Актуелно

У којим временским епохама и са којом намером су се у овај део панонске равнице доселили Немци и оставили дубок траг у култури и привреди овог краја, верно дочарава изложба "Насељавање подунавских Шваба у Војводини". На отварању изложбе у Галерији “Терра” могло се чути да се тај процес етапно одвијао током 17. и 18. века, након што је ратна срећа Турцима окренула леђа. Муктрпним радом колононисти пристигли из северног и западног дела Немачке упустили су се у претварање мочварног у плодно земљиште:

- Овом изложбом желимо да укажемо на део историје Војводине који су креирали људи пристигли из разних крајева Немачке и својим радом допринели да буде на нивоу на ком је данас- рекао је Александар Конечни, председник Немачког удружења Кикинда. Хилда Бански, заменица председника удружења, подсетила је да се насељавање одвијало у три етапе:

- То су Каролинска, Терезијанска и Јозефинска колонизација, у време владавине Карла ВИ, за време владавине царице Марије Терезије и у време Јосифа ИИ. Интересантно је споменути да су 1922. године, сви колонизовани Немци, добили јединствен назив подунавске Швабе. Тако је рођено најмлађе немачко племе. Најмасовније насељавање било је за време Марије Терезије. Тада је настало 30 мањих и 27 већих насеља, па и нашој јавности добро позната: Сент Хуберт, Солтур, Шарлевил, Хајфелд и Масторт- навела је Бански. Отварању изложбе. у организацији Немачког удружења Кикинда, присуствовала је и Станислава Хрњак, председница градске Скупштине:

- Те три колонизације, нарочито у време Марије Терезије, биле су врло драматичне. Тада су многи људи остали без својих домова и живота, јер је од мочваре требало направити житницу. Данас овде живе наследници колониста, који су иза колонизације подунавских Шваба дошли у ове крајеве. Мислим да неправедно мало говоримо о тим деловима историје- констатовала је Хрњак. Отварању изложбе "Насељавање подунавских Шваба у Војводини" присуствовали су председник Националног савета немачке националне мањине, председник Канцеларије за Банат, као и представници Немачког форума из Жомбоља. У склопу изложбе изложени су и радови у теракоти из циклуса "Сеобе" кикиндског вајара Јована Блата.

Пре тачно 40 година, 6. октобра, званично је почео са радом Спортски центар “Језеро”. Велики број спортиста, рекреативаца и грађана, током претходне четири деценије, прошао је кроз овај комплекс:

- Број година који славимо подразумева и одређену тешкоћу када је у питању одржавање. У протеклих 40 година пуно тога је урађено на инвестиционом одржавању објекта. До краја ове и наредне године планирамо активности које за циљ имају побољшање услова корсиника- поручио је Слободан Маринков, директор СЦ “Језеро” и подсетио да су протеклих година обновљени затворени и базени на отвореном. План за наредну годину подразумева замену столица у хали, вентилационог система, али и увођење лед расвете. Геадоначелник Кикинде, Павле Марков, оценио је да је отварањем СЦ „Језеро“ у нашем граду постављен посебан стандард:

- Много лепих тренутака било је у историји, али полако је сазрело време да причамо о будућности. Спортски центар не чини сама зграда, већ све што он садржи и људе који окупља. Планирамо да објекат проширимо што би га сврстало у један од најбољих у региону- најавио је Марков. Свечана академија била је прилика да се о првих 40 година рада “кикиндског храма спорта” присете суграђани Драган Страјнић и Милосав Рељин. Покрајински секретар за високо образовање и научно истраживачку делатност, проф. др Зоран Милошевић, констатовао је да је улога СЦ “Језеро” у погледу обуке непливача неупитна, баш као и допринос у организацији бројних спортских и културних садржаја.

Светски дан животиња данас је обележен и у нашој средини. За четврдесетак ученика ОШ “Фејеш Клара” у Народном музеју организоване су креативне радионице. Представници градског Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој приближили су основцима овдашње заштићене животињске врсте. Малишани су се упознали и са природњачком поставком:

- Одлучили смо да овог 4. октобра, на мало другачији начин, обележимо Светски дан животиња. Досад смо имали само ликовни конкурс за ученике нижих разреда основних школ или за предшколце. Због несавесног и бахатог понашања, али и похлепе, људи уништавају природна станишта. На тај начин страдају многе животињске и биљне врста. Широм света постоји више од 3.000 заштићених животињских врста, у Европи преко 980, а у Србији 429. У нашој средини то је сова утина. У специјалном резервату природе "Пашњаци велике дропље" обитавају ове птице, а издвојила бих и једино гнездо орла крташа у Србији. Овај резерват дом је текуници, белој роди и многим другим- саопштила је Мирослава Крнић, секретарка Секретаријата за за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој. Лидија Милашиновић, директорка Народног музеја, сматра да без едукација најмлађих нема ни ефикасније заштите биљног и животињског света:

- По реакцијама малишана, могу да закључим да се и њима свидео програм који сно припремили са колегама из ресорног секретаријата. Посебно водимо рачуна о најмлађим суграђанима. То је наша будућа публика - навела је она.

Пројекат “Младе жене будући потенцијал друштва” представљен је мештанкама Руског Села и њиховим гошћама из Нових Козараца. Рускоселско удружење жена овај пројекат реализује уз подршку кабинета министра без портфеља задуженог за иновације и технолошки развој, и у сарадњи са локалном самоуправом, а са циљем да подигне друштвену свест о важности афирмације женског иновативног предузетништва и на тај начин обезбеди услове за побољшање положаја жена. О својим предузетничким искуствима говорила је Бранислава Голушин, директорица фирме Гранит МБ трон из Руског Села:

- Бавимо се продајом и обрадом граните и мермера. У плану нам је проширење обима производње. Иако је ово типично мушки посао, планирамо да у наредном периоду ангажујемо и жене- наговестила је Голушин. Учеснице овог скупа са интересовањем су испратиле и животну причу Јелену Џакуле из Руског Села:

- Таксирам већ пуних девет година. То је врло интересантан посао, а углавном путнике превозим из Руског Села до Кикинде и назад. Највећи део радног века провела сам у “Ливници”. Осам година нисам радила. Син који такође таксира, предложио ми је да се окушам у овом послу- испричала је Џакула. Кроз интезивну кампању упућује се порука да је успех у области женског иновационог предузетништва не само могућ, него и неопходан за развој заједнице. Презентацијом успешних предузетница које су пример добре праксе, подстаће се активирање жена које су неискоришћени потенцијал друштва и дати мотивација за даљи напредак женске популације.

Градоначелник Кикинде, Павле Марков, уприличио је пријем за чланице рускоселског стонотениског клуба „Чарнојевић“. Пласманом у Прву савезну лигу, оне су оствариле историјски успех. Тренер Игор Радић каже да није било лако да се, у конкуренцији финансијски јачих клубова из већих средина, један сеоски пласира у елиту:

- Јако смо поносни. На крају су се исплатили наш рад, труд и залагање. Надамо се да ћемо остварити веће резултате и са другим такмичарима. Тренирамо сваког дана током недеље, два сата дневно, док се утакмице играју викендом. Имамо и рангиране играче који су део репрезентације. Покушаћемо да у дебитанстској сезони изборимо опстанак, а за неколико година да будемо у врху табеле- саопштио је Радић, док је градоначелник Марков тренеру и стонотенисеркама честитао на великом успеху:

- За све нас, ово је велико и пријатно изненађење. Ово је огроман успех јер се ради о малом селу које је ушло у исти ранг са познатим клубовима из великих градова. У првом колу састали сте се са београдском “Црвеном звездом”. Посебно је значајно то што се ради о веома младим такмичаркама, старости до 15 година, што даје посебан мотив и наду да ће Руско Село моћи у будућности да рачуна на велике успехе- подвукао је Марков. Ове сезоне у Првој савезној стонотениској лиги надметаће се Данијела Молнар, Маријана Узелац, Рита Киш и Бианка Берта:

– Било је доста тешко да се пласирамо у српску стонотениску елиту. За почетак, потрудићемо се да изборимо опстанак у Првој лиги- поручила је Данијела Молнар.