Актуелно

У нашој средини је Светски дан вода, 22. март, на симболичан начин, обележен у ССШ “Милош Црњански”. Будућих техничарима за заштиту животне средиине, говорили су представници градског Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој, али и званичници Завода за јавно здравље, ЈП “Кикинда” и компаније ФЦЦ:

- Овогодишњи слоган Светског дана вода гласи: “Ко год да си, шта год да си, вода је твоје људско право”. О тој теми смо говорили са различитих аспеката, од пијаће до отпадних вода. Говорећи на тему “Вода за све”, ђацима смо приближили законску регулативу која се односи на управљање водама. Било је речи и о законима о води, заштити животне средине и комуналним делатностима, али и о надлежностима локалне самоуправе- саопштила је Мирослава Крнић, секретарка Секретаријата за за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој.

Као и претходних година, у обележавање овог важног еколошког датума укључила се и др Сања Брусин Белош, начелница Одељења хигијене и хумане екологије у ЗЗЈЗ:

- Веома је важно да што дуже, поред ваздуха, очувамо и воде, важан ресурс на нашој планети. Количине слатких вода веома су мале, свега 0,3 одсто од свих вода на планети. Ми се снабдевамо подземном водом, а тај ресурс је најосетљивији у смислу количина. Сви знамо каква је наша вода, али верујем да ће ускоро бити помака на том плану. Верујем да ћемо у наредним годинам имати боље резултате квалитета воде- навела је др Брусин Белош.

Једина градска двојезична образовна установа, ОШ "Фејеш Клара", богатим и разноврсним програмом обележила је Дан школе, 21.март. Заменица градоначелника Кикинде, Босиљка Срдић, оценила да се посветни радници и руководство школе труде да је очувају, да буде лепша и уреднија:

- Ова школа једнако води рачуна и негује српску и мађарску културу и образовање. Пример је јединства, а у исто време и подстицања разноликости које нас управо чине јединственим- поручила је Босиља Срдић. Директорица ОШ "Фејеш Клара", Хермина Чемере, навела је да је цела седмица била у знаку обележавања Дана школе:

- Имали смо спортска дешавања и квиз знања. Круна прославе за ђаке, просветне раднике и наше госте било је музичко- поетско вече- казала је она и додала да школа има 230 ђака који наставу прате на српском и мађарском језику, од првог до осмог разреда. Подсетимо, локална самоуправа је за реконструкцију зграде ОШ "Фејеш Клара" издвојила око девет милиона динара, а радовима је била обухваћена санација крова помоћног објекта у ком се налазе школска библиотека, кабинети, кухиња и трпезарија. Школска зграда изграђена је 1896. и под заштитом је државе, а реконструкција је започела пре неколико година.

Део трга код споменика интерницима, рад академског вајара Слободана Којића, данас је проглашен парком пријатељства и назван именом побратимског града из Норвешке. Парк “Нарвик” нови је симбол пријатељства нашег и норвешког града. У пратњи домаћина и делегације АП Војводине, посетили су га и венце на споменик интерницима положили и чланови делегације Нарвика и регије Нордланд. Градоначелник Кикинде, Павле Марков, подсетио је да је претпрошле године потписана нова Декларација о пријатељству између два братска града:

- Тада смо и рекли да ћемо везе одржавати на један нових начин. Овај парк пријатељства потврда је тога. Будућим генерацијама остављамо да негују нераскидиво пријатељство наших народа и два града- рекао је Марков. Претходно су одборници на свечаној седници градског парламента усвојили Декларацију пријатељства између Нарвика и Кикинде и подржали одлуку о проглашењу парку пријатељства “Нарвик” . Одржан је и билатерални састанак представника Града Кикинде и норвешке делегације:

- Наше пријатељство је започето као трачак наде током Другог светског рата, када је 44 наших суграђана интернирано у радни логор Бејсфјорд код Нарвика. Прва Декларација о прјатељству потписана је 6.октобра 1966. године, на Дан ослобођења Кикинде у Другом светском рату. Био је то почетак пријатељства и успешне сарадње са Нарвиком у многим областима, пре свега, у образовању и култури. Верујем да ћемо у година које долазе продубити нашу сарадњу- рекао је Марков. Председница регије Нордланд, Соња Стин, навела је да су Норвежани и раније долазили у Кикинду, и додала да се залаже за даље јачање веза између два побратимска града, али и Војводине и Норланда:

- Велика је част за нас да овај парк носи име Нарвика. Највише се радујемо сарадњи наших младих људи. Они су ти који ће продубити пријатељство - подвукла је она док је Мона Нилсен, председница владајуће посланичке групе у Скупштини града Нарвика и чланица ГВ, захвалила домаћина што су се одлучили да их изненаде парком пријатељства “Нарвик”. Дамир Зобеница, потпредседник Скупштине АП Војводине, поручио је да сарадњу између побратимских градова и два региона, која се базира на култури и размени младих људи, треба интензивирати и проширити и на привредну сарадњу:

- Не видим разлога да у наредном периоду не ојачамо сарадњу између Нордланда и Војводине - оценио је Зобеница.

Зоран Ђорђевић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјачна питања, данас је боравио у нашем граду. У пратњи домаћина Павла Маркова, градоначелника Кикинде, посетио је Центар за пружање услуга социјалне заштите. Ресорни министар похвалио је “Нашу кућу” и рекао да она може да буде пример другим установа овог типа. Нагласио је да ће им у фокусу бити однос према особама са инвалидитетом у Кикинди, али у Србији:

- Сви људи заслужују да имају достојанствен живот, а ми смо у Кикинди предвидели постојање Дома за бескућнике. Локална самоуправа ће аплицирати за тај пројекат код Канцеларије за управљање јавним улагањима. Министарство ће пројекат подржати. Током разговора смо оценили да је потребно да већи акценат дамо удружењима грађана и НВО - прецизирао је министар Ђорђевић, док је гредоначелник Марков открио да удружење “Наша кућа” припрема пројекат који се односи на производњу кеса за паковање:

- За нас је посета сваког министра веома значајна. Током разговора са министром Ђорђевићем, фокусирали смо се на теме које се тичу овог министарства и предочили му да за социјалну заштиту из градског буџета издвајамо око четири одсто. Као пример добре праксе издвојили смо удружење “Наша кућа” и ову установу коју финансира Град Кикинда - казао је градоначелник Павле Марков. Директорица Центар за пружање услуга социјалне заштите, Цецилија Шајбер, саопштила је да имају 26 корисника Дневног боравка, док је за 32 обезбеђена услуга кућног пратиоца:

- У нашој установи правимо свеће и сапуне, па се појавила потреба да их лепо и упакујемо. Да би наши корисници могли да обављају такве послове, одлучили смо да конкуришемо за куповину апарата за прављење натрон врећа које би понудили локалном тржишту. Истовремено би могли да упакујемо наше производе- навела је она.

На данас одржаном Сајму запошљавања, двадесет послодавца из Кикинде, Сенте, Кањиже, Зрењанина и других места исказали су потребу за око 400 радних места. Велика гужва виђена је на штанду “Калцедоније”, односно суботичке фирме “Гордон”. Овај послодавац је изразио потребу да до краја године запосли 200 лица:

- Поред шивача за потребе погона “Калцедоније”, послодавци су тражили неквалификовану радну снагу, трговце, али и високошколце. Ову берзу рада, сад већ традиционално, годинама уназад организујемо током првог квартала. Интересантно је споменути да је 214 лица, која су учествовала на прошлогодишњем Сајму запошљавања, и успело да се запосли- казала је је Јелена Митровић, директорка филијале НСЗ . Члан ГВ, Саша Танацков, навео је да се локална самоуправа труди да обезбеди што боље услове за привређивање за постојеће послодавце, али и оне који су у намери да бизнис развијају у нашој средини:

- Континуирано радимо на довођењу других инвеститора, а ти разговори се одвијају стално. То чинимо самостално али и у сарадњи са Развојном агенцијом Војводине и Србије. Наш основни циљ јесте да стопу незапослености у нашем граду сведемо на европски ниво- поручио је Танацков. Руководилац кадровског сектора суботичке фирме “Гордон”, Сандра Пејић, потврдила је да је током јануара са радом стартовао погон “Калцедоније” у Кикинди:

- Тренутно имамо 140 запослених, а до краја године фабрику треба да попунимо, јер је планирано да у њој имамо 300 радника. Највише тражимо шиваче са или без искуства-казала је она.