Актуелно

Дирнути тужном судбином младе виолинисткиње Стефаније Удицки која је рано остала без оца, и пожртвованошћу њене мајке Сенке, надлежни у компанији А.С.А. Кикинда одлучили су да подрже бриљантну ученицу Школе за музичке таленте у Ћуприји.Стефанију ће од наредне године ова фирма стипендирати. Захваљујући њиховој финансијској подршци од 30 хиљада динара, наша млада суграђанка отпутовала је у Чешку на велико међународно такмичење. Компанија А.С.А. одлучила је да самохраној мајци значајно умањи рачун за комуналне услуге:

-Компанија А.С.А. у сарадњи са општином Кикинда већ дужи период помаже младим и талентованим суграђанима, али и угроженим породицама - навео је Илија Рајић, заменик директора А.С.А. Кикинда д.о.о.

Крајем маја Стефанију очекује наступ на још једном великом међународном такмичењу у Италији:

-Новац за ово такмичење обезбедила је општина Кикинда која Стефанији помаже већ четири године.Пуно сам захвална њима, али и још једној великој кикиндској фирми која је уплатила новац за куповину нове виолине - рекла је Сенка Удицки.

На споменик интернирцима које су немачки фашисти 6. маја 1942. године насилно одвели на север Европе , у логоре смрти у Норвешкој, венац jе положила делегације општине Кикинда коју су предводили чланови ОВ Станислава Хрњак и Немања Ђукић. Сенима 46 Кикинђана поклонили су се чланови ОО СУБНОР-а, и Српско-норвешког друштва. На споменик који је подигнут 1975. године, и дело је вајара Слободана Којића, и они су положили венце:

-У фашистичким логорима наши заточени интернирци били су изложени невиђеном психичком и физичком терору, глади, артичкој клими... Норвешки народ им је притекао у помоћ, чинећи много да им олакша живот у логору, и да осете да нису сами и изгубљени. Пријатељство два народа стварано у тешким условима, у борби против заједничког непријатеља, траје до данас - рекла је Милица Дејанац, чланица председништва Српско-норвешког друштва.

Oна је додала да ће борба против фашизма и велике жртве које је наш народ дао у тој борби, светлети вечно за слободу, и да су овим спомен обележјем, Кикинђани показали дивљење и дужно поштoвање према невиним страдалницима у логорима у Норвешкој.

Током првомајских празника поново је привремено био отворен некадашњи малогранични друмски прелаз Наково-Лунга. Од 1. до 4. маја државну међу је прешло 1.145 путника што је, како каже, Саша Танацков, секретар Секретаријата за локални економски развој и туризам, у границама просека досадашњих отварања која за повод нису имала неку манифестацију:

-Највећи број прелазака регистрован је 3.маја - 409, а најмање дан касније-169, чему је допринело хладно и кишовито време. Такође, треба узети у обзир да је као и током претходног отварања , за време Ускрса, радио и прелаз Врбица-Валкањ. То значи да је путницима с подручја Семиклуша и Арада тај прелаз био ближи него овај код Накова- навео је Танацков.

За разлику од претходног отварања, сада је процентуално нешто већи број српских држављана ишао у Румунију, мада је и и даље укупно већи број путника из суседне земље у поређењу са нашим:

-И овога пута је доста румунским држаљана куповало у нашим супермаркетима, али у мањим количина него раније, јер погранични румунски царински органи стриктно спроводе правила у вези са уношењем хране и акцизне робе у њихову државу- појаснио је Танацков.

Прелаз Наково-Лунга поново ће бити отворен током „Видовданских свечаности“ које се у Накову одржавају од 27. до 29. јуна.

У Центру за стручно усавршавање данас је одржан акредитовани семинар „Азбука сарадње школе и породице“, који је окупио просветне раднике из Румуније и наше земље. Ради се о још једној активности пројекта „Банат на европском путу“ , који се реализује у оквиру ИПА програма прекограничне сарадње Румуније и Србије. Учетвовало је тридесет наставнике из тимишког округа и исти број њихових колега из Србије:

-Циљ семинара јесте да наставници размене искуства, и на тај начин унапреде рад у школама- навела је Лидија Терек, сарадница на пројекту „Банат на европском путу“.

Овај пројекат по мишљењу Дејана Карановића,в.д. директора Центра за стручно усавршавање, показује да је наше образовање на европском путу:

-Пројекат се заснива на прекограничној сарадњи између нашег и румунског Центра за стручно усавршавање. Траје до новембра, а укључени су ђаци и њихови наставници -каже Карановић.

Генерални директор "Железница Србије", Драгољуб Симоновић, изложио је данас челницима општине Кикинда развојне планове тог јавног предузећа на подручју наше општине и региона. Разматрана је могућност јавно-приватног партнерства у који би се укључило и то предузеће. Идеја је да у нашем граду буде изграђен робно-транспортни центар:

-Приватни инвеститор је изразио жељу и тражио подршку локалне самоуправе. Подршку је и добио - навео је, поред осталог, Павле Марков, председник општине.
Директор "Железница Србије" најавио је ревитализацију пруга Кикинда – Београд и Кикинда – Суботица, као и припреме за укључивање у саобраћај нових руских дизел-моторних возова , који ће стићи већ крајем године:

- Наша је жеља и план да се управо тим новим возовима освежи правац Београд – Кикинда и Кикинда – Суботица- прецизирао је Симоновић.

Договорено је даље функционисању железничког саобраћаја између Кикинде и румунског града Жомбоља.