Актуелно

Отварањем изложбе слика "Кловнови" и доделом награде за наставне иновације у разредној настави "Димитрије Мита Чипчић", овдашња јавност одала је признање ауторки Весни Чипчић, али и њеном оцу, највољенијем кикиндском учитељу. Није позната позоришна, телевизијска и филмска дива крила да Кикинду носи у срцу, као што је за живота то чинио и њен отац Димитије Чипчић:

- Првог кловна сам насликала пре равно 30 година, непосредно након што сам родила ћерку. Некако сам имала утисак да ништа не може толико весело и радосно да буде изнад њеног креветића, као нешто што ће мама сама да направи. Кад год сам у ситуацији да се мало осамим и посветим мојим веселим другарима, ја сам пресрећна и пуно ми је срце- признала је Весна Чипчић. Њено срце било је пуно и због награде која носи име њеног оца. Награду установљену на предлог Десанке Ристић, учитељице ОШ "Вук Караџић", подржао је Актив учитеља нашег града који, такође, носи име Димитрија Чипчића. Сузани Вељковић, учитељици ОШ "Бранко Миљковић" из Ниша, награда је симболично уручена данас, на дан рођења Димитрија Чипчића:

- Последње 24 године рада у просвети, до одласка у пензију, мој отац је провео у Кикинду. Његов родни град му је доделио Октобарску и Првомајску награду. Јако сам поносна на њега, али морам јавно да признам да свега овога, у тој мери, не би било без моје мајке. И Јулијана Чипчић је била изврсна учитељица- потврдила је Весна Чипчић. Босиља Срдић, заменица градоначелника Кикинде, подсетила је да је име Димитрија Чипчића било синоним професионалности и педагогије:

- Кикинда, на овај начин, одаје признање учитељу Мити- поручила је она. Након свечаног дела програма, награђена учитељица није крила узбуђење:

- Награда ми пуно значи. Свака је награда за душу и представља печат нечијег рада. Права је штета што колега Мита ја нисмо живели у исто време. Уверена сам да бисмо сигурно направили већи помак у настави- признала је Сузана Вељковић. Награду је заслужила за рад "Животињско царство", 4Д мобилну апликацију бојанке прилагођене млађим основцима.

Међународни дан физичке активности поново је у нашем граду обележен акцијом „ Велика шетња у Великом парку“. Најпре је промоција здравих стилова живота уприличена за основце у Бландашу. Занимљиве радионице осмислили су и са малишанима реализовали волонтери Црвеног крста. У организацију добро посећеног догађаја, који је уследио током поподневних сати, укључили су се Дом здравља, Завод за јавно здравље, Црвени крст и Културни центар. Након окупљања у Великом парку, поворка се прошетала до Старог језера. Суграђани свих генерација тамо су плесали, или фежбали са фитнес и инструкторима јоге:

- Драго ми је што смо се по други пут окупили, шетали и вежбали. Било је дивно, надам се и окрепљујујуће. Мото наше манифестације је непромењен и гласи: „Кретањем до здравља“- рекла је Оливера Вучковић Попов из Патронажне службе Дома здравља. О значају физичке активности говорио је и др Бранислав Хачко, начелник Центра за промоцију здравља у ЗЗЈЗ:

- Од 2002. године, 10. мај се обележава с као Међународни дан физичке активности. Циљ је да се станивништу пруже информације о важности физичке активности за наше здравље. Што се тиче наше земље, од 2006. године, откако се прати физичка активност у Србији, регистрован је пораст физички неактивних људи. Тај тренд је у порасту, што је увод у гојазност, висок крвни притисак и шећерну болест. У случају основаца, препоручена дневна физичка активност износи 60 минута, а код одраслих, на недељном нивоу, до 180 минута. Физичка активност превенира многе болести и стања- нагласио је др Хачко.

Дан победе над фашизмом, 9. мај, у Кикинди је по први пут обележен шетњом потомака учесника Првог и Другог светског рата, али и ратова 90-тих. Више од 200 учесника “Бесмртног пука” окупило се спомен обележја “Туга”. Након полагања венаца и цвећа, запутили су се до споменика жртвама фашизма у Другом светском рату, а потом и до Градске куће, и спомен плоче бригадиру Драгутину Ристићу. Бројне делегације и потомци, положили су венце и цвеће, и поклонили се сенима јунака који су нам даровали слободу. Поред Кикинде, ова манифестација је одржана у још десет градова широм Србије- навео је градоначелник Павле Марков и наставио:

- Окупили смо се да одамо почаст онима који прошли најтеже тренутке и положили животе за слободу у најмрачнијем делу наше историје. Заједничка идеја носиља свих наших потомака јесте слобода и једнакост људи. Из тог разлога, на нама је очувамо сећање и никада не заборавимо на који смо начин дошли до данашњег живота. Ревизија Другог светског рата не може се мењати, јер се врло добро зна шта се десило и ко је био ко- поручио је градоначелник Кикинде. Почаст онима који су извојевали победу над фашизмом одао је и Сергеј Лашчук, први секретар амбасаде Руске Федерације. Лашчук је учествовао и у шетњи “Бесмртног пука”:

- У Русији практично нема породице која у Другом светског рату није неког изгубила. Увек ћемо памтити наше претке који су извојевали победу над фашизмом. Захваљујем се грађанима Кикинде на учешћу у овом великом догашају- подвукао је Лашчук. Савез потомока ратника Србије 1912-1920. године и његов председник Милан Зорић, добили су акредитацију од стране руске амбасаде за организацију овог догађаја:

- Све је протекло како се само пожелети може. Поред Кикинђана, учешче у првој шетњи “Бесмртног пука” узели су и наши гости из Сенте, Бечеја, Србобрана, Београда и других градова и места. Иначе, носио сам слику мог прадеде Илије. Он је био носилац Албанске споменице- казао је Зорић. Пригодан програм извели су чланови АДЗНМ "Гусле" и Руског дома из Београда.
 

Кикиндска Канцеларија за младе, по први пут, организоваће бесплатну припрему ученика осмог разреда за полагање квалификационог испита. Часови су бесплатни, а настава почиње у суботу, 11. маја. Далибор Оличков, координатор Канцеларије за младе, саопштио је да ће се припремна настава, до 15. јуна, одвијати у просторијама Културног центра:

- Иако ће се основци за завршни испит припремати у школама, увек постоје они који желе више да науче, или да им се додатно појасни градиво. То нас је и определило да им на овај начин помогнемо. Уверени смо да је ово значајна помоћ и родитељима јер неће морати да се излажу додатном трошку за приватне часове. Припрема из физике, хемије и математике одржаваће се сваке суботе- навео је Оличков и додао да будући средњошколци не морају да присуствују часовима из свих предмета, него само из оних за које су заинтерсовани. Са осмацима ће радити Невена Месарош, професорица хемије, Надежда Поповић, професорица математике и Ина Лепар, професорица физике. Заинтересовани ђаци са собом треба да понесу прибор и збирку из које се припремају, а могу да се пријаве лично у Канцеларији за младе или да се јаве на телефон 064/86 88 373.

Комеморативним скупом и полагањем венаца на споменик интернирцима, одата је пошта Кикинђанима које у немачки фашисти интернирали на данашњи дан, 6. маја 1942. године. Сенама настрадалих родољуба поклонили су се Станислава Хрњак, председница градске Скупштине и Миодраг Булајић, члан Градског већа. Поред делегације локалне самоуправе, венац на споменик у центру града, дело вајара Слободана Којића, положили су и представници Градског СУБНОР-а. Историчар Лазар Демић, председник Секције за неговање традиције ослободилачких ратова при СУБНОР-у, подсетио је да су фашисти насилно на север Европе, у Норвешку, одвели 46 суграђана. Страдање у логорима преживело је само њих седморо, а у Кикинду су се из заточеништва вратили током октобра и новембра 1945. године. Нажалост, више нема живих интернираца:

- Интернирци су бродом пребачени из Београда у Беч, а доцније су завршили у логору Бејсфорд, у близини Нарвика. Већина је стрељана током јуна, а преживелим интернирцима велику помоћ пружили су Норвежани. У знак сећања на њихову голготу и оно што је учинио норвешки народ, 1975. године, подигнут је овај споменик који симболизује пресечену младост. Недавно је и овај део трга проглашен парком пријатељства и назван именом побратимског града из Норвешке, а том чину су присуствовали и наши драги пријатељи из Нарвика. Тужно је што млади мало или недовољно знају о страдању кикиндских интернираца, али и да је наш град за слободу у Другом светског рата платио високу цену. Погинуло је и страдало више од 600 људи- навео је Демић.