Актуелно

 Изложбом радова насталих на прошлогодишњем сазиву, званично је отворен 34. Интернационални симпозијум у теракоти „Тера“. Да "Тера" деценијама инспирише вајаре из целог света, сложили су се прошлогодишњи учесници, али и уметници из Индије, Швајцарске, Италије и наше земље који ће до краја месеца стварати у надалеко чувеном атељеу. У име локалне самоуправе, вајаре и поштоваоце уметности, на отварању изложбе је поздравио председник општине Павле Марков. Он је оценио да се ради о уникатном културном догађају у свету:

-"Тера" је бренд Кикинде. Дужни смо да је поштујемо и унапређујемо- поручио је Марков.

Директор Центра за ликовну и примењену уметност „Тера“, Слободан Којић, признао је да би волео да овај симпозујум добије озбиљну конкуренцију:

-Ми имамо своју мисију. Пратимо наш пут. Савршено добро знамо шта нам је чинити. Сигуран сам да ћемо добити Музеј и "Терин" колеџ- казао је Којић.

 Током протеклих дванаест месеци надлежне општинске службе интензивно су се бавиле креирањем у јавности што бољег имиџа Кикинде, као пожељне туристичке дестинације, али и места које домаћим и иностраним инвеститорима пружа шансу да се у нашој средини пословно позиционирају. Шта је на том плану конкретно урађено, предочио је Саша Танацков, секретар Секретаријата за локални економски развој и туризам:

-Израдили смо три промотивна филма.Током прошлог месеца, на светској изложби у Милану, на штанду Републике Србије, у оквиру промоције Баната, приказали смо промо филм о "Данима лудаје"- указао је Танацков.

Туристички адути Кикинде, расположиви смештајни капацитети у граду и околним селима, али и препознатљива градитељска баштина, представљени су у публикација. Поред три расположиве, планирано је штампање још седам публикација, потврдио је Драгиша Угарчина, шеф Одсека за туризам општине Кикинда.

 Незапамћен помор пчелињих друштава на више локација у атару кикиндске општине и материјална штета која у овом тренутку износи око 500.000 евра, бацила је у очај овдашње пчеларе. Њих стотинак, своју горку муку поделили су са председником општине Павлом Марковим и његовим сарадницима. Указујући да је помор започео прошлог четвртка, пчелари су констатовали да је досад отровано више од 1.600 кошница и изразили бојазан да то неће бити коначан биланс катастрофе. До ње је, сматрају пчелари, дошло након третирања сунцокрета одређеним хемијским препаратима:

-До идуће недеље, не знам колика ће штета бити. Тровање се и даље наставља. Страдају младе пчеле. Надлежне службе, укључујући тужилаштво и полицију, интензивно раде на овом случају-каже Саша Чолак, председник Удружења пчелара "Кикинда".

Павле Марков, председник општине, поручио је пчеларима да локална самоуправа има пуно разумевање за ситуацију која их је снашла.

 За Дајану Бутулију, једну од златних кошаркашица, која је рођена у Кикинди,приређен је пријем у локалној самоуправи.Честитајући јој на историјском спортском успеху председник општине Павле Марков истакао је:
-Лично мислим да Дајана треба да буде узор младима у нашој земљи. Радом, трудом и великом жељом ништа није немогуће, а бити првак Европе сан је сваког спортисте. Ово је значајно за наш град и остаћеш уписана у његовој историји.
Дајана Бутулија захвалила је на плакети коју јој је Марков уручио и напоменула да јој је веома драго што и њене суграђане радује њен успех.Млада кошаркашица сусрела се и са својим некадашњим тренерима и садашњим чланицама кошаркашког којима је причала о свом спортском путу и одговарала на њихова питања.
У вечењрњим сатима златну кошаркашицу поздравили су и суграђани на Градском тргу.

 Председник Општине Кикинда Павле Марков, потписао је уговоре о додели субвенција за отварање нових радних места у нашој општини. Уговори су потписани са 15 приватних послодаваца који ће запшослити 20 незапослених суграђана. Један од највећих проблема у Србији и Кикинди је незапосленост нагласио је Марков и додао:
-Први проблем који има посебно место и који се мора решавати је незапосленост. За програм новог запошљавања издвојено је четири милиона динара из буџета, а за програме стручне праксе и самозапошљавања удружићемо око шест милиона динара са новцем који нам је одобрен из буџета Републике Србије.
Субвенција је 200 хиљада динара по незапосленој особи, а послодавац је дужан да радника задржи у радном односу две године.