Актуелно

Жетва сунцокрета почеће идуће седмице, а прозвођачи могу да очекује нешто изнад просечан принос уљарице. На Дану поља јесењих култура, великом аграрном скупу у организацију кикиндске Пољопривредне стручне службе, оцењено је да се још бољим производним резултатима могу надати пољопривредници који су пролетос посејали кукуруз. Доминантна ратарска култура у кикиндском атару заузима више од 30.000 хектара:

- Кукуруз је тренутно у најбољој кондицији и највише му је пријао вишак воде. Берба кукуруза неће почети пре почетка септембра- прецизао је Зоран Симић, саветодавац Пољопривредне стручне службе “Кикинда”. Младен Ђуран, директор ПСС, сматра да су овакви скупови значајни за пољопривреднике јер им се пружа прилика да се сретну са стручњацима, добију драгоцене савете и покушају да унапреде биљну производњу. Ово је, додао је Ђуран, и прилика да се у пракси, на огледним парцелама, види примена агротехничких мера на усевима. Имре Кабок, члан Градског већа за пољопривреду и рурални развој, подсетио је произвођаче да је локална самоуправа расписала јавне позиве за пољопривреднике који имају могућност да конкуришу за 17 мера подршке. У ту сврху је опредељено 20 милиона динара:

-Следеће недеље почећемо са издавањем решења за пољопривреднике из Банатске Тополе којима су током мајском невремена страдали усеви. За 49 произвођача је издвојено више од три милиона динара за учешће у санирању штете. Највише је од леда страдала пшеница, а оштећења су регистрована на сунцокрету и кукурузу. Позвао бих све пољопривреднике да посете, али и узму активно учешће на првом Пољопривредном сајму који ће у нашем граду бити организован 13. и 14. септембра- саопштио је Кабок.

Да гранични прелаз Наково- Лунга са српске стране изгледа непрепознатљиво, у односу на пре само два месеца, данас су се уверили сви учесници успешно окончаног пројекта “Унапређење повезаности Баната”. Са око 1,8 милиона евра, овај пројекат је финансиран у оквиру Интеррег ИПА програма прекограничне сарадње Румунија Србија, а подразумевао је и изградњу око осам километара дуге бициклистичке стазе, од Кикинде до саме границе са Румунијом. Додатних 90 милиона динара за реконструкцију и доградњу граничног прелаза обезбедили обезбедили су Град Кикинда, а делом и Република Србија:

- Изграђени су сви недостајући садржаји на нашем делу граничног прелаза, па више не постоје техничке препреке да Наково-Лунга коначно почне да ради 24 сата. Такође, испуњени су сви предуслови да прелаз буде отворен за камионе и аутобусе. У наредном периоду наш циљ биће да се, под окриљем Министарства иностраних послова, започну озбиљнији преговори са румунском страном, како би се се омогућило да овај прелаз ради у складу са својим могућностима. То није интерес само грађана него и привреде овог региона. Привредницима би то донело значајне уштеде, јер не би морали да користе прелаз Српска Црња - Жомбољ - указао је Саша Танацков, члан ГВ за локалних економски развој и инвестиције. Да је граничних прелаз потпуно осавремењен сагласни су и званичници општине Жомбољ, ЈП “Путеви Србије” и зрењанинског РЦР “Банат”. Они су, такође, учестовали у реализацји пројекта “Унапређење повезаности Баната”. Очекује се да ће бициклистичка стаза у наредном периоду бити осветљена. И то није све:

- Планирана је и рехабилитација државног пута, од Кикинде од граничног прелаза. Средства су одобрена из ИПА програма прекограничне сарадње Румунија Србија. Радови ће, највероватније, почети идуће године- саопштила је Биљана Вуксановић, извршни директор Сектора за пројектовање и развој ЈП “Путеви Србије“.

Комеморативним скупом на Јеврејском гробљу данас је обележен Дан сећања на депортацију око 300 кикиндских Јевреја. Пре 78 година, 14. августа, наређено је да се кикиндски Јевреји окупе у дворишту синагоге, након чега су депортовани у логоре поред Београда. Од 330 Јевреја у Кикинди, крај Другог светског рата дочекало је њих 11. Комеморативном скупу присуствовала је и заменица градоначелника Босиљка Срдић. – Депортација кикиндских Јевреја је један од најстрашнијих догађаја који је задесио наш град. Многе породице су нестале, изгубљене у вихору рата, а мало њих је преживело да би нам причало о страхотама онога што се дешавало. Данас смо овде ради сећања на кикиндске Јевреје и то сећање управо је подсећање нама да је мир један од највиших циљева – поручила је заменица градоначелника.

Цвеће на спомен - обележје на Јеврејском гробљу положили су представници јеврејских општина из Суботице, Зрењанина, Београда, затим Градске управе, као и гости и пријатељи кикиндске јеврејске заједнице.

Историчар Марко Милошев подсетио је на историјске чињенице у вези са обележавњем овог датума. - Већина кикиндских Јевреја је стрељана у околини Београда под изговором одмазде за немачке војнике који су убијени. Заправо, то је било систематско уништавање Јевреја у оквиру нацистичког плана, такозваног финалног решења. Већина преживелих Јевреја касније се селила у Израел. Након Другог светског рата они су морали своју имовину да предају држави и то је на неки начин показало неспремност државе да се ухвати у коштац са питањем холокауста Јевреја у Југославији – објаснио је Милошев.

Обележавање Дана сећања на депортацију Јевреја организовала је Јеврејкса општина Кикинда. Према речима председнице Невене Кнежевић, јеврејска заједница у Кикинди данас броји око 40 чланова, који се својим активностима труде да се отворе ка широј заједници.

Кикиндском Дому здравља, у оквиру програма „Заједници заједно“, компаније НИС за 2019. годину, одобрено је 17 милиона динара. Средства ће се утрошити за инвестиционо одржавање Дечјег и Школског диспанзера, набавку медицинске опреме и намештаја, али и куповину санитетског возила са најмодернијом опремом. Директорица ове установе, др Биљана Марковић, изразила је задовољство што је компанија НИС препознала важност пројекта „Унапређење система примарне здравствене заштите деце и омладине на територији Града Кикинда“. Начелница Службе за здравствену заштиту деце и омладину, др Весна Томин, конкретизовала је радове којим ће бити обухваћени Дечји и Школски диспанзер:

-Планирано је кречење, фарбање столарије и радијатора у чекаоницама и ординацијама, али и замена подова. То је врло важно јер оба објекта датирају с почетка 20. века. У дворишном делу је планирано сређивање приступних стаза. Дечји диспанзер добиће и приступну рампу за инвалиде. Предвиђена је испорука дигиталне ваге са висинометром, комплет за кисеоник, као и хидрауличне пресе за протезе - навела је др Томин и нагласила да се у претходном периоду занављање опреме обављало парцијално:

-Захваљујући програму “Заједници заједно” ми ћемо значајно унапредити нашу примарну заштиту, али и дијагностику и лечење пацијената- навела је др Томин. Начелник Службе хитне помоћи, др Милош Бајић, потврдио је да ће се део одобрених средстава утрошити за набавку санитетског возила за потребе транспорта деце и омладине којима је неопходна здравствена заштита на секундарном или терцијалном нивоу:

- У питању је модерно санитетско возило са са аутоматским склопивим носилом, кардилошком столицом, кисеоничком инсталацијом и дефибрилатором, јер је постојећи стар већ 10 година. Постојећа возила имају велику километражу, па је испорука новог санитета од велике важности - казао је др Бајић.

Понуда богатог и разноврсног програма “Кикиндско лета”, ни овога пута, неће разочарати поклонике позоришне уметности. До краја месеца, на сцени Курије, планирано је извођење неколико комедија које ће до суза насмејати Кикинђане. Суграђанима су такав угођај већ приуштили Соња Лештар, Ташана Ђорђевић и Никола Ивачков, протагонисти хит представе “Држ, не дај”:

- Свако од нас игра 25 ликова у представи која је ушла у осму сезону извођења. Није било нимало једноставно док смо постављали комад, али смо се лепо забављали. То и даље чинимо. Маја Гргић, редитеља представе, била је истрајна у томе да од нас добије оно што је желела. Прилично је строга, а не пропушта извођење ниједне представе. Нама је то проблематично, јер не можемо да се опустимо. Док је била трудна, успели смо да представу продужимо двадесетак минута. Наком њеног повратка, минутажу смо морали да скратимо- испричала је глумица Соња Лештар. Редитељка и коаторка текста, Маја Гргић, признаје да су, осим личних искустава, и снимци са свадби и аутентична музика са свабдених весеља, допримели да публици дочарају с каквим се изазовима сусрећу будући младенци пре него што стану на “луди камен”. Уместо уживања у будућем заједничком животу, њих очекују бројни проблеми, у виду нежељених и непланираних обавеза:

- Неке наше обичаје слепо спроводимо до краја. Соња Лештар и ја смо у томе нашле инспирацију и написале текст. Публика се препознају у овој представи, а људи се искрено смеју јер су им ситуације на сцени добро познате- констатовала је редитељка Маја Гргић.