Актуелно

Радионица “Шта знаш о саобраћају” данас је одржана у ОШ “Ђура Јакшић”, а окупиле је основце и њихове вршњаке које бораве у Прихватном центру. Да најмлађи суграђани и деца мигранти поседују завидну саобраћајну културу уверили су се представници Ауто мото секције Независног синдиката полиције и припадници Саобраћајне полиције . Они су полазнике радионице упознали са најважнијим саобраћајним прописима, с посебним освртом на правилно управљање бициклом. Након едукативног дела, организован је и такмичарски део у савладавању препрека и вештини сналажења у необичним саобраћајним ситуацијама:

- Наша Стратегија о безбедности саобраћаја потврдила је да су управо бициклисти најугроженија категорија учеснима у саобраћају. Превенција и едукација најмлађих учеснка у саобраћају је веома битна, како би се предупредиле нежељене последице. Посебно угрожена категорија учесника у саобраћају су особе између 15 и 30 година- оценио је Миливој Лињачки, заменик председника Савета за безбедност саобраћаја града Кикинда. Јелена Марић Луковић, представница програма Подршке ЕУ управљању миграцијама у Србији, сматра да су радионицом “Шта знаш о саобраћају” послали поруку заједништва, дружења и одговорног понашања у саобраћају:

- Радионици су се одазвала и деца мигранти који похађају ОШ “Ђура Јакшић”, “Свети Сава” и “Братство јединство” у Банатској Тополи, али и њихови родитељи. Верујем да смо их на овај начин подстакли да се одговорније понашају у саобраћају. У склопу Подршке ЕУ у управљању миграцијама у Републици Србији и овдашњем Прихватном центру, овим школама је донирана нова бициклистичка опрема и бицикли за заједничко коришћење- рекла је она.

Овдашњим послодавцима данас су представљени програми и мере активне политике запошљавања које реализује Национална служба за запошљавање. Држава је за различите мере подршке запошљавању определила четири милијарде динара. Јавни позиви отворени су прошле недеље, док се у наредном периоду очекује отварање и оних које финасирају покрајина и локална самоуправа. Заменика директора НСЗ ,Петар Јарић, навео је да ће овим мерама и програмима бити обухваћено 135.000 особа широм Србије, од тога 20.000 особа кроз новчане мере:

- У Севернобанатском управном округу ће кроз активне мере бити укључено 2.700 особа, од тога 350 особа кроз новчане мере- прецизирао је Јарић. У Покрајини је за реализацију три мера запошљавања опредељено 90 милионда динара и то за три мере запошљавања. Снежана Седлар, директорица Покрајинске службе НСЗ, појаснила је да су то субвенције за самозапошљавање, ново запошљавање и програм финансирања јавних радова:

- Највећа новина је да је за самозапошљавање особа са високим образовањем, који имају најмање 240 ЕСПБ бодова, предвиђено 511.000 динара субвенције. За самозапошљавање особа које имају ниже образовање опредељено је 324.000 динара - казала је она. Град Кикинда издвојио је средства за стручну праксу и јавне радове, а расписивање јавних позива очекује се у наредном периоду:

- У сарадњи са вишим инстанцама, улажемо додатне напоре да би се смањењила стопа незапослености. У претходних неколико година, направили смо искорак када је у питању отварање нових радних места у Кикинди - изјавио је градоначелник Павле Марков, док је директорица филијале НСЗ, Јелена Митровић, нагласила да је лане 404 незапослених особа ангажовано путем финансијске подршке преко расписаних јавних позива.

Петогодишњи Цезар, власника Александра Малуцкова, освојио је титулу најјачег на 33. Светском првенству у надметању гусана у Мокрину. У финалу које је трајало непуних 18 минута, Цезар је савладао Маргитареса, власника Милорада Ристића, двоструког шампиона и браниоца титуле:

- Цезар је пре три године дошао у наше двориште. Док сам се припремао за контролни из историје, отац и брат су донели гусана. Питали су ме како да га назовемо, а у том тренутку сам прочитао име славног Гаја Јулија Цезара. Нисам се двоумио у погледу имена. Цезар му баш пристаје - рекао је Александар Малуцков. Поред три ревијалне борбе, промрзли гледаоци уживали су и у финалним надметањима млађих гусана. У категорији једногодишњих, победио је Станко, Вујадина Мишчевића. Код двогодаца је пехар припао Арпаду и његовом газди Жељку Радаковићу. Надметања за 33. Гусанијаду почела су још средином децембра, а у три узрасне категорије је продефиловало стотинак гусана:

- Мокринчани на овај начин показују са колико жара организују необично такмичење, које изазива велику пажњу домаће и светске јавности, наравно и туриста. Уз Светско првенство у туцању фарбаним кокошијим јајима, ова манифестација већ је одавно позната и призната - оценио је Миодраг Булајић, члан ГВ.

Радивој Загорац из Батајнице, апсолутни је победник 19. “Дана вина” у Иђошу. Манифестација је окупила винаре и виноградаре из свих крајева Војводине, а Загорцу ово није први тријумф. Он је 2011. године, такође, био победник “Дана вина”, а сад је то учинио са вином каберне совињон. Славодобитник се похвалио да је члан иђошког удружења “Шасла” од његовог оснивања и додао да је добро што ово севернобанатско село има овакву манифестацију.Најбоље вино у граду и у Иђошу произвео је Василије Николин. Са братом је пре 19 година подигао виноград са 1.000 чокота:

- Рајски ризлинг показао се као најбољи и освојио је вредно признање. Ово нам је други пут да смо проглашени за градског и месног победника - истакао је Николин. У конкуренцији је ове године било 210 узорака из свих крајева Војводине. Након освећења свих вина и виноградара Јелене и Богдана Степанова, уручено је 166 медаља. Манифестацију покрајинског карактера подржала је локална самоуправа, а Горан Думитров, члан ГВ, честитао је домаћинима на сјајној организацији, а винарима на квалитетном вину:

- Ово је прилика да наздравимо Светом Трифуну, али и да се окупимо, разменимо искуства и склопимо пријатељства. Захваљујући “Данима вина”, у Иђошу је све више винограда- констатовао је Мирко Миркоњ, председник “Шасле” и додао да удружење има шездесетак чланова.

Сретење Господње се већ двадесетак година обележава као слава АДНЗМ „Гусле“, у знак сећања на 14. фебруар 1876. године, кад је одржан први јавни наступ певачког друштва. Славски колач освештали су свештеници Српске православне цркве, а овогодишња кума била је наша суграђанка Мирна Рацков, једина жена у Србији која има регистровану радњу за производњу кожних опанака и сертификат Министарства економије и регионалног развоја за старе заната. Директор “Гусала”, Зоран Петровић, подсетио је да најстарија хорска и музичко - фолклорна институција Срба на овим просторима постоји и ради већ 143 године:

- Са непромењеним именом и истом идејом, посвећени смо неговању музике и културне традиције, неговању идентитета нашег српског народа, али и свих других који са нама живе. “Гусле” су једна велика заједничка кућа. Од ове године је са нама и хор “Корнелије Станковић”. Дошли су на природно место под кров заједничке музичке куће. Боримо се и успевамо да реализујемо бројне програме, а иза нас је веома квалитетна програмска 2018. година - рекао је Петровић.