Актуелно

Прославом Дана села и Дана школе у Башаиду подсећа се на дан када је ово место ослобођено у Другом светском рату. Заменица градоначелника, Босиљка Срдић, рекла је да ће локална самоуправа и даље улагати новац у развој Башаида:

- И у оваквим свечаним тренуцим истичемо колико је локалној самоуправи важно да помогне развој свих села. Градска управа залаже се за једнак развој и града и села што смо до сада показали на многим примерима и кроз планове и програме. Заједничким снагама можемо остварити оно што планирамо да Башаид буде динамично место развоја, где ће млади остајати да живе и заснивати породице- поручила је истакла је Срдић. Председник МЗ Башаид , Бојан Микалачки, честитао је свим мештанима Дан села. У Башаиду су током године уложена средства за изградњу новог мултифункционалног терена у школском дворишту, а радови се приводе се крају. „Путеви Србије“ раде на пројектнотехничкој документацији за изградњу кружног тока на улазу у место из правца Меленаца:

- Ове године завршиће се и пројектно -техничка документација за капелу коју ћемо градити наредне године- рекао је Микалачки. Како је 1. октобар и Дан истоимене основне школе, у Дому културе приређен је богат програм у ком су учествовали ученици, али и деца из вртића „Маслачак“.

Фото: Birimac Photography

Ђаци и просветни радници ОШ “Ђура Јакшић” на пригодан начин обележили су Дан школе. Била је то прилика да гости и родитељи ђака уживају у богатом програму који је изведен на сцени Народног позоришта. Биљана Шимон, директорица ОШ “Ђура Јакшић”, појаснила је и зашто је за Дан школе поново изабран 28. септембар:

- Наша школа је 28. септембра 1950. године понела име Ђуре Јакшића. Након осамнаестогодишње паузе поново смо одлучили да Дан школе обележавамо управо тог дана. Ђаци и моје колеге били су веома мотивисани да припреме свечарски програм - рекла је директорица Шимон. Свечаном програму присуствовала је и председница градске Скупштне, Станислава Хрњак:

- У овој школи се заиста лепо ради. Просветни кадар веома је посвећен раду са ђацима. Локална самоуправа је ове године ОШ “Ђура Јакшић” определила 11 милиона динара за санацију крова на старом делу зграде и замену дотрајалих прозора- подсетила је она. Стари део школе изграђен је пре више од сто година, док нова зграда датира из 1983. Ова градска школа има 466 ђака.

Десети јубиларни међународни турнир у седећој одбојци “Куп Кикинде 2019” окупио је најбоље тимове из Мађарске, Републике Српске, БиХ и Србије, а посебан печат дали су и чланови репрезентације Словеније. Они су се одазвали позиву организатора, кикиндског одбојкашког клуба инвалида “Феникс“. Бранислав Драгин, представник “Феникса“, похвалио се да су се турниру одазвали њихови спортски пријатељи. Умеће у седећој одбојци демонстрирали су и “Хуманиташ“ из Мађарске, “Искра“ из Бугојна, ОКИ “Бреза“, “Бањалука“ и “Црвенка“:

- Ово је дефинитивно најјачи турнир у седећој одбојци у Србији. “Феникс” учествује у првенству Србије и Мађарске. Две године узастопно смо прваци Мађарске, а прошле сезоне освојили смо дуплу круну и КУП, док у Србији заузимамо треће место- навео је Бранислав Драгин. Локална самоуправа подржала је организацију јубиларног турнира:

- Право је задовољство да подржимо велики међународни турнир и особе са инвалидитетом које се баве спортом. Од великог значаја за наш град је што имамо клуб седеће одбојке- изјавио је Миливој Лињачки, члан ГВ, док је промотер турнира, прослављени бивши одбојкаш, Васа Мијић, изразио наду да ће “Феникс” у наредном периоду имати много већу подршку покрајине и града:

- Није ни лако ни једноставно организовати овакав турнир већ десет година. Седећа одбојка је на спортској маргини. Зато су овакви турнири важни- нагласио је Мијић. Председник Европске асоцијације седеће одбојке, Бранко Михорко, похвалио је организацију турнира и потврдио спремност да одбојкаши из Словеније интензивирају спортску сарадњу са Кикинђанима.

Последње музичко вече “Дана лудаје”, већ по обичају, било је намењено публици која преферира рокенрол. Чланови група “Инвазија” и “Деца лоших музичара” признали су домаћинима да су остали затечени величином лудаја и похвалили нашу туристичку манифестацију:

- Лепо смо се провели у Кикинди. Посебан утисак на мене су оставиле огромне бундеве на бини. Никада раније нисам видео ништа слично- искрен је био Владимир Ђокић, гитариста “Инвазије”. Након њих публика је уживала у концерту групе “Деца лоших музичара“. Кикинђанима и гостима нашег града, они су сервирали енергичан и брз наступ. Нешто пре изласка на бину Лазар Илић, један од чланова бенда, осврнуо се на њихов рад и подсетио да су “Деца лоших музичара” настала давне 1988. године. Он је рекао да су се током претходне три деценије мењали певачи и поставе, а да је он у бенду последњих неколико година:

- Очито је да ваша манифестација води рачуна о музичком квалитету и публици жели да понуди и ову врсту музике. Генерално гледано, задовољан сам тренутним стањем рокенрола у нашој земљи, али увек може и боље. Редовно се окупљамо на пробама. Најбоље песме настају управо на нашим пробама у гаражи- признао је он.

Такмичење у уметничком резбарењу лудаје по први пут је одржано на овогодишњим “Данима лудаје”. Радове петоро такмичара оцењивала је стручна комисија састављена од мастер шефова карвинга. Након двочасовног рада најбоље оцењена је лудаја коју је резбарио Саша Малеш из Госпођинаца. - Награда није толико важна колико искуство које добијамо. Учествовао сам на много већим такмичењима, али мени су важнији људи са којима радим и са којима проводим време. Изазов у резбарењу бундеве зависи од тога шта се ради. Цветни аранжмани су ми постали пракса, док су скулптуре изазовније и захтевају преко 20 сати рада – рекао је Малеш, кувар по професији, који карвингом улепшава храну коју припреми.

Такмичења на отвореном попут овог у Кикинди прави су начин да се карвинг приближи широј јавности, рекао је мастер шеф карвинга Павел Хрћан. - У Србији нас има око 30 карвинг мајстора. Самоуки смо, а карвинг нам је велика љубав. Највише практикујемо прављење цветова. У питању је тајландска техника стара 700 година, када се цвет у бундеви појавио по први пут – појаснио је Хрћан.

Вештине резбарења лудаје мастер шефови показали су и на банатској лепотици тешкој 150 килограма. Иако није пракса да се толико велике лудаје резбаре, карвинг мајстори су се удружили и наочиглед занитересованих погледа пролазника правили цветне аранжмане. – Ово је први пут да радим на оволико великој бундеви и срећан сам што су са мном и моје колеге. За овако велику лудају потребан је тимски рад. Бавим се карвингом већ девет година и највише волим на бундеви да радим. Посебно на онима где постоји контарст коре и меса, када разни детаљи могу више да дођу до изражаја – рекао је Дарко Берковић, мастер шеф карвинга.