Актуелно

Изложбу "Краљевство цигле и срепа- Историја породице Бон" од данас у Културном центру у Жомбољу, могу да виде мештани тог пограничног места. Тиме је почела да се остварује замисао аутора изложбе, кустоса историчара Владислава Вујина, да о неприкосновеном лидеру у опекарској бранши, у овом делу Европе до половине 20. века, нешто више сазнају становници градова у којима је породица Бон имала производне погоне. Отварајући изложбу, заменик председника општине Жомбољ, Данилег Горган ,захвалио је кикиндском Народном музеју што је за прво гостовање у иностранству одабрао баш ово место:

-Бонова циглана у Жомбољу је била највећа и најмодернија у времену између два рата. Међутим, циглана је доживела најтежу судбину и више не постоји - рекао је кустос историчар Владислав Вујин.

Директорка Народног музеја , Лидија Милашиновић, потрдила је да ће ова изложба гостовати у Мађарској и Хрватској, а Светислав Вукмирица,заменик председника општине Кикинда, позвао и друге установе и удружења грађана да интензивирају културну, спортску и сваку другу сарадњу са румунским партнерима.

Секретаријат за заштиту животне средине општине Кикинда подржао је кампању СТОП тровању птица грабљивица. Кампању спроводи Покрајински завод за заштиту природе.

Велики број птица угине сваке године као последица тровања. Разлог је људски немар, непажња, незнање, злоупотреба и карбофуран. Иако је тровање мамцима одавно забрањено, у последње време, на несрећу, постало је уобичајена метода контроле „непожељних“ животиња. Најчешће се у ове сврхе употребљава препарат Фурадан, широко доступан инсектицид који садржи карбофуран. Неколико капи овог отврова може да убије свако живо биће. Овај отров се злоупотребљава да би се убиле лисице, шакали или други месоједи. Птице грабљивице су најчешће успутне жртве.

Последњих година, у Војводини је пронађено чак 18 отровани белорепана. Апелујемо на пољопривреднике да престану да користе Фурадан или да га користе прописно и крајње обазриво.

На периферији града, крај пута за Руско Село, ускоро ће бити санирана дивља депонија која већ неко време ружи слику Кикинде. Иако у нашем граду постоји регионална депонија, неким несавесним суграђанима је очигледно било лакше да отпад бацају на овом месту. Општинско веће је, на основу информације комуналне инспекције, наложило ЈП „Дирекција за изградњу града“ да ова дивља депонија буде санирана. Радове вредне око 885 хиљада динара, изводе људство и механизација кикиндске фирме „Жаки комерц“:

-Након што тај простор буде уређен, а подразумева чишћење и профилисање ободних ровова и постављање ветрозаштитног појаса, као физичке препреке за спречавање евентуалног будућег недозвољеног одлагања, комуналана инспекција ће у сарадњи са пољочуварском службом, појачати контролу на тој локацији -каже Јадранка Чешљевић, секретарка Секретаријата за инспекцијске послове.

До 4. априла је отворен конкурс „Заједници заједно“, у оквиру којег компанија НИС даје потпору пројектима који доприносе развоју локалних заједница. НИС је 13. марта потписао споразуме са представницима једанаест градова и општина, међу којима је и Кикинда, са циљем подршке иницијативи грађана за побољшање услова живота у локалним заједницама у којима послује:

-Покренули смо пројекат „Сарадња ради развоја“, и расписали јавни конкурс под слоганом „Заједници заједно“. На овај конкурс могу да учествују непрофитне установе и самостално конкуришу са пројектима из области спорта, културе, науке, заштите животне средине и помоћи социјално угроженим категоријама. О избору пројекта ће одлучивати комисија, коју ће чинити представници регионалних власти, НИС-а, као и локалне угледне личности- саопштено је из НИС-а.

Развој локалне заједнице НИС подржава већ шест година. До сада је кроз јавни конкурс реализовано више од 250 пројеката који су помогли и унапредили рад културних, образовних и спортских институција. Јавни конкурс „Заједници заједно“ отворен је од 14. марта до 4. априла, а резултати ће бити објављени до 30. маја.

Саобраћајна полиција је током претходних пет дана обавила појачану котролу која је била фокусирана на брзину кретања возила у Кикинди. У том периоду је регистрован чак 151 прекршај, а снимање је радаром обављано из цивилних возила:

- Возачи нису заустављани него су накнадно позивани код нас како би дали изјаву. Један возач је улицом возио брзином од чак 103 километра на час. Врло је добро познато да је брзина у насељеном месту ограничена на 50 километара на час. Поднели смо и двадесет прекршајних пријава за прекорачење брзине и вожњу између 70 и 100 километара на час. Контрола је обављена у петнаест кикиндских улица. Суштина ове акције јесте превенција и смањивање броја прекршаја и саобраћајних несрећа -саопштио је Бранко Петров, начелник саобраћајне полиције ПУ Кикинда.

Петров је позвао возаче да поштују ограничење брзине у насељеном месту, јер ће се контрола саобраћаја без заустављања и даље обављати у улицама које су на фотографији означене црвеном бојом.