Актуелно

30.03.2012.

У присуству званичника локалне самоуправе, стручњака Завода за јавно здравље, чланова Пројектних тимова Кикинде и Жомбоља и основаца нашег и тог румунског града, данас је уприличен скуп поводом завршетка едукативне фазе пројекта „Зелени Банат“. Пројекат укупне вредности 450 хиљада евра, реализован је кроз ИПА програм прекограничне сарадње Србије и Румуније, а подразумевао је пошумљавање 45 хектара у општини Кикинда и  22 хектара у Жомбољу. Сем еколошке, значајна је и едукативна компонента „Зеленог Баната“, јер су у свим основним школама у Кикинди организована предавања о значају  заштите животе средине:

-Осим што је Банат богатији за 67 хектара пошумљеног земљишта, наша деца су богатија за једно лепо искуство и стечена нова знања у области екологије и заштите животне средине. То је веома значајно, јер они су ти на којима свет остаје. Сигуран сам да ће и убудуће братски градови, уз финансирање Европске уније, заједно креирати и реализовати овако успешне пројекте- рекао је председник општине Илија Војиновић.
Члан Пројектног тима Жомбоља Даниел Горган, подсетио је да су кикиндски основци неколико пута боравили код вршњака у Румунији, који су узвратили посету новостечним друговима. Горган је оценио да ће пројекат „Зелени Банат“ допринети подизању свести о значају еколошки пожељног понашања, заштити животне средине, али и да ће поправити квалитет ваздуха Његов колега из Кикинде Владимир Родић истакао је да ће пројекат бити окончан 3. маја:
-Више од 90 одсто пројектних активности „Зеленог Баната“ је завршено. Едукативна кампања подразумевала је осмомесечна предавања. Одржано је укупно 128 предавања у свих шеснаест основних школа. Децу су едуковали стручњаци кикинског Завода за јавно здравље. Пошумљавање преостала четири хектара у нашој општини окончаће се наредне недеље- саопштио је Родић.
У атару Руског Села младице сибирског бреста и тополе посејане су на 15 хектара. Истоветна површина пошумљена је у мокринском атару. Великоселски атар пошумљен је на десет, а наковачки на пет хектара.
Помоћница директора Завода за јавно здравље Наташа Ђукић, констатовала је да ће новопошумљене површине побољшати свеукупни квалитет живота и заузела се за реализацију сличних еколошких  пројеката.

29.03.2012.

Кикинду је данас са сарадницима  посетио председник републичког Одбора ратних и мирнодопских војних инвалида Србије Небојша Орловић како би се упознао са радом општинске подружнице и предао специјална колица ратном војном инвалиду Марку Дрчи. Њихови домаћини били су председник општине Илија Војиновић и члан ОВ задужен задужен за месне заједнице и удружења грађана Имре Кабок. Орловићу су пренели да локална самоуправа пуно пажње поклања особама са инвалидитетом и помаже рад њихових али и свих других удружења. На годишњем ниову се из општинског буџета око осам милиона динара издаја се за њихов рад и активности:

-По жељи покојног председника нашег удружења Саше Микулића, иначе тешког војног инвалида , специјална моторна инвалидска  колица која је својевремено својим средствима купио, предаћемо Марку Дрчи. Реч је о стопостотном инвалиду који је у рату изгубио једног сина- рекао је Орловић.
Марко Дрча некада је са породицом живео у Радашиновцима код Биограда на мору.  Након „Олује“ у заробљеништву је провео 31 дан и преживео стравична мучења која су оставиле трајне психичке и физичке последице.

29.03.2012.

Председник општине Илија Војиновић и његова помоћница Гордана Булатовић приредили су данас пријем за  суграђане који су недавно положили Менсин тест и постали чланови кикиндске подружнице српског огранка Међународног удружења надпросечно интелигентних људи.

Тринаест Кикинђана недавно је положило испит који успешно може да реши само два одсто укупне популације. Као мали знак пажње,  функционери локалне самоуправе уручили су им скромне поклоне:

-Сигуран сам да знате да локална самоуправа подржава младе и образоване људе тако што их стипендира док студирају. Oпштина Кикинда доделила је ове године 74 стипендије од по 5.000 динара најбољим студентима, и  тако наставила вишегодишњу праксу помагања будућих академских грађана са жељом да се, након завршеног школовања, врате у родни град. Овај успех кандидовао вас је за добијање стипендија за прву годину студија. Желим вам пуно успеха у животу,  и да ваше интелектуалне способности искористите на најбољи могући начин-  рекао је Војиновић.
Општина Кикинда обезбедила је тада беспалтно тестирање за десеторо најбољих средњошколаца, а Менса омогућила да бесплатно покушају да реше задатке особе које су даровале крв у претходна три месеца.
Члан Извршног одбора Менсе  и координатор кикиндске подружнице Ервин Шалго, подсетио је да у нашег граду она постоји од 2005. године и има више од 80 чланова:
-Сваке године организујемо тестирања које, у просеку, положи десетак људи. Прво тестирање Менсе у нашој земљи је одржано 1989. године. Интересантно је да међу пет најбољих подружница Менсе на свету спада и нашa, јер током тестирања буде забележен висок проценат оних чији је коефицијент интелигенције већи од 148 по Кателовој скали- рекао је Шалго.

.

29.03.2012.

Члан Општинског већа задужен за привреду и екологију Ненад Грбић, одбацио је данас злонамерне критике појединих опозиционих странака и њихове тврдње да је пројекат фабрике за прераду воде предизборни трик актуелне власти. Неутемљене приче које за циљ имају манипулацију јавности како ова власт некој наредној жели да остави дугове и кредите, најблаже речено је некоректна- оценио је Грбић и подвукао да су се управо најжешћи критичари капиталног пројекта каква је фабрика за прераду воде, презадужили општину:

-Истини не одговара ни њихова тврдња да се „од јуче“ бавимо овом темом. Тај процес траје скоро  две године. Да би се ушло у реалузацију оваквог пројекта требало је имати визију како га започети и завршити. Одговорно тврдим да се ниједна претходна власт  није на одговоран начин бавила идејом да се у Кикинди изгради такво постројење. Августа прошле године обавили смо озбиљне разговоре са потенцијалним извођачем радова из Пољске који је инсистирао да буде већински власник фабрике и да му се повери третман управљања отпадним водама. На тако нешто нисмо пристали јер смо одговорна власт. Не желимо да доносимо одлуку о јавно-приватном партнерству које ће бити штетно за наше суграђане као што је то случај са компанијом А.С.А. Управо су наши претходници нама оставили да враћамо дугове на основу потписаних уговора из 2005. године, са грејс периодом од три године. Ова власт иза себе нема ниједну аферу, а општину и грађане није задужила ни  за један динар или евро- категоричан је Грбић.
Он се осврнуо и на прекинуту седницу локалног парламента на којој  су одборници требало да се изјасне о задуживању општине за финансирање капиталних инвестиционих расхода, везану за изградњу фабрике воде:
-Да би се упустили у овај понављам капитални пројекат, требало је најпре да се обезбеди сагласност Министарства финансија на емисију обвезница од 614 милион динара, која ће ,узгред речено, важити годину дана. To je требало да буде први корак у реализацији овог пројекта. Да су је одборници подржали, уследио би други- расписивање јавног позива за пројектовање и изградњу фабрике воде. Тек након отварања понуда и потписивања уговора са потенцијалним извођачем, стигли би до муниципалних обвезница- каже Грбић и истиче да свака власт, ова или нека друга, може да одустане од јавног позива и да пројекат остане нерерализован.
Према његовим речима, идеја је била да финансирање фабрике воде општинских хартијама од вредности не траје дуже од шест година. Указао је и да је претходна власт узела два кредита од укупно четири милиона евра који, заједно са каматама, износе око 600 милиона динара, колико је и задуживање локалне самоуправе муниципалним обезницама:
-Одговорно тврдим да свака наредна власт неће имати друго решење него да општинским хартијама од вредности реализује овако капиталну инвестицију- закључио је Грбић.

28.03.2012.

Председник општине Илија Војиновић и члан ОВ задужен задужен за месне заједнице и удружења грађана Имре Кабок, упознали су данас помоћника министра за рад и социјалну политику Владимира Пешића на који начин локална самоуправа сарађује и помаже рад удружења особа са инвалидитетом.
Састанку су присуствовали  председник Савета инвалидских организација општине Кикинда  Иван Зарић и Золтан Молдваи, председник организације ампутираца Србије чије се седиште налази у нашем граду. Том приликом је речено да је локална самоуправа одлучила да део просторија некадашње Земљорадничке задруге „Кикинда“ уступила организацији ампутираца Србије које ће по потреби, моћи да користе и друге инвалидске организације:

-Наше министарство подржава више од 500 организација које се баве решавањем проблема особа са инвалидитетом. Дошли смо да чујемо шта можемо да урадимо за особе са инвалидитетом у Кикинди. Спремни смо да у сарадњи са општином учествујемо у опремању тих просторија, и да особе са инвалидитетиом лакше и квалитетније спроводе своје програме- рекао је помоћник министра за рад и социјалну политику Владимир Пешић.
Члан ОВ задужен задужен за месне заједнице и удружења грађана Имре Кабок, саопштио је да локална самоуправа доследно примењује Закон о удружењима грађана тако што већ три године расписује конкурсе и дели средства:
-Инвалидске организације сваке године добијају око 30 одсто средстава.  Имамо слуха за њихове потребе, а тако ће бити и убудуће. Из донације НИС-а прошле године смо определили средства за израду приступне рампе библиотеци „Јован Поповић“ и куповину специјалног возила са покретном платформом  за превоз особа са инвалидитет. Њима ће веома брзо бити доступна свечана сала општине и друге канцеларије на спрату- навео је Кабок.
Председник организације ампутираца Србије Золтан Молдваи, подсетио је да је лане у Кикинди основан Савет особа са инвалидитетом који окупља 15 организација:
- Сложно сарађујемо и наилазимо на велико разумевање локалне самоуправе. У намери смо да оснујемо локалну фондацију особа са инвалидитетом. Надамо се да ће нам Министарство за рад и социјалну политику помоћи да ступимо у контакт и  са другим попут Министарства спорта- рекао је Молдваи.
Председник Савета инвалидских организација општине Кикинда  Иван Зарић, изразио је задовољство што локална самоуправа подржава њихове активности и констатовао да би, у том погледу,  друге општине у Србији могле да се угледају на кикиндску.