Актуелно

Баранђанска бања интензивно се уређује. План је да ова депресија на периферији града, крај Мокринског гробља, ускоро буде претворена у уређену водену површину. Неколико деценија запуштен коп глине, који се простире на око 2,5 хектара, потпуно ће се уредити и хортикултурно оплеменити. Иницијатива је потекла од локалне самоуправе, а за ту намену је Покрајински секретаријат за енергетику, грађевинарство и саобраћај определио скоро четири милиона динара:

-Овај простор је дуже време био запуштен, а мислим да се већ сада назире наш циљ. Желимо да уместо ругла, легла заразе и комараца добијемо уређену природну оазу. Покрајинска администрација је уз нас. Они подржавају и финансирају пројекте који су од виталног интереса за нашу средину. То је драстична промена у односу на ранији период. Кад окончамо прву фазу рекултивације, очекујем да нам се поново одобре средства како бисмо овај простор потпуно уредили за свакодневне активности житеља овог краја- напоменуо је Марков.
Директор ВДП „Горњи Банат“, Драган Фелбаб, објашњава да су након тарупирања растиња и уређења обале, багером приступили измуљењу депресије:

-Ако желимо да добијемо језеро са шеталиштем и стазама за трчање, оно мора да се среди, а потом и редовно одржава. Ми смо, и у претходном периоду, у Кикинди, околини, па и у другим општинама, рекултивисали сличне депресије- потврдио је Фелбаб.

Музички поклон организације „Спортске игре младих“ Кикинђанима, у виду концерта харизматичних чланица новосадске групе „Фрајле“, испунио је очекивања бројне публике. На одушевљење присутних, непосредно пред концерт, уприличен је величанствен ватромет. Потом су Марија, Наташа, Јелена и Невена показале како изгледају и звуче културне, смерне, лепо васпитане и образоване госпођице, једном речју фрајле. Публика је углас са њима певала „Фина“, „Ich Liebe Dich“, „Шуњам се“, Жена на све спремна“,“Мењам дане“ и друге хитове:

-Као и у спортским екипама, и ми негујемо тимски рад. Мислимо да је изузетно важно, не само за децу, него и за људе, да свако на најбољи начин одигра своју улогу. Важно је кад можеш да се на неког ослониш и да будеш поштован. Све то може да пружи спорт. Импонује нам што смо и ми део велике породице „Спортских игара младих“. Ми смо, иначе, бивше спортискиње. Наташа се бавила пливањем. Марија је тренирала стрељаштво, Невена кошарку, а ја рукомет- испричала је фрајла Јелена и додала да чланице популарног бенда пропагирају здрав живот.

„Фрајлама“ ово није био први наступ у Кикинди и околини:

- Јелена и ја смо родом из Иђоша. Овде смо одрасле. Јако смо везане за Иђош и Кикинду. Већ на тонској проби смо среле пуно драгих људи. Дивно смо се провеле- казала је фрајла Невена.

Слава Града Кикинде, летњи Свети Никола, данас је достојанствено обележена. Литија је најпре прошла тргом и централним градским улицама. Овом догађају присуствовали су функционери локалне самоуправе и свештенство СПЦ, али и неколико стотина грађана. У Градској кући уприличено је свечано резање славског колача, а потом уручена награда за најбоље припремљен славски колач.

Домаћин славе Павле Марков, градоначелник Кикинде, са задовољством је констатовао да је након неколико година паузе, обновљено обележавање летњег Светог Николе:

-Радује ме повратак традиционалним вредностима. Верујем да значајан број суграђана дели моје мишљење. Литија је након неколико година прошла тргом и ужим центром града- рекао је Марков.

Част да буде овогодишњи кум славе припала је Миленку Јованову, покрајинском посланику:

-Уверен сам да ће оно што смо данас обновили, у годинама пред нама постати традиција, и да ћемо наставити путем наших предака. Била ми је част да будем кум, у првој обновљеној прослави градске славе- навео је Јованов.

Протојереј Миленко Сандић изразио је задовољство што су заједно прославили летњег Светог Николу, јер је то и њихова храмовна слава:

-Кикинда на овај начин обнавља своју духовност. Ово је нешто најлепше што нам се могло догодити у овој години- рекао је протојереј Сандић.

У конкуренцији десет славских колача, по оцени стручног жирија, победа је припала Слободанки Радак.

У Кикинди су данас отворене Спортске игре младих. Највећа спортска манифестација у региону промовише здраве стилове живота, пријатељство и толеранцију, а нашем граду припала је част да буде домаћин церемоније свечаног отварања за 2017. годину:

-Драго ми је што је нама припала част да одавде започне овогодишњи циклус Спортских игара младих у Србији. Шта Кикинда мисли о овој манифестацији, показали смо пошле године. Тада смо јавности послали најлепшу спортску слику. Желим вам пуно успеха, да овде стекнете нова пријатељства и свима покажете шта је то фер плеј- рекао је Павле Марков, градоначелник Кикинде, отварајући Спортске игре младих.

Подсећајући да је слоган овогодишње манифестације „Игре су закон“ Ивана Јовановић, председница Спортских игара младих у Србији,одала је признање домаћинима:

-Кикинда је град спорта. На теренима имамо више од 5.000 ученика основних и средњих школа. То је заједничка победа локалне самоуправе и Спортских игара младих- подвукла је она.

Богдан Обрадовић, потпредседник ОКС, оценио је да ће Олимијски комитет Србије и даље подржавати ову лепу манифестацију:

-Нама је стало да имамо што квалитетније спортисте. По квалитету можемо да се меримо са Америком, Индијом, Кином и другим великим земљама. На оваквим местима се рађају будући шампиони- казао је Обрадовић.

Млади Кикинђани и њигови гости из суседних општина и места, опробали су се у малом фудбалу, баскету, рукомету и још седам спортских дисциплима. Најуспешније појединце и екипе очекује наступ у Београду, а иза тога следи завршно такмичење у Сплиту, које ће окупити најбоље младе спортисте из наше земље, БиХ и Хрватске.

Jеданаеста по реду манифестација "Ноћ музеја", у кикиндском Народном музеју, била је у знаку наших села, а организатори су је назвали „Велика земља“. Да је село као тема „Ноћи музеја“ пробудило знатижељу Кикинђана, сведочи добра посета. Више од 2.000 људи посетило је у суботу увече Народни музеј:

-Чињеница да суграђани недовољно познају историјат наших села, определила нас је да овако конципирамо манифестацију. Свако село има специфичну историју. Драго нам је уколико су суграђани, из новинских чланака и фотографија, сазнали нешто ново и лепо о нашим селима. Могли су да виде како села изгледају из ваздуха. За посетиоце је посебно примамљиво било двориште Курије. Чланице сеоских Удружења жена припремале су традиционалну храну- ипричала је Лидија Милашиновић, директорица Народног музеја.

Осим у добром залогају, посетиоци су могли да уживају и у осталим сегментима „Велике земље“:

- Представили смо најзначајније сеоске манифестације, приче о селима, али и емитовали филм о селима који, између осталог, садржи и архивске снимке РТС-а. Незаобилазна тема била је и колонизација кикиндских села. О селима су надахнуто говорили Драгољуб Бата Бадрљица, Душан Дејанац, Иван Бркљач и Шандор Талпаи. Најмлађим посетицима је најзанимљиве било да круне кукуруз. Можда неким људима то делује као банална активност, али су деца у томе уживала- додала је она.