Актуелно

Вече љубави вина Кикинђани су провели на најлепши могући начин. У препуној сали Народном позоришта наступио је “Гарави сокак”. Бане Крстић и “Гарави сокак” већ су свирали у нашем граду, али никада на Дан заљубљених, односно на Светог Трифуна:

- Потрудили смо се да наш наступ има и извесну дозу романтике. Мислим да заљубљене душе држе овај свет. Они се надају победи љубави. У стадијуму су љубави кад је она млада. То је најбоље стање у ком човек може да се нађе. Надам се да смо нашом музиком допринели да се атмосфера љубави и романтике задржи што дуже у Кикинди - рекао је Бане Крстић и објаснио шта је највећи капитал “Гаравог сокака”:

- То су наше песме које су пронашле пут до срца публике. Пут је био дуг, али успешан. Што се тиче Кикинде, могу да кажем да се у ово лепо војвођанско место увек радо враћам. Овде се негује тај питоми менталитет. Кикинда има ту тајну како да препозна бољу страну - поручио је Крстић.

Град Кикинда приуштио је суграђанима могућност да Дан заљубљених проведу уз “Гарави сокак”, али ово неће бити једини музички поклон. Осмомартовски концерт одржаће популарна група “Хари Мата Хари” у Спортском центру “Језеро”.

Представницима туристичких организација, канцеларија и агенција, али и организаторима туристичких и етно манифестација данас су предочене могућности израде Годишњег календара туристичких и етно манифестација у српском и румунском Банату, али и добијање заједничког заштитног знака “Храна из Баната”. То чини и окосницу прекограничног пројекта „Локално наслеђе за активни туризам у Банату“, вредног 345.815 евра, који заједнички реализују Град Кикинде и Западни универзитет у Темишвару. Скупу у Регионалној привредној комори присуствовали су и предузетници који се баве израдом и продајом сувенира, званичници музеја, као и власници угоститељских и смештајних објеката у нашем граду и околини:

- Овим састанком желимо да овдашње организаторе туристичких и етно манифестација, а потом и у Зрењанину и Панчеву, позовемо да нам доставе списак манифестација које се организују на њиховом подручју, а које завређују да се нађу у Годишњем календару манифестација. Ово је прилика да нам власници ресторана понуде јела националне кухиње и размотре могућност добијања знака “Храна из Баната”- изјавио је Саша Танацков, члан ГВ и координатор активности пројекта. Отилија Хедешан, проректорка Западног Универзитета, оценила је да српски ресторани имају традицију националне кухиње, што није случај у Румунији:

- Ваши угоститељи заиста добро промовишу домаћу храну. У румунском и српском Банату храна је слична, а сви знамо за штрудлу, добош торту и кремпиту. Интересантно је и да свако село има своју специфичну кухињу. То је оно што нас интересује - казала је Отилија Хедешан и назначила да се овим пројектом промовишу локално наслеђе и туризам. Планирана је снимање туристичког спота о културном наслеђу Баната и штампање књиге „Банат на 10 начина“. Град Кикинда и Народни музеј на располагању имају нешто више од 42.000 евра.

Градоначелник Кикинде, Павле Марков, уприличио је данас пријем за део екипе ББЦ која је по други пут боравила у највећем урбаном станишту сова ушара на свету. Пријему су присуствовали и наши стручњаци. Предводио их је Милан Ружић, председник Друштва за заштиту и проучавање птица Србије. Уз материјал снимљен 2015. године, кадрови сова, Кикинде, али и изјаве наших суграђана, биће искоришћени за природњачки серијал о дивљим животињама у градовима:

- Сјајно звучи податак да ће овај серијал, почетком следеће године, видети око пола милијарде људи. Добили смо најбољу могућу медијску промоцију. Читав свет чуће за Кикинду и наше сове. У серијалу ће се, поред прича из Рима, Амстердама и Њујорка, наћи и ова наша о совама. Велико ми је било задовољство да вас угостим и да у наредном периоду осмислимо нове пројекте- рекао је Марков.

Екипа ББЦ, и овога пута, у Кикинду је стигла са председником Друштва за заштиту и проучавање птица Србије:

- Они су снимали од понедељка до четвртка, а пријатно их је изненадио топао и срдачан пријем домаћина. За врло кратко време су дошли до квалитетног материјала. Сада су снимали сове, али су забележили и изјаве обичних људи. Сова је због неуобичајено топле зиме мање и у центру Кикинде. Нема разлога за бригу, јер је слична ситуација и у другим деловима Србије. Са становишта даљег развоја еко туризма, ово је за ваш град веома значајно. То је најбрже растућа грана туризма. Људи путују да виде тигра, лава или сову. Ваш центар је резерват природе и једини у свету је заштићен због птица - указао је Ружић и Кикинђанима предложио да у даљи развој еко туризма укључе и партнере из суседне Румуније.

Градоначелник Кикинде, Павле Марков, данас је уручио уговоре студентима који су остварили право за добијање стипендије, у месечном износу од 8.000 динара. Тиме је настављена дугогодишња пракса подршке успешним студентима, али и будућим академским грађанима слабијег материјалног стања. У односу на претходну школску годину, стипендије ће добијати тринаест студената више. Поздрављајући студенте и њихове родитеље градоначелник Марков је назначио да локална самоуправа инсистира на подршци младим и успешним људима. Он је студенте позвао да се након школовања врате у родни град, и својим знањем помогну нашој заједници:

- Трудите се да да што више учите и дођете до дипломе јер се знање исплати. Нама недостају млади кадрови, тако да смо заинтересовани да се вратите у родни град, пронађете запослење и останете овде. Потрудићемо се да вам створимо услове да останете у нашој лепој Кикинди - рекао је Марков и наставио:

- Ове године је пристигло 155 захтева за стипендирање, а 92 студента испунила су услове прописане конкурсом. За ову намену у градском буџету планирано је нешто више од седам милиона динара. Знамо да стипендија неће решити веће издатке студената, али је то потврда да нам је важно шта ће се у будућности дешавати са вама - поручио је Марков студентима и њиховим родитељима.

Александра Јолић из Мокрина, студеткиња Технкичког факултета “Михајло Пупин” у Зрењанину, признаје да ће јој стипендија пуно значити:

- Ја сам на трећој години, а ово је први пут да сам добила стипендију. Овакав вид конкретне подршке младе људе може само да мотивише - признала је она.

Уџбеник - приручник локалне историје за децу основних школа, у издању Историјског друштва Кикинда, данас су представили млади аутори, кикиндски историчари. Њихов допринос образовању младих нараштаја поздравила је Станислава Хрњак, председница градске Скупштине. Она је истакла је да је локална самоуправа помогла у издавању уџбеника и додала да ће Град Кикинда наставити да решава постојеће инфраструктурне и комуналне проблема, али и да ће даље улагати значајна средства у образовне програме:

- Локална самоуправа препознала је овај пројекат као лепу идеју да се уџбеник о локалној историји намени ученицима седмих и осмих разреда основних школа. Тако ће ученици, уз помоћ својих наставника, моћи да науче више о историји града у ком су се родили - казала је Станислава Хрњак.

Председник Историјског друштва Кикинда, историчар Марко Милошев, рекао је да је уџбеник о локалној историји први пројекат који су покренули и захвалио представницима локалне самоуправе на подршци :

- Многи ученици, али и наши старији суграђани нису потпуно упознати са историјским чињеницама нашег града, тако да ће овај уџбеник бити добро средство како би се деци много више приближила локална историја. Такође, ово је први уџбеник тог типа у региону, што значи да смо ми пионири у овом подухвату. У нашем окружењу не постоји сличан уџбеник - потврдио је Милошев. Његов колега, историчар Срђан Сивчев, указао је ће по неколико примерака добити све градске и сеоске сновне школе. Да Кикинда добије овај уџеник заслужна је и историчарка Тијана Рупчић, док је за дизајн корица био задужен информатичар Никола Радосавчев.