Актуелно

Миливој Лињачки, члан ГВ, уручио је данас кикиндском Црвеном крсту клима уређај. Градска управа је овом донацијом допринела да суграђанима, активистима Црвеног крста и медицинским радницима Завода за трансфузију крви Војводине буде пријатније током акција добровољног давања крви. Клима уређај је инсталиран у просторији у којој даваоци дарују драгоцену течност:

- Град Кикинда има добру сарадњу са Црвеним крстом, а ову донацију смо озваничили за време 18. овогодишње акције добровољног давања крви. Црвени крст редовно организује акције, а одзив је увек добар. Користим прилику да похвалим све хумане људе који су дали крв и позовем суграђане да се одазову наредним акцијама и буду хумани- поручио је Лињачки. Секретарка кикиндског Црвеног крста, Данијела Бјељац, подсетила је да је ово њихова континуирана активност:

- Јако је важно да наша локална заједница препознаје ову активност у области промоције омасовљења добровољног давалаштва и регрутације нових, младих давалаца- казала је Бјељац и захвалила на донацији. Према њеним речима, наредна акција у просторија Црвеног крста одржаће се у понедељак, 16. септембра:

- Позив је упућен нашим редовним давацима, али и матурантима среднијих школа. И они могу да дођу и по први пут дарују крв- закључила је Бјељац.

У теглама екипе “Културни кувари” нашао се по оцени жирија најукуснији ајвар. Победници такмичења “Изађи ми на теглу” и ранијих година били су успешни. Претпрошле године освојили су треће место. То је, овога пута, за варјачом пошло екипи “Бабин ајвар”, док су друге биле чланице рускоселског удружења жена “Јединства”. Екипа “Ами- Палас, најбољи талас” награђена је за најлепше уређен штанд. Вишечасовни мегдан у кувању ајвара окупио је на градском тргу 15 екипа из Кикинде и околине:

- Имали смо тајни састојак који је очигледно пресудио да се члановима жирија свиди наш ајвар. Искрено речено, надали смо се добром пласману. Идемо даље. Следи нам још једно кување у Београду, 12. октобра, у великом финалу овогодишњег, шестог по реду, такмичења “Изађи ми на теглу”- рекла је Тања Ножица, директорица Културног цента и чланица екипе “Културни кувари”. Победничкој екипи, али и свим учесницима кулинарског каравана “Изађи ми на теглу”, честитао је Миодраг Булајић, члан ГВ и члан жирија:

- Највећи гастрономски караван у Србији био је и у нашем граду. Сама манифестација има забавни и такмичарски карактер , а програмски и организационо је одлично конципирана. Констатовали смо да ајвар који су сада припремили такмичари има посебан визуелни идентитет, квалитет, боју и козистенцију- оценио је Булајић.

Министар пољопривреде, Бранислав Недимовић, представио је данас пољопривредницима у Новим Козарцима, Банатској Тополи и Башаиду три мере које се односе на 60 милиона долара вредан извоз говеђег меса на тржиште Кине, замену товних говеда за кукуруз по цени до 2,2 евра за килограм, али и најављен извоз меса у Турску:

- Извоз у Кину подразумева откуп 750 тона говеђег меса на месечном нивоу. Добра ствар је и што смо произвођачима дали могућност закупа државног пољопривредног земљишта на десет година. Министарство пољопривреде планира да до краја године изађе са очекиваним ценама за 2020. годину, и то за 15 до 20 пољопривредних производа. То нису гарантоване цене, али ће пољопривредници имати неки репер-најавио је министар и додао да је афричка куга свиња регистрована само у три села у централној Србији. Недимовић је рекао да се Србија већ две и по године бори са афричком кугом и да је спас једино у поштовању превентивних мера и ономе што каже наука. Подсетио је да је овај део Баната посебно угрожен због близине Румуније. Градоначелник Кикинде, Павле Марков, сматра да је ово била добра прилика да наши пољопривредници добију конкретне одговоре из прве руке:

- Министар Бранислав Недимовић врло добро познаје ову материју, а на терену је спреман да саслуша и најтежа питања и пружи одговоре. Утисак је да ствари што се тиче пољопривреде иду у позитивном смеру- рекао је Марков. Министар пољопривреде, челници локалне самоуправе и Севернобанатског округа посетили су домаћинства Дамира Радуловића у Новим Козарцима, Зорана Малабаше у Банатској Тополи и Немање Терзина у Башаиду:

- Министру сам сугерисао да лицитације државног пољопривредног земљишта морају раније да се одрже, а не пред крај године. То је, колико сам чуо, била замерка и других пољопривредника. Изразили смо и незадовољство ниском откупном ценом бикова. Била нам је част да угостимо министра и у срдачној дискусији изнесемо проблеме који нас тиште-казао је Радуловић.

Градоначелник Кикинде, Павле Марков, данас је посетио Банатско Велико Село и Нове Козарце. Била је то прилика да из прве руке информише о најургентнијим комуналним проблемама и увери којом динамиком одмиче реконструкција улица и дела пута који спаја Нове Козарце и Руско Село. Разговарајући са мештанима Банатског Великог Села, Марков је поновио да се локална самоуправа већ неколико година залаже за равномеран развој свих села:

- Настојимо да у овом и осталим селима унапредимо путну инфраструктуру. Конкретно, у улици Вука Караџића радови се одвијају планираном динаком. У ранијем периоду обављени су радови у сеоској школи, а предстоји изградња нових клупских просторија на стадиону ФК “Козара”- рекао је Марков. Председник МЗ Банатско Велико Село, Гојко Родић, прецизирао је да је улица Вука Караџића дугачка 700 метара и да је за њену реконструкцију опредељено око 3,3 милина динара. У суседним Новим Козацима, у току је санација улице Крајишка. Рехабилитацијом ће бити обухваћено 980 метара. У ту сврху је опредељено 4,9 милиона динара, а у оба села посао изводи људство и механизација фирме “Градитељ НС”. Њима је поверена и реконструкција дела пута између Нових Козараца и Руског Села. Уговорени посао, који треба да се оконча током октобра, укључује и санацију рускоселске улице Братство - јединство:

- Дужина ове деонице износи 900 метара и то је најважнији путни правац за житеље оба села. За последњу фазу радова издвојено је око 15,1 милион динара, док је вредност читаве инвестиције, започете пре две године, око 60 милиона динара. Висином уложених средстава на конкретан начин доказујемо оно што и причамо, а то је да се сваким даном боримо за квалитетнији живот на селу- рекао је Марков и најавио да је у плану и изградња постројења за пречишћавање пијаће воде. Да ће ово постројење значити мештанима оба села, сагласни су Драгољуб Ћосић, председник МЗ Нови Козарци и Душан Марјановић, председник МЗ Руско Село:

- Спојили смо водоводну мрежу, а у плану је и изградња постројења за пречишћавање воде, заједничког за оба села. Реално гледано, оволико инвестиција нисмо имали раније- казали су они.

Да локална самоуправа континуирано улаже средства у градске и сеоске школе како би ђаци и просветни радници имали још квалитетније услове за праћење и извођење наставе, потврђено је и у случају ОШ “Иво Лола Рибар” у Новим Козарцима . У овој образовној установи летњи распуст искористили су да обаве најургетније инфраструктурне радове. Из градског буџета је за куповину новог котла издвојено 2,7 милиона динара. Тиме је решен дугогодишњи проблем који је нарочито био изражен током зимских месеци:

- Издвајали смо и ранијих година средства за санацију школске инфраструктуре и набавку учила. На сугестију пословодства школе, сад смо новац определили за замену котла старог тридесетак година. Нови котао омогућиће стабилно снабдевање школе топлотном енергијом, али и уштеду од 20 до 30 одсто- навео је Павле Марков, градоначелник Кикинди и додао да у наредном периоду предстоји реконструција дела крова и прозора на објекту старом 114 година. Биљана Бркић, директорица школе, потврдила је да је уградњом новом котла решен највећи проблем:

- Прошле грејне сезоне имали смо три хаварије, па је школа за санацију морала да издвоји значајна средства. Знали смо да то није трајно решење . Обратили смо се за помоћ локалној самоуправи, а решење је нађено у виду куповине новог котла. У име колектива школе захваљујем се надлежнима на разумевању. У нову грејну сезону улазимо потпуно растерећени- констатовала је директорица Бркић и додала да школу похађа 105 ученика. Ова сеоска школа има само деветоро ђака првака.