Актуелно

 
Гостујућа изложба "Царски дарови" Музеја историје Југославије, Кикинђанима ће омогућити да виде 66 поклона које су Јосипу Брозу Титу даровали чланови краљевских и царских породица из 17 земаља Европе, Азије и Африке:

-Као посебан и најстарији предмет, издвајам коринтски шлем. Он датира с краја VII и почетка VI века пре наше ере. То је и први поклон који је Тито добио од једног краља. Шлем је поклон краља Грчке Павла I - каже музејски саветник Веселинка Кастратовић-Ристић.

Фасцинантно звучи податак да је Тито добио чак око 200.000 најразличитијих дарова. Најексклузивнији чине поставку "Царски дарови", коју суграђани у Народном музеју могу да виде до 11. априла.

 Преговори са компанијом А.С.А и фирмом "Метропаркинг север" нису били лаки, али су скоро сва спорна питања, која су годинама оптерећивала односе с локалном самоуправом, решена у корист општине Кикинда и њених грађана. У економском погледу, бенефит за кикиндску општину износиће више десетина милиона динара- поручио је Павле Марков, председник општине Кикинда. Говорећи о важним темама, Марков је нагласио да су током преговора са компанијом А.С.А и фирмом "Метропаркинг север", у обзир узете примедбе и сугестије грађана општине Кикинда:

- Мислим да се постигло више од максимума. Када све саберемо, успели смо да за општину уштедимо више од 50 милиона динара. То није мали новац- констатовао је Марков.

О детаљима ангажовања наших радника у Румунији, и потезима које српска и румунска страна претходно морају да предузму у погледу постизање Међудржавног споразума из области међусобног регулисања права која проистичу из радног односа, разговарали су званичници општине Кикинда, представници државних институција и менаџери фирми „Zoppas Industries Romania“ и „Delphi Romania“ из Семилуша.Закључено је да ће општина Кикинда на српској, а ове компаније на румунској страни, наставити да пред државним органима траже обострано прихватљиво решење. Могућа опција за радно ангажовање биће и да ове фирме региструју привредна друштва у Србији, и да запослени у њима буду упућени на рад у Семиклушу. Такође, неопходно је регулисати и радно време граничних прелаза, организовани превоз радника на посао и контролу на граници по скраћеној процедури:

-Обе стране су се сложиле да за организовани превоз радника за Семиклуш и прелазак државне границе, треба одредити само један од два новоотворена гранична прелаза на коме ће бити продужено радно време, у поређењу са садашњим, а који за то испуњава инфраструктурне захтеве Царине и Полиције. За то је и са румунске стране предложен прелаз Наково-Лунга- предочио је Саша Танацков, секретар Секретаријата за локални економски развој и туризам.

Договорено је да ће одабир радника по захтеву послодаваца за рад у Румунији, бити искључиво преко НЗС. Из овог секретаријата сугеришу заинтересованима да прављење било каквих спискова за рад у Румунији мимо наведене институције нема подршку администрације, нити пружа адекватну сигурност онима који желе да раде.

Иначе, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања одговорило је на иницијативу општинске администрације од 9. децембра прошле године. У допису, који је потписао државни секретар Александар Стојановић се каже да је: „у току поступак утврђивања финалног текста Споразума између Србије и Румуније о социјалној сигурности, којим треба да буде постигнута већа заштита наших грађана који раде у иностранству, у погледу остваривања права обухваћених социјалном сигурношћу“.

 Предмет другог круга лицитација за издавање државног пољопривредног земљишта у општини Кикинда биће око 5.300 хектара. Јавна надметања за махом земљиште лошијег квалитета, одржаће се 13. и 14. фебруара:

-С обзиром да је ово други круг, у складу са законом, почетне цене за оранице, од прве до четврте класе, умањене су за 10 одсто. Почетне цене за остало земљиште-пашњаке, ливаде, трстике и мочваре, умањене су за 30 процената- каже Љубан Средић, председник комисије за издавање државног пољопривредног земљишта у закуп.

Интересовање за други круг лицитације је солидно, али ће коначан број пријава бити познат у наредна два дана.

То је назив нешто више од милион евра вредног ИПА пројекта прекограничне сарадње Румуније и Србије, који реализују Решица и Кикинда како би одговорили изазовима ванредних ситуација, а нарочито спречавања поплава. На конференцији у Решици, говорило се о управљању ванредним ситуацијама и спремности надлежних служби у Кикинди, Руском Селу и Решици. Чланови пројектног тима, стручњаци цивилне заштите и водопривреде, представили су пројекат који треба да побољша квалитет живота у пограничној области, и повећа спремност свих субјеката у условима ванредних ситуација у Решици и Кикинди. Михаел Степанеску, градоначелник Решице, изразио је задовољство што су чланови пројектног тима на овом скупу разматрали наредне фазе реализације пројекта, који је од круцијалног значаја за развој и унапређење обе општине:

-Захваљујући овом пројекту, ми смо наш део од 406.000 евра успешно реализовали за обнову каналске мреже у Руском Селу. Изградили смо три објекта за заустављање воде и купили багер за одржавање канала- предочио је Имре Кабок, председник МЗ Руско Село.

Следећи састанци пројектног тима и партнера пројекта „Заштита од поплава-за бољи квалитет живота“, одржаће се током марта и маја у Кикинди.