Актуелно

Да ли су и зашто ријалити програми феномен модерног доба, како утичу на ментално здравље и због чега су изузетно гледани? Одговоре на ова питања, Кикинђанима је на јавној трибини “Ријалити програми и ментално здравље”, пружио Београђанин Марко Браковић, психотерапеут и аутор романа “Фејсбук предатор”, “Таблет” и последњи из ове трилогије “Људски апарат”. Интригантна, и у медијима свеприсутна тема, привукла је пажњу наших суграђана, а трибини одржаној у Народном музеју, поред осталих, присуствовао је и Никола Лукач, градоначелник Кикинде. Браковић се потрудио присутнима да објасни зашто постоје ријалити програми и чему заправо служе, у психолошком, али и у друштвено-културолошком смислу:

-Свима нам је јасно да је овај феномен узео маха и да не престаје, у буквалном смислу, већ годинама. Дуго сам у медијима и на сцени, јер сам се бавио и музиком. Знам врло добро шта се дешава иза камера и шта је поента медија. Управо сам се медијима бавио у књизи “Људски апарат” и покушао читаоцима да приближим шта је данас телевизија, с аспекта дигиталне ере. Старији ријалити формати, мени лично, били су бољи и могао сам да их гледам јер су и трајали краће, и нису били потпуно комерцијализовани. Имали су и нека правила које су учесници, колико толико, поштовали- рекао је Браковић. У првој књизи, аутор је анализирао сексуалну зависност на друштвеним мрежама као феномен, док је друга психотерапијска и геополитичка прича. На наше питање зашто се, временом, све отргло контроли, овако је одговорио:

-Телевизијска публика постала је јако “незахтевна", док су интелигентнији отишли на интернет. Телевизији је остала верна само старија популација и сиромашни, мада ни то није више правило. Сада поново скоро сви гледају ријалити програме, јер је захтев публике постао нижи- казао је Браковић и потврдио да и на друштвеним мрежама највише кликова добијају теме и јунаци ријалити програма:

-Ријалити програми негативно утичу на ментално здравље- категоричан је Браковић.
 

О могућностима интензивније сарадње, пре свега у области туризма између Кикинде и Новог Бечеја, данас су разговарали градоначелник Никола Лукач и његов гост Саша Максимовић, председник суседне банатске општине. Састанку су присустовали народни посланик Миленко Јованов и наш суграђанин Ото Кишмартон, шеф кабинета председника општине Нови Бечеј. Гости и домаћини сагласни су да, уколико удруже туристичку понуду, могу да буду још атрактивнији. Градоначелник Кикинде у том погледу нема дилему:

-Због близине Новог Бечеја, а нарочито Новог Милошева и Бочара, јасно је да су ове теме од заједничког значаја. Могли бисмо заједнички да конкуришемо са пројектима на домаћим конкурсима, или да финансијска средства обезбедиомо конкуришући на неком од иностраних фондова. Туризам је оно што нас, поред осталог спаја, а имамо фантастичне туристичке манифестације које привлаче велики број посетилаца. Много је музеја и туристичких садржаја које заједнички можемо да понудимо за евентуалне екскурзије и размену деце- саопштио је Лукач и нагласио да је први корак направљен:

-Постоји добра воља са обе стране. До реализације заједничких пројеката можемо да дођемо тако што ћемо удружени конкурисати- поручио је Лукач. Ускоро ће се , истакао је он, формирати заједнички тим у чијем ће фокусу бити заједнички пројекти. И Саша Максимовић, председник општине Нови Бечеј, нема дилему у погледу сврсисходности удруживања, како би јачали, пре свега, туристичку понуду:

-Уверен сам да заједнички можемо да реализујемо пројекте из области туризма, као што имамо и заједничка нерешена питања. Кад то кажем, мислим на пут који пролази поред Бочара и даље према Иђошу, а спаја Нови Бечеј и Кикинду. Као добру прилику за сарадњу видим и дворац „Хетерленд“ у Бочару. Он ће до краја године бити завршен, а могао би да буде занимљив деци предшколског и ниже школског узраста- наговестио је Максимовић. Председник општине Нови Бечеј сматра да, удружени са комшијама из Кикинде, пре свега у области туризма, морају убудуће да наступају тимски.
 

Наш град на добром је путу да коначно добије Социјално-економски савет у пуном капацитету. У фокусу рада будућег вишечланог тела биће решавање свих социјално-економских проблема који су од виталног значаја за креирање бољег привредног амбијента, али и интензивирање дијалога између социјалних партнера. То је, поред осталог, речено на данашњем састанку kом су присутвовали Никола Лукач, градоначелник Кикинде и његови сарадници, као и синдикални лидери нашег града и Покрајине. О важним синдикалним темама дискутовали су још Дијана Јакшић Киурски, заменица градоначелника и Саша Танацков, члан ГВ за привреду и инвестиције, као и Илија Дрљић, председника Већа ССС за Кикинду, Нови Кнежевац, Чоку и Нову Црњу, Горан Милић, председника ССС за Војводину и Милина Тушјак, техничка секретарка покрајинског Социјално-економског савета:

-Пре неколико година иницирали смо формирање Социјално-економског савета, а сада смо, искрено се надам на добром путу да ово заживи у пуном капацитету. Уколико се склопе све коцкице, до краја године коначно ћемо формирати Социјално-економски савет, тело у чијем фокусу ће бити проблем рада на нашем подручју. Постигнути договори биће веома значајни за свет рада нашег града, али и ширу заједницу- оценио је Дрљић и наставио:

-Изузетно је значајно да многе ствари и проблеме решава управо Социјално-економски савет. На тај начин спречиће се већ присутни проблеми, попут великих инспекцијих надзора и тужби које притскају приватних сектор. Уверен сам да ћемо на овај начин створити један потпуно нови економски миље. Желимо да будемо поуздан партер локалној самоуправи и предузетницима. Поједини послодавци избегавају формирање синдиката и доживљавају га као неугодног социјалног партнера. Морају да буду свесни чињенице да нису у праву- подвукао је Дрљић, док је Танацков подсетио да је Социјално-економски савет формиран још 2016. године:

-Јасна је била идеја да се успостави маскималан социјални дијалог на трипартитном нивоу између послодаваца, синдиката и локалне заједнице. Како је тада било замишљено, један ос социјалних партнера који би представљао послодавце требало је да буде Регионална привредна комора, и то из два разлога. У Кикинди не постоји Унија послодаваца, па није било услова да зажив тројно партнерство. Ланеје дошло до корекције споразума, заједно са представницима ССС. Међутим, и даље је остало спорто питање Уније послодаваца, с обзиром да већ добрих 15 година безуспешно покушавају да у Кикинди формирају своју подружницу. То је и главна препрека зашто још увек немамо Социјално-економски савет града Кикинде, који функционише у складу са законом. Чињеница је и да овдашњи послодавци нису били заинтересовани да уђу у такву пословну ацоцијацију. На нама је да пронађемо решење које ће бити у складу са законом како би могли да радимо онако како је и предвиђено-предочио је Танацков.
 

“Сова куп”, осми по реду, који се овог викенда одржава у нашем граду, у организацији ТК “Кикинда”, окупио је 123 младих тенисера и тенисерки, свих узрасних категорија, од осам до 18 година. Тениском турниру одазвали су се млади спортисти из Београда, Новог Сада, Мокрина, Палића, Бечеја, Куле, Сенте и града домаћина. Церемонији свечаног отварања и мечевима, претходила је јучерашања промоција полазника Школе тениса ТК “Кикинда”, док су данас њихове нешто старије колеге показале шта знају на шљаци. У присуству градоначелника Кикинде, Николе Лукача, турнир је отворио Драган Пецарски, члан ГВ за спорт и омладину:

-Кикинда и на овај начин потврђује да је град спорта и тениса. Заиста је велики труд уложен да се у оваквих епидемиолошким околностима организује турнир. У име локалне самоуправе и домаћина турнира, свим тенисерима и тенисеркама желим пуно спортске среће- рекао је Пецарски. Председник ТК “Кикинда”, Дејан Ћирић, потврдио је да су са пуно ентузијазма и љубави према овом спорту, организивали 8. “Сова куп”:

-За нас је ово, у правом смислу те речи, празник спорта и тениса- поручио је Ћирић и додао да ће се у недељу одржати турнир ветерана свих категорија, а играће се сингл и дубл мечеви. Тениски клуб “Кикинда” уручио је захвалнице званичницима локалне самоуправе, СЦ “Језеро” и Уникредит банке Србија у знак захвалности на сарадњи и учешћу.
 

Градоначелник Кикинде, Никола Лукач, у пратњи Саше Танацкова, члана ГВ, данас је посетио погон компаније “Тиса Аутомотив” у нашем граду. Непосредан повод Лукачеве посете највећем послодавцу у Кикинди, јесте годишњица од отварања фабрике, али и почетак рада нове линије. Она ће од понедељка бити оперативна. Ова компанија у Србији послује већ шест година. Кикинђани и мештани околних села ранијих година на посао су одлазили у Сенту. Средином прошле године, у старом објекту компаније ''Јафа-Банини'', отворен је нови погон “Тисе Аутомотив”:

-Мислим да су након годину дана задовољни и наши суграђани које овде раде. Само током краћег периода, током ванредног стања, ова фабрика није радила. Све наложене здравствено-хигијенске мере овде се ригорозно поштују. Слика коју сам овде затекао, улива сигурност да је безбедност на високом нивоу, али и да су радници задовољни послом, зарадама и условима рада. Град Кикинда, као што сам нешто раније и изјавио, жели да буде поуздан партнер свим домаћим и иностраним компанијама које послују у нашој средини, а ово је прилика да отворимо ново поглавље у сарадњи између локалне самоуправе и “Тисе Аутомотив”- поручио је Лукач и изразио уверење да ће менаџент настави да запошљава Кикинђане и да остварује још боље производне резултате. Радован Игњатов, заменик генералног директора, подсетио је да од почетних 160, фабрика у Кикинди сада има око 1.000 запослених:

-Да се овде пословно позиционирамо, определила нас је чињеница да је у Сенти радило око 700 радника из Кикинде и околине. Од понедеља ће стартовати нова линија, а већ месецима се и овде производња несметано одвија.. Радници имају маске и визире, док су у погону обезбеђена дезинфекциона средства. Битно је да смо сачували њихово здравље и радна места. Од укупно 2.300 радника, у нашим фабрикама у Сенти, Бечеју и Кикинди, нисмо имали ниједан потврђен ковид случај-рекао је Игњатов. Да је задовољна зарадом и условима рада потврдила је Миланка Симанић:

-У овој фабрици радим непуних годину дана. Веома сам задовољна. Посао није тежак и брзо може да се научи. Задовољна сам и платом- потврдила је ова радница.