Актуелно

 Овог месеца донета одлука ЈП "Србијагас" према којој је од 1. јануара цена плина ретроактивно повећана 15,8 одсто, за последицу ће имати корекцију ценовника услуга локалних дистрибутера топлотне енергије. У ЈП "Топлана" сматрају да је поскупљење даљинског грејања неминовно, али да ће коначну одлуку донети Општинско веће. Мирослав Чичулић,в.д. директора "Топлане", подсећа да је недавно цена грејања по квадратном метру увећана 1,95 одсто:

-Сада би требало да износи око 8,6 одсто, што значи да ће укупно повећање по квадратном метру износити око 10,6 процената. Нова цена према утрошеном киловат сату недавно је увећана 3,6 процената, а сада ће бити повећана око 12 одсто- навео је Чичулић.

Пословање "Топлане" и даље оптерећују дуговања од купаца, која закључно са 18. фебруаром, износе око 121,9 милиона динара. Ова фирма добављачима дугује око 279,6 милиона динара. Од те суме 274,9 милиона је дуг према "Србијагасу".

Од понуђених 5.300 хектара државног пољопривредног земљишта у општини Кикинда, у другом кругу лицитација, у закуп је издато 1.200 хектара. Јавна надметања одржана су 13. и 14. фебруара. Предмет лицитација било је обрадиво земљиште, али и ливаде, пашњаци, трстици и мочваре у свим катастартским општинама изузев Руског Села. Сходно важећем закону, цене у другом кругу биле су умањене 30 одсто у односу на претходно јавно надметање:

-У односу на протекле године, интересовање је било боље. Највећи број парцела пољопривредни произвођачи су закупили по почетној цени. Изузетак су биле три лицитационе јединице.Све парцеле издате су на временски период од годину дана- саопштио је Љубан Средић, председник Комисије за издавање државног пољопривредног земљишта у закуп.

Најмање интересовање било је за државно земљиште у Сајану и Иђошу, док се нико није пријавио за лицитације у катастарским општинама Наково и Нови Козарци. Део средстава од закупа намењен локалној самоуправи, наменски се троши за уређење канала за наводњавање и одводњавање, подизање ветрозаштитних појасева, испитивање плодности земљишта, уређење атарских путева...

 Раскошан изглед улице Генерала Драпшина коју је недавно угледни интернет сајт Архитектура и дизајн сврстао на 22. место 50 најлепших на свету, неће бити нарушен упркос ставу надлежних да ће поједина оболела и трула стабла морати да се изваде. Недавним здравствених прегледом који су спровели стручњаци новосадског Института за низијско шумарство и заштиту животне средине је утврђено да ће у тој и суседној улици Браће Татић, 70 стабала морати да се замене младицама исте врсте. Повољна је околнoст што ће најмање интервенција бити у делу дрвореда који је стекао светску славу. За санацију дрвореда у улицама Генерала Драпшина и Браће Татић, локална самоуправа определила је пет милиона динара:

-Поносни смо на чињеницу да је ова улица проглашена за једну од најлепших на свету. Као и наши суграђани, желимо да што мање измена претрпи у наредном периоду- нагласио је Миодраг Булајић, члан ОВ за заштиту животне средине.

 У част Светог Трифуна, у Иђошу одржани 15. „Дани вина“
Сви вински путеви данас су водили у Иђош. На дан Светог Трифуна, еснафске славе винара и виноградара, уручена су признања најбољим произвођачима раског пића на 15. "Данима вина". Манифестацију покрајинског карактера, коју је организовало удружење винара и вноградара "Шасла", подржала је локална самоуправа:
-И ове године подржали смо ову лепу манифестацију. Иђошанима треба честитати што су задржали традицију гајења винове лозе и производње вина- саопштила Александра Мајкић, председница СО Кикинда.
У конкуренцији 140 узорака из свих крајева Војводине, титула апсолутног шампиона припала је Кикинђанину Исидору Бајкину:
-Искључиво се бавим производњом вина од разног воћа, а победничко сам произвео од вишања. Мало ко у данашње време производи вино од воћа, јер је поступак захтеван и изискује пуно труда и знања- навео је Бајкин.

Секретари секретаријата за Заштиту животне средине и Локални економски развој и туризам Мирослава Крнић и Саша Танацков, организовали су састанак са власницима ресторана, штампарија, радионица за израду сувенира и власницима смештајних капацитета. Учешће у дискусији о бољој туристичкој промоцији Кикинде и интензивнијој афирмацији препознатљивих брендова попут сова, мамута, суваче и лудаје, узели су и представници Удружења предузетника, туристички радници, Народни музеј... Предочена је идеја да ресторани у својој гастрономској понуди имају "Мамутску шницлу", "Мамутску пљескавицу или ћевапе", а посластичарнице "Сова воћни куп":

-Добро би било да мањи произвођачи кондиторских производа праве медењаке или чајно пециво у облику сове, мамута или лудаје... Спремни смо да у строгом центру обезбедимо локала, у коме ће бити омогућена продаја различитих сувенира и рукотворина по систему комисионе продаје. На тај начин ће наш град коначно имати видљиву и свима доступну продавницу сувенира – указао је Танацков.

Оба секретаријата су спремна да координирају са свим релевантним чиниоцима у граду на стварању јединствене туристичке понуде у виду једнодневних екскурзија за ученике основних школа и да такву понуду пласирају, пре свега, на туристичком тржишту Војводине, града Београда, Шумадије и Мачве. То ће учинити већ за предстојећу школску годину.

У разговору са присутнима усвојена је идеја о потреби стварања Туристичког инфо центра у граду, али и обуци младих суграђана за послове локалних туристичких водича.

Предлажено је и да једно од препознатљивости нашег града постане наранџаста боја, боја лудаје, и да спортски клубови, који у свом називу имају име Кикинде, имају обавезну гарнитуру дресова наранџасте боје.