Актуелно

Млади научник из Кикинде, Никола Тепавац, добитник Годишње награде општине Кикинда, као и многобројних признања из области науке, овог лета одлази на студије Техничког факултета у Тенесију.

- Одувек сам желео да искусим академске студије "на амерички начин" и почетком прве године на ФТН-у сам потражио како то могу учинити и нашао сам конкурс УГРАД Србија - програм размене студената. Попунио сам формулар у конкурсу и послао све неопходне додатне податке ''Wоrld Learning'' Центру у Београду. Након што су извршили првобитну селекцију, од нас 250 је изабрано нас 50 да додђе у Београд на интервју са трочланом комисијом на енглеском језику. Након месец дана од тог интервјуа, добио сам позив од њих којим су ми саопштили да сам постао финалиста програма размене. Укупно нас 18, нисам сигуран да ли је то коначан број, добило je могућност да студира једну годину у САД на факултету који, донекле, одговара плану и програму наших матичних факултета у Србији - рекао је Тепавац, додајући да ће са поносом представљати Србију и Кикинду у Сједињеним Америчким Државама.
 

У Кикинди ће наредних неколико дана боравити др Наташа Милићевић, национални координатор пројекта за развој палијативног збрињавања у Србији. Циљ овог пројекта је да палијативно лечење заживи и у нашој земљи. Милићевићева је разговарала са представницима локалне самоуправе, Опште болнице у Кикинди, као и представницима јавних установа, како би увидела на који начин може да се побољша поменути вид лечења. Она је изразила задовољство што се у Кикинди у јануару ове године отворила Јединица за палијативно збрињавање, које за сада веома добро функционише.

- Палијативно збрињавање је брига о пацијентима који болују од тешких и неизлечивих болести. Наш циљ није брига о тој болести, већ брига о пацијенту – рекла је др Милићевић.

Основни тим палијативног збрињавања представља пацијент, доктор, сестра и породица, али је поред тога додатна помоћ свакако неопходна, рекао је др Синиша Јолић, начелник Јединице за палијативно збрињавање у Кикинди.

Уколико им је потребна помоћ, пацијенти који се обрате кикиндској Јединици за палијативно збрињавање могу да бораве до 15 дана. За то време њихов проблем може да буде решен, потом се шаљу својим кућама или геронтолошком центру.

У Кикинди ће се на јесен, у згради некадашњег Антитуберколозног диспанзера, отворити Центар за ментално здравље. Пројекат је подржала Европска унија, а реализоваће се у сарадњи општине Кикинда и Специјалне болнице ''Свети Врачеви'' из Новог Кнежевца. Вредност пројекта је 166.000 евра, истакао је др Небојша Баба, психијатар и психотерапеут.

- Велики број мештана кикиндске општине обраћао нам се у новокнежевачкој болници за помоћ, што изискује велики напор за њих, па је управо то разлог отварања Центра за менталну помоћ у Кикинди. Поред тога, Светска здравствена организација препознала је овакве центре као веома важну институцију у систему менталног здравља – рекао је др Баба.

Председник савета за здравство, др Милован Блажић, потврдио је да је локална самоуправа носилац пројекта. Од укупног износа 85 посто је обезбеђено из донација, док остатак покрива општина Кикинда.

- Ми кроз овај пројекат желимо да људе са менталним потешкоћама поново вратимо у свакодневни живот без проблема. Да буду саставни део нашег друштва, као што и заслужују – рекао је др Блажић.

Део стручног тима биће ангажован из Кикинде како би помогао при избору радника у овом центру. Пројекат ће трајати 18 месеци, а циљ је да након тога Центар за ментално здравље настави да функционише, истакла је Цецилија Шајвер, координатор пројекта.

У новооснованом Центру за ментално здравље запослиће се два радна терапеута и три медицинске сетре. Стручни кадар биће углавном из кикиндске Болнице. Овакав центар биће отворен и у Вршцу.

У организацији Културног центра Кикинда отворена је изложба фотографија фоторепортера Војводине под називом ''Чувари успомена и сведоци историје''. Ово је резултат монографије коју је издала Фотоасоцијација Војводине, а чији је аутор Дарко Дозет, дугогодишњи фоторепортер ''Новости'', ''Танјуга'' и ''Вечерњих новости''.

- На овој изложби, као и у монографији, могу да се виде фотографије више од 60 аутора који су рођени у Војводини или су једно време живели у покрајини. Већина њих има водећу улогу у најугледнијим српским медијима – рекао је Дозет.

Фотографију треба неговати и усавршавати, а фоторепортерима, као и целокупној продукционој екипи треба посвећивати већу пажњу у медијима, сматра Станислава Хрњак, у ОВ задужена за образовање, културу и информисање.

- Имајући у виду да су на изложби приказане фотографије настале пре више од пола века, ово је прави доказ како оне сведоче о историји и културној баштини нашег народа на овим просторима. Фоторепортери Војводине су се потрудили да изложба буде на високом нивоу и да сама по себи носи позитивну емоцију, а свака фотографија причу за себе – истакла је Хрњакова.

Време нових технологија, време у којем сви фотографишу, створило је лажну слику у друштву да фотографијом, а нарочито фоторепортерским позивом, може свако да се бави, каже Боривој Миросављевић, добитник више од две стотине награда и признања. Иначе, изложбу у Културном центру Кикинда чини преко 80 изабраних фотографија фоторепортера који су својим радом заслужили место међу 60 најбољих. Изложба је постаљена до 30. јуна.

Општинско веће је почетком јуна донело одлуку о формирању новог Штаба за мере одбране од пожара за време жетве. За председника је изабран Миливој Лињачки, који је истакао да је главни задатак Штаба спречавање пожара на територији кикиндске општине у наредних месец дана, колико ће трајати жетва.

- одлучили смо да мало променимо начин функционисања штаба. Свака месна заједница оформиће још један свој мини штаб где ће се поред председника месне заједнице и техничког секретара, налазити и председник Добровољног ватрогасног друштва, као и неколико пољопривредних произвођача – рекао је Лињачки.

Представници Ватрогасног савеза у наредном периоду прегледаће сву пољопривредну механизацију како би се проверила исправност апарата за гашење пожара. Обавеза локалне самоуправе је да организује штабове за заштиту од пожара, службе за осматрање о обавештавање, као и да прати ток жетве на свом подручју, подсетио је Драган Берић, из Одељења за ванредне ситуације.

- свака пољопривредна механизација која учествује у жетви мора да буде исправна, комбајни и трактори морају да буду снабдевени хватачима варница и апаратима за гашење пожара тип с – 6 или с – 9 – рекао је Берић.

Законом о заштити од пожара најстроже је забрањено током читаве године спаљивање биљних остатака, као и паљење ватре на отвореном простору. Жетва пшенице почеће крајем јуна и трајаће месец дана. На подручју наше општине јесенас је засејано око 12.000 хектара.