Актуелно

 Ових дана започета санација и рестаурација хола и степеништа Градске куће окончаће се до 1. октобра - саопштио је Љубан Средић, начелник Градске управе и прецизирао да ће се у ту сврху утрошити буџетска средства, у износу од 1,2 милиона динара:

-Радови су били неопходни, а требало их је и раније предузети због оштећења таванице која је прокишњавала. Сада ће се санирати само хол, док је у другој фази планирана рестаурација Свечане сале-рекао је Средић.

Ови радови се обављају под стручним надзором конзерватора и рестауратора Међуопштинског завода за заштиту споменика културе из Суботице. Они ће конзервирати, а потом и рестаурирати осам уљаних слика, које су откривене на таваници хола Градске куће, а уредиће и зидну декорацију.

Члан ГВ за сеоске месне заједнице, Горан Думитров, данас је одржао радни састанак са председницима сеоских месних заједница. У фокусу дебате којој су, поред осталих, присуствовали председник и секретар градске Скупштине, др Милован Блажић и Жива Кнежевић, чланови Градског већа, представници служби и секретаријата, нашао се пресек овогодишњих инвестиција и оних које се планирају наредне године. Дискутовало се о раду Канцеларије за сеоске месне заједнице и пољопривреду, предстојећим изборима за председнике месних заједница, али и раду Зимске службе. Думитров се осврнуо и на највеће проблеме који тиште мештане наших села:

-Највећи проблеми у селима су комуналне природе, попут водоснабдевања и фекалне канализације. За сеоске месне заједнице је овогодишњим буџетом опредељено 40 милиона динара. Још пет милиона је претекло из 2015. за месне заједнице које нису реализовале пројекте у протеклој години-казао је Думитров.

 Међународни волонтерски камп окупио је у околини Мокрина љубитеље природе и орнитологе из Словачке, Француске, Русије и наше земље са жељом да ревиталузују део резервата природе „Пашњаци велике дропље“. Једино станиште најтеже птице летачице на свету, у Србији се налази на северу Баната. Резерват природе је 1997. године установљен одлуком Владе Србије, а у околини Мокрина је пре неколико година подигнут Визиторски центар:

-Волонтери ће током трајања кампа уклањати жбуње са пашњака у делу резервата- каже Анита Сучић, председница Удружења за заштиту велике дропље.

Камп је почео 3. септембра, а волонтери и орнитолози радиће до 18. септембра. Локална самоуправа и МЗ Мокрин чине све како би се заштитило

једино станиште ретке птице у Србији и популаризовао еко туризам.

 Град Кикинда и Банатски културни центар, и ове године, расписали су конкурс за објављивање прве књиге младих аутора до 30 година. На конкурс који је био отворен од 6. јуна до 1. августа пристигло је шест рукописа. Трочлани жири, који су чинили Марија Танцков, председница жирија, и чланови Станислава Хрњак и Радован Влаховић, донео је једногласну одлуку да објављивањем књиге награди рукопис Срђана Сивчева „Биоскопи и филмски живот у Великој Кикинди од 1905. до 1941. године“, као и збирку прича Ане Ковачевић:

-Банатски културни центар је, у сарадњи са нашим партнером, од 2009. до 2016. године, објавио 17 књига младих аутора. Сарадња са локалном самоуправом је веома успешна, а ове књиге ће бити објављене до краја октобра. Њихова промоција биће уприличена на 61. Међународном сајму књига у Београду- саопштио је Влаховић.

 Овогодишњи „Мамутфест“ у знаку је два велика јубилеја. По десети пут, кикиндски Народни музеј организује дечију манифестацију на којој се симболично прославља рођендан мамутице Кике. Оригинални остаци мамута пронађени су 1996. године у глинокопу фабрике „Тоза Марковић“, о чему ће бити речи током суботњег дела богатог програма. Отварајући тродневну манифестацију у дворишту Курије, заменица градоначелника Босиљка Срдић оценила је да се „Мамумфест“ профилисао у креативну приредбу коју најмлађи обожавају. Поред великог броја интересантних радионица за децу, печат јубиларном „Мамутфесту“ даju гостујући музеји из Србије и региона:

-Субота је централни дан манифестацује са највише дешавања и радионица. Тада је и посета највећа -каже Лидија Милашиновић, директорица Народног музеја.