Актуелно

23.07.2012.

Шесторици уметника из Кине, Јужне Кореје, Ирана, САД и Србије, учесника 31. Интернационалног симпозијума скулпуре у теракоти „Тера“,  угодан боравак у нашем граду пожелела је  председница Скупштине општине Кикинда Ђурђина Јеринкић. На вечери у част кинеског вајара Јин Ксиа Фенга, његовог колеге из Јужне Кореје Ким Хјеоg  Сунга, иранског уметник Саид Ахмадија, Нумана Хусенбеговића из САД и двојице српских вајара Војина Рајовића и Зорана Малеша, председница локалног парламента је рекла: -Надам се да сте у атељеу „Тера“ пронашли инспирацију за ваш уметнички рад. Радујем се што ће те након завршетка једномесечне, и у свету јединствене колоније, имати шта да нам покажете. Заиста верујем да амбијент у којем радите, делује на вас позитивно – рекла је она, и истакла да ће људи који су осмислили „Теру“ и убудуће моћи да рачунају на безрезервну подршку локалне самоуправе.  Директор Центра за ликовну и примењену уметност „Тера“  магистар Слободан Којић, оценио је да ћеовогодишњи симпозијум остати упамћен по техничком детаљу који  ће вајарима олакшати стварање монументалних скулптура: -Ради се о највећој пећи за печење глине у Србији, а вероватно и у Европи.

Висока је 2,5 метра, што значи да ће вајари након тридесет година моћи да имају монолитни комад од 2,5 метра. Не могу да вам опишем колико сам због тога одушевљен- признао је Којић. О томе колико је у вајарском свету  симпозијум „Тера“ цењен, говорио је Нуман Хусенбеговић из САД. Уметник рођен у Мостару, Ликовну академију завршио је у Београду. Последњих 12 година живи и ради у Сакраменту: -Још као студент имао сам жељу да посетим „Теру“.  После толико година  жеља ми се испунила. Овде говоримо универзалним уметничким језиком. Једно је читати о „Тери“ и о утисцима проведеним у атељеу и у Кикинди слушати од других, а сасвим нешто друго провести  овде месец дана. За сваког вајара је велика част да дође и овде ствара- каже Хусенбеговић.


 

23.07.2012.

Гласине о наводној епидемији менингитиса коју су деца добила купајући се на базенима Спортског центра „Језеро“ показале су се нетачним. Oд почетка купалишне сезоне, од половине јуна, стручњаци Завода за јавно здравље су 36 пута анализирали узорке са базена. Све анализе показале су да је вода исправна: -И најновији резултати испитивања исправности воде показују да је одличног квалитета. Приче да су базени затворени, да не раде, да су се појавилим менингитис и шуга нису тачне.Уверавам купаче да на нашим базенима могу безбедно да се купају и уживају-  каже директор СЦ „Језеро„ Милован Ранђић.

23.07.2012.

Систематско уништавање амброзије у кикиндској општини спроводи се у протекле три године, а током ове је третирано 45 хектара. Секретарка Секретаријата за заштиту животне средине Љиљана Милекић, каже да је у претходном периоду алергена коровска биљка уништавана механички. У ту сврху ангажовано је петнаесторо  људи који су обављали косидбу, али и мапирали подручја на којима је она заступљена: -Предстоји третирање хемијским путем којим ће бити обухваћена неприступачна, и места на којима постоји могућност за такво уништавање. Амброзија ће се уништавати на прилазима граду, месним заједницама, запуштеним гробљима, дивљим депонијама и површинама поред пута. Ове године је уништавање амброзије започело половином маја- наводи Милекићка. Уговор о њеном уништавању вредан 3,5 милиона динара,склопљен је између новосадске фирме „Циклонизација“  и Агенције за пољопривреду и малу привреду општине Кикинда.

Милекићка указује да највећи проблем представљају баште и пољопривредна земљишта која врве од амброзије. Стручњаци подсећају да је важно да се ова биљка уништи пре цветања. Свака јединка има чак око 150.000 семенки чија је клијавост четири деценије. Поред косидбе око породичних кућа и окућница, неопходно је да се уништава на поњопривредним добрима и свим јавним градским површинама. Полем амброзије изазива респираторне сметње у виду сузних очију, несносних болова у грлу, кашља и секрета који цури из носа. У тежим случајевима амброзија може да изазове астму и гушење.

18.07.2012.

Захваљујући финансијској потпори Покрајинског секретаријата за здравство, социјалну политику и демографију и општине Кикинда, наш град добио је продавницу у којој ће одговарајућу храну моћи да купе дијабетичари и гојазне особе. У ту сврху издвојено је 1,2 милион динара.У локалу крај некадашњег биоскопа „Звезда“, смештен је и информативно-едукативни центар за дијабетичаре и гојазне особе- потврдио  је др Слободан Каленић, председник Друштва за борбу против шећерне болести у Кикинди, и додао да ће продавница и едукативни центар омогућити тој категорији људи да купе здраву храну без угљених хидрата и производе који помажу при одржавању оптималних вредности шећра у крви:-Нудимо такође апарате за самоконтролу шећера, траке и ланцете, али и још много тога, и то по 30 одсто јефтинијим ценама него на тржишту. Свако ко жели да се здраво храни, предупреди болест, или ублажи последице дијабета, овде ће чути корисне савете. У нашој општини регистровано је око 5.000 оболелих од шећерне болести, али их има више. Чак до 15 одсто становништва угрожено је од  дијабетеса- навео је др Каленић.Идејни творац овог пројекта и представник ресорног Секретаријата Лазар Ерне, саопштио је да ће у овој продавници ниво шећера у крви моћи бесплатно да преконтролишту деца, и то на савремен, и за њих, мање стресан начин. Налазе ће родитељи добијати одмах:-Као и у другим градовима у којима овакве продавнице и центри већ функционишу, запосили смо три особе које су оболеле од дијабетеса, или у породици имају оболелог од шећерне болести. Омогућили смо беспалтно мерење притиска и шећера у крви- рекао је Ерне. За отварање четири продавнице у Војводини, Покрајински секретаријат за здравство, социјалну политику и демографију издвојио је 5,1 милион динара.

18.07.2012.

Шеф службе плана и анализе компаније „Карнекс“ Душко Марјан, уручио је данас кикиндском Црвеном крсту 10.000 конзерви паштета различите грамаже, намењених корисницима Народне кухиње. Марјан, иначе Кикинђанин, нагласио је да је донација вредна 3.000 евра , само прва коју ће „Карнекс“ обезбедити корисницима Народне кухиње, али  и другим институцијама:- Спремност да се помогне другима одражава величину неког човека или компаније. „Карнекс“ као лидер у области производње и прераде меса и месних прерађевина, велик део средстава издаваја у хуманитарне, социјално одговорне и друштвене програме. Имајући  у виду да Народна кухиња у Кикинди има велик број корисника, одлучили смо да помогнемо. Нећемо убудуће помагати само у месним прерађевинама него новчано или неопходном опремом.

Спремни смо да обезбедимо све оно што буде потребно и неким другим установама, а не само Црвеном крсту - обећао је Марјан.Секретарка кикиндског Црвеног  крста Аранки Фелбаб, захвалила је Душку Марјану на овој вредној донацији, и истакла да је добродошла с обзиром да Народна кухиња има 1.000 корисника. Она је изразила задовољство што су у „Карнексу“ пронашли великог донатора и пријатеља.