Актуелно

За неколико хиљада људи из свих крајева Војводине, укључујући и туристе из САД, Аргентине, Велике Бриртаније и Румуније, учешће на јубиларном 10. “Сељачком партију” донело је врхунску забаву. Сходно шаљивом називу манифестације нико кући из Мокрина није отишао гладан, жедан и нерасположен:

- "Сељачки парти" смо покренули са жељом да деци покажемо како су се некада давно играли Мокринчани, и да им приредимо угођај пред почетак нове школске године. Малишани су се надметали у прављењу бунара од чокања, брзом круњењу кукуруза и у трци у џаковима. Старији такмичари опробали су се у гурању тракторке гуме, намиривању или “тракарењу”- саопштио је Ненад Чавић, заштитно лице “Сељачког партија”, и потврдио да је локална самоуправа подржала ову уникатну манифестацију. Чавић је изразио уверење да ће наредни “Сељачки парти” бити још успешнији од овог:

- Мали је ово простор за нас. Вашариште нам је дефинитивно постало тесно. Надамо се да ће надлежни у Градској управи препознати “Сељачки парти” као респектабилну и аутентичну туристичку манифестацију- рекао је Чавић.

Дводневна ликовна колонија ”Душан Керкез Џев“ окупила је у Банатском Велилом селу осамнаест стваралаца из Новог Сада, Суботице, Кикинде и још неких војвођанским места. У односу на претходну, прву колонију, када је стварало шесторо сликара, сада их је далеко више. Половину учесника овогодишњег ликовног саборовања чине академски сликари:

- Душан Керкез Џев био је, својевремено, матадор културе у нашој средини. Он је био пионир фотографије и ликовног стваралаштва. Преминуо је 1981. године, а остао упамћен као један од најталентованијих уметника. За све што је Душан Керкез Џев пружио тадашњој омладинској организацији у селу, група људи одлучила се да оснује Удружење ликовних и књижевних стваралаца које носи његово име. Мислим да је то начин да се Џеву одужимо за све што је пружио Банатском Великом Селу- изјавио је Бране Марјановић, председник Организационог одбора ликовне колоније ”Душан Керкез Џев“. Тематски колонија није одређена, а домаћини потврђују да ће уприличити продајну изложбу слика, како би створили нуклеус за наредну годину. Ликовну колонију отворио је Миодраг Булајић, члан Градског већа:

- Трудићемо се да ова ликовна колонија, у годинама пред нама, буде садржајнија и квалитетнија. То ћемо постићи довођењем још већег броја реномираних ликовних стваралаца- поручио је Булајић. Да је Банатско Велико Село непресушан извор инспирације потврдила нам је Тања Ђаковић. Ова Великоселка већ дуже време живи у Новом Саду:

- Драго ми је што се Великоселци труде да унапреде и културну понуду, а надам се да ће мојим колегала ово место бити инспиративно- признала је она.

Београдска група ВИС “Лимунада“ поклонила је Кикинђанима музичко вече за памћење. Њихов необичан репертоар старије посетиоце “Кикиндског лета” вратио је у младост. Аутентичан сцениски наступ, а пре свега музика из четрдесетих, педесетих и шездесетих година прошлог века, на многе су деловали окрепљујуће:

- Музички репертоар тог периода јако богат. Та епоха је била савремена и по својој технологији, а сматрам да је социолошки и културолошки и даље релевантна- навео је Миодраг Нинић, члан шесточлане групе ВИС “Лимунада” и наставио:

- Нама није обавезан циљ да публику вратимо у нека прошла времена. Настојимо да активирамо некадашњи позитиван дух обнове и развоја, и вере у боље сутра и да га, на неки начин, употребимо за нешто што би могло да буде инспиративно. У музици који стварамо и изводимо, ми се испиришемо. Међутим, нисмо толико и везани за њу ни продукцијски ни жанровски. Наши музички узори су разни и међусобно различити. Моји лично су “Битлси” , али и разни италијански певачи , посебно они који су се прославили на чувеном фестивалу "Сан Ремо". Веома ценим и многе југословенске извођаче попут Душка Јакшића и Ђорђа Марјановића- рекао је Нинић. Интересантно је споменути да је група ВИС “Лимунада” један спот урадила у “Мокrin House”.

Заменица градоначелника Кикинде, Босиљка Срдић, и члан Градског већа, Миодраг Булајић, положили су данас венац на спомен плочу у Иђошу, што је био и симболичан увод у почетак обележавања Дана села које је почело јуче, а траје до недеље:

- Дубоко верујем да Иђош има светлу будућност, поготово ако узмемо у обзир “беби бум” који је обележео ову годину. Свим мештанима честитам славу, а надам се и да ће још више дечијих осмеха одјекивати улицама Иђоша - поручила је Срдић.

Председник МЗ Иђош, Миодраг Команов, појаснио је зашто је венац положен баш на спомен плочу куће у Карађорђевој улици:

- У овој кући је одржана прва седница НОБ-а . Може се слободно рећи да зачеци управе села потичу баш овде. Кад је реч о Дану села, припремили смо богат и разноврстан вишедневни програм. Сва сеоска удружења узела су учешће - навео је Команов.

Полагањем венаца на споменик подигнут Јеврејима, обележен је Дан сећања на око 300 кикиндских Јевреја. Они су пре 77 година депортовани у логоре смрти. Сенима недужно настрадалих људи поклонили су се представници локалне самоуправе, Јеврејских општина из Србије и ГО СУБНОР-а. Погром је почео у ноћи између 14. и 15. августа 1941. године. Већина депортованих Јевреја је до 1942. године страдала у логорима на Бањици и Старом сајмишту. Од 330 кикиндских Јевреја, холокауст и Други светски рат је преживело само њих једанаесторо:

- Невиђена мржња према Јеврејима настала је доласком нациста на власт. Довољно је само споменути Аушвиц, Треблинку и Дахау. На просторима Старе Југославије највећа стратишта су Јасеновац и Старо сајмиште. Јевреји су десетковани и на овом простору. Налазимо се на месту које опомиње и које је веомо важно за Јеврејску општину Кикинда- поручио је професор историје, Лазар Демић. Невена Кнежевић, председница Јеврејске општине Кикинда, навела је да ово удружење има 36 чланова и да са посебним осећањима обележавају овај дан али и цео август:

- У целој Војводини су током августа обављене депортације наших сународника у логоре смрти. Планирано да ојачамо рад нашег удружења, али и да реализујемо разне активности. Покушавамо да едукујемо ширу јавност. Обележавамо све празнике, такође и комеморативне скупове- потврдила је она. Крајем 19. и почетком 20. века, када је Кикинда доживљавала привредни и културни преображај, утицај Јевреја био је веома видљив. Нажалост, окупација Југославије је и за кикиндске Јевреје значила почетак страдања.