Актуелно

Обећао је два, а певао и свирао пола сата дуже. Судећи по атмосфери, суграђани су били спремни да са Борисом Режаком певају углас бар још толико. Публика није крила да им је сјајни певач улепшао вече љубави и вина, а први сусрет са кикиндском публиком пријао је и Борису Режаку:

- Наговестио сам да ће публика задовољно напустити салу Народног позоришта и да ћу, осим мојих песама, свирати композиције које волим. То се и десило, а нарочито ме је изненадило хорско и готово перфектно певање публике. Имао сам утисак да ме прати хор - били су први утисци шармантног уметника који је Кикинђанима, сходно Дану Светог Валентина, поручио да љубав мора да се слави:

- Нека то свакодневно чине. То није фраза. Љубав треба неговати према вољеној особи, али и деци, па и кућним љубимцима. То говорим из личног искуства јер имам супругу, троје деце и куче. Трудим се да емитујем љубав, а нервозу и стрес не преносим на најмилије. Тако се опходим и према комшијама и пријатељима. Као у мојој песми “Није љубав покора”. Некад је лепо, а понекад тужно. Људи без љубави не би могли да функционишу - нагласио је Борис Режак и додао да у љубави проналази неисцрну инспирацију:

- Често наступам у Новом Саду. Увек је супер атмосфера, али заиста нисам очекивао да ће у случају Кикинде ово бити љубав на први поглед. Надам се да ћемо се поново дружити- поручио је Борис Режак.

Кампања “Ум на друм”, усмерена ка повећању безбедности младих у саобраћају, у Кикинди је започета предавањем ученицима завршених разреда Гимназије “Душан Васиљев”. Ову кампању реализује градски Савет за безбедност саобраћаја у сарадњи са Канцеларијом за младе и Полицијском управом, а на иницијативу Агенције за безбедност саобраћаја Републике Србије. Подаци Стратегије за безбедност саобраћаја града Кикинда показују да су најугроженији учесници у саобраћају особе узраста од 16 до 30 година, као и старији од 65 година. Према најавама Миливоја Лињачког, заменика председника Савета за безбедност саобраћаја, у наредном периоду биће реализована кампања којом ће превентивно деловати у циљу смањења броја саобраћајних незгода у којима учествују обе старосне групе:

- Морамо циљано да радимо на томе да се број погинулих у саобраћајним незгодама смањи. Спровођењем националне Стратегије за безбедност саобраћаја до 2025. године свака локална самоуправа на својој територији требало би да постигне да нема саобраћајних незгода са погинулим лицима. То је циљ ка којем свим стремимо - рекао је Лињачки. Кампању “Ум на друм” прате видео спотови, активности на друштвеним мрежама, али и трибине у средњим школама:

- Ученицима трећег и четвртог разреда свих средњих школа на територији Кикинде у наредном периоду биће одржана предавања. На првом предавању са нама су ученици завршних разреда Гимназије, који су положили или планирају у блиској будућности да положе возачки испит. Циљ је да се формирају исправни ставови код младих, да се прошири свест и да сазнају нешто ново што до сада нису знали - рекао је Далибор Оличков, координатор Канцеларије за младе.

Дан погибије Косте Средојева Шљуке, познатог кикиндског револуционара, данас је обележен комеморативним скупом и полагањем венаца крај спомен плоче, која се налази испред Опште болнице. Ненад Димитријевић, председник Градског одбора СУБНОР-а, подсетио је да су на овом месту 1944. године, немачки окупатори убили Косту Средојева:

- Он је од своје ране младости био револуционар. Био је веза између партизанског одреда и партијских организација у граду. Одржавао је контакте са свим кикиндским револуционарима. Немерљив је његов допринос пружању отпора и победи над фашизмом у овом делу Баната. Коста Средојев преживео је страдање главнине Великокикиндског партизанског одреда, али је касније мучки убијен- истакао је, поред осталог, Димитријевић у пригодној беседи. Комеморативном скупу присутвовали су представници Градске управе, чланови оба кикиндска одреда извиђача, удружења "Српски ратни ветерани", политичких партија и суграђани.

У Савезу самосталних синдиката за град Кикинду и општине Нова Црња, Чока и Нови Кнежевац представљене су појединости пројекта ” Спречавање рада на црно”. Радном састанку присуствовали су званичници Градске управе, Инспекције рада, НСЗ, Фонда ПИО, послодавци, али и представници Општег удружења предузетника Кикинда:

- Ово је први пројекат који смо реализовали са Градском управом. Шаљемо са овог скупа снажну поруку да се рад на црно више неће толерисати. Што се нашег синдиката тиче, нема месеца а да нам се неко не обрати. Говоримо им да је Инспекција рада прва и најважнија карика. Са њима веома добро сарађујемо. Морам да кажем да овај проблем изискује и личну храброст радника. Неки од њих су довољно храбри и истрајни да, у складу са законом и нашу помоћ, реше проблем. Постоји систем који може да им обезбеди да не остану без посла и да легално раде - рекао је Илија Дрљић, председник ССС. Саша Танацков, члан ГВ, изнео је податак да у Србији на црно ради између 600.000 и 800.000 људи, што је осам одсто од укупног броја становника:

- То је алармантна бројка коју треба смањити и довести у пристојну меру и просек какав је у већини евроспких земаља. Људи који раде на црно лишени су свих права, а и држава губи јер је мање новца у буџету. Отварање нових радних места директно утиче на смањење броја оних који раде на црно. Тенденција локалне администрације је да и даље ради на стварању таквих услова да будемо привлачна инвестициона зона за инвеститоре. Љубица Оторан Анић, шефица Одсека инспекције рада, саопштила је да је током прошле године у Севернобанатском округу евидентирано 180 радника на црно и изнела уверење да након повећања казни, послодавцима неће бити исплативо да имају раднике у сивој зони. Сада казна за правно лице износи око 300.000 динара, а требало би да буде 1,5 милиона:

- Наш је задатак да спречавамо рад на црно и незапослене уводимо у редовне токове рада - поручила је Јелена Митровић, директорица Филијале НСЗ у Кикинди.

Подршка локалне самоуправе успешним студентима није изостала ни ове школске године, а право на стипендију, у месечном износу од 8.500 динара, стекло је 68 студената. У односу на прошлу годину, износ месечне стипендије увећан је за 500 динара. Уручујући данас студентима и њиховим родитељима уговоре о стипендирању, градоначелник Кикинде, Павле Марков, назначио је да је тај тренд присутан последњих година:

- Ми смо током претходне три године увећали средства за ове намене, и то између 30 и 40 одсто. Врло добро знам да овај новац не може да вам обезбеди несметано студирање и направи искорак у учењу. То је начин којим показујемо да водимо рачуна о студентима. Немам ту моћ да делим посао, али сам расположен да саслушам и помогнем. Уколико имате потребу, слободно дођите да поразговарамо о вашој будућности - рекао је Марков и додао да локална самоуправа, и на овај начин, показује бригу о младим људима. Матеја Вукмирица, студент Правног факултета у Новом Саду, признаје да ће му стипендија пуно значити:

- Први пут добијам стипендију, с обзиром да сам на првој години. Добро ће ми доћи током школовања, али и за бављење спортом. Тренирам џудо. Очекују ме важна такмичења, а стипендија ће покрити део трошкова - искрен је Матеја Вукмирица. Сличног је става и Невена Ђурин, студенткиња ПМФ у Новом Саду:

- На првој сам години, а стипендија ће ми пуно значити. Зна се да студентима сваки динар добро дође- рекла је она.