Актуелно

23.08.2012.

Морамо у следеће две године да добијемо барем  још неколико Кластера у Војводини који ће обједињено наступати на иностраним тржиштима  на којима појединац не значи ништа. То се, рецимо, односи на велико руско тржиште- поручио је данас у Кикинди покрајински секретар за привреду, запошљавање и равноправност полова Мирослав Васин, који је о овим темама разговарао са менаџментом и чланицама Кластера „Полукс“ из Кикинде:
-Кикиндски „Полукс“ модел је како треба да изгледа један  домаћи Кластер произвођача прехрамбених производа Војводине. Не видим који би други Кластер у Покрајини требало да буде снажнији од оног који окупља произвођаче прехрамбених производа. Уговорили смо заједнички наступ пет члалница Кластера „Полукс“ на Сајму пољопривреде у  словеначком месту Горња Радгона- рекао је, између осталог,  Васин.

Представнике „Полукса“ покрајински секретар упознао је да ће у будућем плану за подстицај привреде Војводине посебна пажња  бити посвећена управо Кластерима и инкубатор центрима:
-Иако јо није прецизно утрђен модел  формирања будућих Кластера, јасно је да  само удружени произвођачи могу да се пробију на велика инострана тржишта. План је да се у октобру окупе представници свих војвођанских Кластера и да се тај план разради. Када је реч о Кластерима, неке велике филозофије ту нема- набавити што јефтиније за чланове, обрадити тржиште и продати у што већим количинама- казао је Васин.
Кластер „Полукс“ основан је 2010. године у Кикинди као Удружење произвођача прехрамбених производа Србије са циљем повећања конкурентности домаћих малих и средњих предузећа, претежно произвођача прехрамебених производа. Кластер „Полукс“ има 26 чланица:
-Драго ми је што је покрајиски секретар Мирослав Васин присуствовао овом састанку, и што су нам се поклопиле визије кад је реч о привредном развоју Кикинде и Војводине. Очито је да покрајинска администрација даје велик значај формирању и развоју Кластера и бизнис инкубатора- рекао је члан Општинског већа задужен за привреду и енергетику Ненад Грбић који је такође присуствовао овом састанку.

22.08.2012.

Уколико одборници локалног парламента  подрже предлог општинске администрације, у кикиндском атару ће до 1. децембра бити забрањено сакупљање жетвених остатака-најавио је данас члан Општинског већа задужен за пољопривреду, месне заједнице и удружења грађана Имре Кабок.  Предлог је и да се и садашња минимална казна за пољску крађу увећа са 2.500 на 5.000 динара:
-Сматрамо да овим конкретним предлозима  можемо барем донекле да помогнемо пољопривредницима на чијим је њивама и повртњацима суша обрала род. Као што је познато у нашој општини је почетком августа проглашена ванредна ситуација.  Дуготрајне суша проузроковала је штету oд чак  3,5 милијарде динара- каже Кабок и наставља:

-Очекивали смо да ће држава имати више слуга за дуготрајну сушу, и изаћи са конкретним мерама за пољопривредне произвођаче. Као што је познато ингеренције локалне самоуправе у том погледу су прилично ограничене. Знајући да сем суше паори муку муче и са крађама, одлучили смо да предложимо дупло веће казне и забранимо пабирчење до 1. децембра. Није нам циљ да кажњавамо него да несавесне грађане одвратимо да пустоше туђе поседе. Сматрам да је то нешто минимално што пољопривредници могу да од нас очекују. Чињеница је да неколико џакова кукуруза или сунцоркета не вреде овог лета исто као и ранијих сезона- указује Кабок.

22.08.2012.

Утврђен је годишњи Програм заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта општине Кикинда за ову годину. Предмет предстојеће лицитације заказане у октобру биће око 3.500 хектара државног пољопривредног земљишта које ће се издавати у двогодишњи закуп:
-Размишљајући како да помогнемо малим и средњим пољопривредним произвођачима, одлучили смо да они имају предност приликом првог круга лицитација, и да могу у закуп да узму максимално 20 хектара. На овај начин омогућићемо већем броју малих и средњих пољопривредних  произвођача да узму у закуп оранице.

Уколико сво земљиште не буде издато у првом кругу, то ограничење нећe важити током другог круга јавних надметања. Иначе, прошле године је у трогодишњи закуп издато 11.600 хектара државног пољопривредног земљишта- саопштио је члан Општинског већа задужен за пољопривреду, месне заједнице и удружења грађана Имре Кабок.
На сугестију Кабока је и сачињен и годишњи Програм заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта општине Кикинда за ову годину.

22.08.2012.

Центар за стручно усавршавање био је  од 13. до 18. августа домаћин првог уметничког летњег кампа „Златне руке“. Током петодневног кампа са ђацима трећег и четвртог разреда основних школа радиле су васпитачице Предшколске установе „Драгољуб Удицки“ Софија Јегарски и Марија Адамовић. Полазницима кампа помагали су и запослени у овој институцији како би развили способности и сазнања за ликовне елементе, стваралачки рад, различите материјале и естетске критеријуме, визуелну перцепцију, изражавање и креативност.

Деца су свакодневно имала радионицу која је обрађивала експерименталне ликовне технике и једну на одређену тему. Последњег дана кампа за родитеље полазника кампа уприличена је изложба, а сва деца добила су дипломе. Пројекат вредан 112 хиљада динара финансирао је Покрајински секретаријат за образовање, управу и националне заједнице, и Центар за стручно усавршавање.

21.08.2012.

Према подацима Комуналне инспекције у девет села општине Кикинда постоји скоро 200 кућа које се налазе у веома лошем стању. Већина рунина стара је сто и више година. Према оцени надлежних, урушене или оштећене набијаче представљају непосредну опасност за живот и здравље људи, суседне објекте и безбедност саобраћаја. Већина објеката је у приватном власништву уз нерешене имовинско-правне односе. Највећи број наследника кућа не живи у кикиндској општини, и нису за њих заинтересовани:
-Иђош је село са највише руина - 54, а следи Сајан са 38. У Руском Селу је 26,  Новим Козарцима 25, Банатској Тополи  четири, Накову девет, а у Мокрину 19 оштећених кућа. Евидентирали смо у Башаиду девет, а у Банатском Велико Селу седам таквих објеката-каже секретар Секретаријата за инспекцијске послове и заштиту животне средине Милутин Гаврилов.

Према његовим речима најприхватљивије решење било би да се неки од тих објеката уреде тако да имају намену, и да се након тога понуде на тржишту. Средства од  закупа и новац из буџета користили би се прво за санацију најугроженијих кућа:
-Према закону налог за санацију даје се власнику који је дужан да санира оштећења. Уколико то не уради, тада обејкте може да уређује локална самоуправа па да у судском поступку против власника тражи повраћај средстава- објашњава Гаврилов.
Са овом проблематиком  упознати су и чланови Општинског већа.  Са њихове стране је ресорном Секретаријату  наложено да, у складу са средствима у буџетима општине и ЈП „Дирекција за изградњу града“, опредељеним за уређење оваквих објеката, предложи план за решавање проблема који стварају овакви објекти.