Актуелно

Хит представом “Откачене”, у дворишту Курије је отпочела серија гостовања позоришних трупа које ће до краја августа оплеменити, никад богатију, понуду “Кикиндског лета”. Моника Ромић, Златија Ивановић, Славица Љујић, Даница Радуловић, Јована Младеновић, Борис Миливојевић и специјални гост Саво Милошевић, до суза су насмејали Кикинђане и потврдили зашто за ову урнебесну комедију-мјузикл влада велико интересовање. Представа прати прати згоде и незгоде једне градске породице у њиховим покушајима да живе као “сав нормалан свет”:

- Наш водвиљ употпуњен је домаћим музичких хитовима из 80-тих, док је лајт мотив представе песма “Идем тамо где је све по мом”. Досадашње реакције публике су више него поситивне, а због тога ми је посебно драго јер сам први пут режирала вечерњу представу- признала је Моника Ромић. Она се осврнула и глумачки учинак Саве Милошевића, бившег прослављеног фудбалера и потредседника ФСС:

- Он је био мој избор, а то је сјајно урадио. Генерално волим да сарађујем са људима који нису глумци, а поседују таленат за глуму. Очито је да имам нос да препознам ко на сцени може да изнесе текст. Досад са сарађивала са Тијаном Дапчевић и Игором Лазићем Ниггором- рекла је Моника Ромић. Да су филм и позориште његове велике љубави признао је Саво Милошевић. Потврдио је да је често маштао да буде део седме уметности и театра:

- Не планирам да се бавим овим послом јер сам аматер, али је за мене то велико и непроцењиво искуство. Пружила ми се прилика да позориштем доживим са друге стране. Драго ми је што сам члан ове екипе- казао је Саво Милошевић. Борис Миливојевић похвалио је његов глумачки учинак:

- Ова представа замишљена је као почетак серије представа, што значи да ће се наши ликови развијати. У плану су бар три наставка- појаснио је шарматни глумац.

Стреличарски клуб „Кентаур“ организовао је прво 3Д такмичење на отвореном, а одржавање ове интересантне спортске манифестације помогла је и локална самоуправа. Око 60 стреличара из Београда, Новог Сада, Панчева, Суботице и Кикинде надметало се у недељу, у кругу бивше касарне:

- Град Кикинда обезбедио је стреличарима “Кентаура” овај простор да би могли вредно да раде, вежбају и одржавају оваква такмичења. Они су на досадашњим домаћим и међуародним такмичењима освојили значајан број медаља. Стреличарски клуб “Кентаур” не треба да брине за будућност јер у својим редовима има талентовану и даровиту децу- оценио је Миодраг Булајић, члан ГВ, на почетку стреличарског 3Д такмичења на отвореном “Кикинда”. По врелом недељном дану, стреличари су гађали 14 модела животиња са различитих дистанци и позиција у два круга са по две стреле:

- Драго нам је што су судије, делегати и такмичари задовољни целокупном организацијом овог такмичења. Задовољни смо и ми. Није мала ствар што смо у периоду годишњих одмора успели да окупимо око 60 стрелиичара у свим категоријама. У кругу бивш касарне надметали су се пионири, кадети и ветерани у женској и мушкој конкуренцији- саопштио је Јово Вукмировић, члан СК “Кентаур”, један од организатор првог 3Д турнира на отвореном у нашем граду.

И у нашем граду је обележен Дан сећања на страдање и погром Срба у операцији „Олуја“. Након парастоса у храму Светог Николе и одате почасти жртвама незабележеног погрома, у Галерији Културног центра отворена је изложба слика “Ходочашћа до свет(л)ости”, аутора Здравка Здраве Мирчете. Дан сећања организовало је Удружења “Српски ратни ветерани” у сарадњи с локалном самоуправом. Као и ранијих година, овај скуп почео је минутом ћутања и црквеним звонима која су се огласила тачно у подне. Саша Танацков, члан Градског већа, изразио је уверење да ће операција “Олуја” остати, нажалост, злочин без казне:

- Изгледа да правда и право у овом случају нису једнаки и неће бити задовољени. Највећи егзодус једног народа у 20. веку прошао је некажњено и остаће некажњен. Оно због чега ми тугујемо неки други славе и прослављају као своју победу. На ту горку чињеницу мораћемо да се навикнемо. Тако ће бити и са нерођеним генерацијама у тој другој држави, а ту чињеницу морамо на неки начин да превазиђемо зарад, пре свега, наше будућности - рекао је Танацков.

Радован Момчилов, председник Извршног одбора удружења „Српски ратни ветерани“, подсетио је да је у Кикинди, по четврти пут, обележен Дан сећања на страдање и погром Срба:

- Нашим суграђанима познато је шта се десило почетком августа 1995. године. Кикинда је прихватила око 5.000 избеглица, а многи од њих овде су свили нова породична гнезда. У „Олуји“ је страдало и нестало око 2.000 Срба, док је са вековних огњишта протерано око четврт милиона Срба- казао је Момчилов. Директор београдског Музеја жртава геноцида, Вељко Ђурић Мишина, говорио је о стварању НДХ и испланираном процесу протеривању Срба с тих простора, који је започет у Другом светком рату а окончан 1995. године и после тога.

Званичници локалне самоуправе и Севернобанатског управног округа, али и представници СУБНОР-а, “Савеза потомака ратника од 1912. до 1920.” и “Српских ратних ветерана” положили су данас венце на споменик на Симићевом салашу. Комеморативном скупу поводом 77 година од страдања главнине припадника Великокикиндског партизанског одреда присуствовала је родбина страдалих партизана и породица погинулих у ратовима током 90-тих, као и чланови Одреда извиђача „Прока Средојев“. Лазар Демић, потпредседник ГО СУБНОР-а, осврнуо се на драматичне догађаје који су се на овом месту догодили 4. августа 1941. године:

- Поново смо на месту где се стварала историја нашег града. Иако далеко од устаничких збивања и Банаћани су се дигли на ноге против фашизма. Тачно пре 77 година, прецизније 28. јула 1941. године, недалеко одавде је формиран први партизански одред у овом делу Баната. Баш на овом месту је погинула главнина Великокикиндског партизанског одреда. Ово спомен обележје сведочи о томе да се слобода бранила животима. Од 27 оснивача Великокикиндског партизанског одреда ниједан није дочекао ослобођење. Неки су заробљени и стрељани. Други су погинули у директним борбама, а било је и оних који су страдали у логорима широм Европе- указао је Демић.

Наступом Банета Крстића и “Гаравог сокака” отворена су концертна и позоришна дешавања у дворишту Курије, у оквиру “Кикиндског лета”. Као и приликом последњег сусрета са кикиндском публиком, на Дан заљубљених, односно на Светог Трифуна, песме познатог новосадског бенда пробудиле су у срцима публике најфининија осећања:

- Драго ми је што смо поново у Кикинди затекли срећну и насмејану публику. Увек ми је драго да дођем тамо где се возе бицикли и где су људи истог срца као што је и моје. Мислим да се ми врло добро разумемо, чак и кад нешто не изговоримо- признао је Бане Крстић и осврнуо се на препознатљив музички жанр “Гаравог сокака”:

- Ми смо заправо проистекли из културе равнице и времена кад је човек обрађивао земљу, а земља човека. Покушао сам да очувам ту релацију. Надам се да сам у томе и успео- рекао је Бане Крстић и нагласио да су песме највечи капитал “Гаравог сокака”. Осврнуо се и на њихов најновији музички пројекат:

- Управо је завршено снимање нашег новог албума. Куриозитет је да смо након десет албума за одрасле, направили албум за децу. Албум ће се звати “Гарави сокак за малу и велику децу”. Имао сам ауторску побуду да урадим тако нешто, иако није било никаквих комерцијалних разлога. Албум ће изаћи почетком октобра- најавио је Бане Крстић.