хероизам и допринос заједничкој победи над фашизмом. Кикинда је за слободу и срећнији живот у новој Југославији поднела велике жртве. У борбама против непријатеља, и као жртве фашистичког терора, страдало је више од 600 лица. Град је уз то претрпео велику материјалну штету. И после 68 година време велике победе над фашизмом не може да избледи. Споменици НОР-а опомињу и казују где је био прави пут у борби против највећег зла 20. века- фашизма. Наша је обавеза да те жртве никад не заборавимо
-рекао је, између опсталог, професор Демић.
Поводом обележавања 6. октобра, Кикинђани су се испред спомен обележја 13. бојвођанској ударној бригади поклонили сенима страдалих бораца и положили цвеће.

Полагањем венаца на споменик жртвама фашизма и уручењем октобарских награда, данас су Рускоселци обележили 5. oктобар- Дан  Руског Села. Скромној свечаности присуствовали су чланови локалне самоуправе на челу са председником општине Савом Добранићем, али  и представници политичког, привредног и културног живота наше општине и Руског Села:
-Понoво смо се окупили да свечано обележимо овај дан који је веома значајан у колективном сећању свих Рускоселаца. Кад један човек страда, то је велика трагедија. Колика ли је кад је током Другог светског рата страдало 77-оро мештана, па и након 5. октобра 1994. године. Сећање на њих негујемо, а поруке из тог раздобља памтимо. Руско Село је као мултиетничка средина, позитиван пример у окружењу за много тога- рекао је, између осталог, након полагања венаца
председник МЗ Руско Село Имре Кабок.

И ове године уручене су Октобарске награде. Плакете са обележјем споменика у центру села добио је стонотениски клуб „Чарнојевић“ и Дорика Чоти. Уручујући награде лауретаима, Имре Кабок јер подсетио да је СТК „Чарнојевић основан почетком 2007. године:
-Кренули су буквално од нуле, а сада су имаму прву екипу у Војвођанској лиги и другу екипу која се такмичи у Банатској лиги. Петнаест чланова  вредно тренира у ОШ „Глирорије Попов“. Дорика Чоти живот је посветила волонтерском раду са младима, нарочито са ватрогасцима. Секретар је Ватрогасног савеза  у нашем селу и вођа екипе подмлатка. Своји  радом и несебичним залагањем постигла је изузетне резултате у области ватрогаства.  Екипа коју предводи трећа је на републичком и прва на општинском нивоу- навео је Кабок.

 

04.10.2012.

Председник општине Саво Добранић и члан Општинског већа задужен за привреду и енергетику Ненад Грбић, разговарали су данас са в.д. директора канцеларије Европске банке за обнову и развој у Београду Јаном Брауном и његовим сарадницима . На састанку је разматрана могућност потенцијалне сарадње општине Кикинда и Европске банке за обнову и развој која се тиче развоја градске инфраструктуре- водовода, канализације, даљинског грејања и депоније:
-Овај састанак резултат је наших ранијих контаката које је остварио Ненад Грбић. Представници канцеларије Европске банке за обнову и развој изразили су спремност да подрже одређене пројекте. Ово су први званични разговори. Очекујем да ћемо у наредном периоду успоставити блиску сарадњу  и заједничим напорима реализовати наше планиране пројекте- рекао је Добранић.
Члан Општинског већа задужен ће за привреду и енергетику Ненад Грбић навео је да је до контаката са канцеларијом Европске банке за обнову и развој дошло да би се
решио проблем пијаће воде  и изградила фабрика воде:
-У прелиминарним разговорима конкретизовали смо наше приоритете. Дакле, то су побољшавање водоснабдевања,  даљинског грејања и канализације. Очекујем да ћемо дефинисати услове под којим је Европска банка за обнову и развој  спремна да нас прати и кредитира- казао је Грбић.
Истичући да му је велико задовољство што је у Кикинди, в.д. директора канцеларије Европске банке за обнову и развој у Београду Јан Браун, поручио је да су инфраструкторни приоритети Кикинде и њихови приоритети.

04.10.2012.

На састанка свих директора основих и средњих школа и представника локалне самоуправе,  формиране су две комисије. Задатак једне јесте да изради документ о стручној оспособљености запослених у школама, а друге да евидентира најважније техничко- грађевинске проблеме који би требало да се отклоне- саопштио је заменик председника општине Милош Латиновић.
Чланови комисије тренутно обилазе школе:
-Њихови извештаји биће предочени свим члановима комисије коју чине грађевински и стручњаци за топлотну енергију, четири директора школа и представници локалне самоуправе. Они су о обавези да направе листу приоритета о којој ће касније дискутовати чланови Општинског већа ,а потом и сви директора школа на  једном великом састанку. Као стручна комисија предложићемо шта од инфраструктурних радова прво треба да се уради. Идеја је да се ти радови финансирају из буџета, али и средстава који се одобравају на разним домаћим и међународним конкурсима. Школе у селима у нешто су бољем стању. То се поготово односи на школе у Иђошу и Сајану. Од градских школа, у најлошијем стању је ОШ „Јован Поповић“. Захтевам да рад комисије и састанак са директорима школа буде јаван. Очекујем да директори  буду свесни приоритета- каже Латиновић.

03.10.2012.

Писац и културни активиста писац Бојан Кривокапић, добитник је овогодишње литерарне награде „Ђура Ђуканов“, која носи име рано преминулог књижевника из Мокрина, а коју додељује кикиндска Народна библиотека „Јован Поповић“. Награда за најбољу збирку приповедака аутора млађих од 30 година, писану на српском језику, Крикокапићу је припала за збирку прича „Трћи Лилит,запињу демони“.
Према оцени жирија рукопис Бојана Кривокапића одмах се издвојио између неколико  квалитетних текстова пристиглих на конкурс:
-Честим изменама наративних перспектива и лингвистичких образаца, Бојан Кривокапић успева да конкретизује савремене дилеме постјугосоловенских простора. Непрекидно  на ивици ангажованости, Кривокапић се не либи да проговори о трауматичним аспектима свакодневице- стоји, поред остлаог, у образложењу жирија који су чинили Срђан Срдић, Мића Вујичић и Драган Великић.
Награда Бојану Кривокапићу биће уручена у Народној библиотеци „Јован Поповић“ 19. јануара, на дан рођења Ђуре Ђуканова. Бојан Кривокапић рођен је 1985. године. Завршио је компаративну књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду. Тренутно завршава Студије рода при Центру за интердисциплинарне постдипломске студије у Сарајеву.