Актуелно

Ана Брнабић председница Владе Републике Србије у оквиру радне посете Кикинди, у пратњи домаћина, градоначелника Николе Лукача и Миленка Јованова, народног посланика, обишла је производни погон француске компаније “Мекафор” . Потом се уверила да се недавно започета реконструкција болнице одвија жељеном динамиком. Посету је окончала у Културном центру, где је уживала у краћем музичком програма Омладинског дувачког оркестра Србије који је летос основан у овој установи. На премијерку је упечатљив утисак оставила изложба удружења жена и овдашњих преузетница:

-И овде сам се уверила да Србија иде напред. Наша привреда расте, градови и општине се развијају. Много се ради на инфраструктури. Зато и волим да путујем по Србији. Кикинђане посебно желим да похвалим што се тиче вакцинације. Кикинда је од почетка била заједница која је озбиљно и одговорно приступила вакцинацији. Сада има нешто више од 57 одсто вакцинисаних грађана- нагласила је премијерка Брнабић и наставила:

-Радови у болници почели су 27. септембра. Вредност прве фазе радова износи око 334 милиона динара. Очекујем да ћемо крајем октобра идуће године окончати прву фазу и започети другу. То су заслужили наши грађани и здравствени радници- рекла је Брнабић и потврдила да је упозната са још једним важним инфраструктуеним пројектом, а то је фабрика воде:

-Завршени су сви тендери и израда пројектно-техничке документације. Очекујем да крајем године кренемо у изградњу. То је инвестиција од скоро 10 милиона евра, од чега шест милиона узимамо на име кредита од КФW банке, остатак средстава из буџета Републике Србије. Трећи велики пројекат јесте 175 километара дугачка брза саобраћајница која ће повезати Сомбор и Кикинду- прецизирала је она. Осврнула се и на оно што је видела у погону фабрике “Мекафор”:
-И ова фабрика се шири. Дали смо још нешто од милион евра субвенција како би се запослило још 180 људи. Пословоство “Мекафора” оптимистично је у погледу њихове будућности у Кикинди. Најмањи је проблем да Кикинду подржимо са још једном индустријском зоном. У “Мекафору” сам разговарала са два млада инжењера из Зрењанина. Они су се се запослили у Кикинди- нагласила је Брнабић. Градоначелник Кикинде, Никола Лукач, захвалио се председници Владе Републике Србије на подршци овим, али и неким будућим пројектима:
-Осим реконструкције болнице и изградње фабрике воде, то је и будућа брза саобраћајница између Кикинде и Сомбора. За овај регион и наш град, та саобраћајница ће значити много, а увећаће наше инвестиционе потенцијале. Заједно ћемо изнаћи средства за опремање нове индустријске зоне и привући домаће и иностране инвеститоре. Верујем да се премијерка уверила да је Кикинда град добрих људи- поручио је Лукач.
 

Младен Богдан, председник градске Скупштине и Олесја Бабенко, представница Руског дома из Београда, отворили су “Руски кутак”. Попут сличних у неким другим градовима и овај је обогаћен литературом на руском језику, а налази се у делу Културног центра. Остоја Војиновић, потпредседник кикиндског Друштва српско- руског пријатељства, очекује да ово место постане стециште љубитеља руске књижевности, културе, традиције и уметности:

-Овакви простори већ су отворени у Београду, Нишу, Крагујевцу, Крушевцу, Ковину... Мислимо да је ово право место, јер се у Културном центру одржава велики број културних догађаја- казао је Војиновић и додао да ће овде промовисати културне вредности које спајају Србију и Русију, као и популарисати културу, историју, традицију и језик руског народа, уз јачање српско- руског пријатељства и партнерства. У име локалне самоуправе, симболично отварање “Руског кутка” поздравила је Милена Живков, чланица ГВ за образовање и културу:

-Уверена сам да ће “Руски кутак” и планирани садржаји обогатити културну понуду нашег града-оценила је она. И представница Руског дома из Београда, Олесја Бабенко, сагласна је са домаћинима:

-Предали смо стотинак методичких и наставних књига за руски језик, као и велики број књижевних дела. Ускоро ћемо додатно украсити “Руски кутак” у Кикинди- најавила је Бабенко. Потом је у галерији КЦК отворена изложба "Толстој и Достојевски у српској култури", ауторке Наташе Булатовић из Београда. Овом поставком скреће се пажња на српски допринос у светском обележавању 111 година од смрти смрти Лава Николајевича Толстоја и два велика јубилеја Фјодора Михајловича Достојевског, 200 година од рођења и 130 година од смрти великог руског писца:

-Годину дана смо порикупљали материјал по разним архивима у Београду и Војводини, али и по музејима, позориштима и библиотекама. Овом изложбом смо желели да представимо како Срби доживљавају Толстоја и Достојевског- изјавила је Булатовић и додала да ће изложба бити отворена до 25. октобра.
 

Спомен биста проф. др Мичурина Мирчета Берара , рад академске вајарке Татјане Каравелић, отркивена је данас у холу Високе школе струковних студија за образовање васпитача, установи у којој је радио, а једно време био и директор. На осмогодишњицу смрти истакнутог просветног и спортског радника, откривању спомен бисте присуствовали су чланови породице, његове колеге, пријатељи и поштоваоци:

-Ово је једино признање које је Мирче добио од града. Признања је добијао у Србији, али и ван граница наше земље. Можда је на неки начин та неправда данас исправљена. Осећам се као да је он међу нама- изјавила је Радмила Берар, супруга покојног проф. др Мичурина Берара. Директорица Високе школе струковних студија за образовање васпитача, др Ангела Месарош Живков, захвалила се Покрајинском сектретаријату за високо образовање на подшци у реализацији пројекта, али и Спортско школском савезу, иницијатору и реализатору, као и локалној самоуправи:

-Он је некада био профестор и директор ове установе. Својим радом је задужио струку, науку и спорт, не само у Кикинди- нагласила је она. Бираним речима о проф.др Мичурину Берару говорио је и о проф. др Зоран Милошевић, покрајински секретар за високо образовање:

-Инспирисани његовим делима, верујем да ћемо сачувати све оно што је мукотрпно стварао, а данас је и наша пракса. Професор Берар дао је немерљив допринос спорту, физичком васпитању и рекреацији. Хвала му на томе- поручио је проф. др Милошевић. Члан ГВ, Саша Танацков, рекао је да је проф.др Мичурин Берар, вишедеценијским радом у науци и спорту допринео образовању многих генерација учитеља, васпитача и професора физичке културе:

-Он је Кикинду ставио на пиједестал оних средина које се могу подичити тиме да су повезани наука и пракса, а на корист деце. Био је и велики хроничар кикиндског спорта. Захваљући њему, од заборава је сачувано много тога. Колико је свестран био, можа најбоље говори његов допринос рукомету, и то женском. Он се бавио и другим спортовима- подвукао је Танацков.
 

Поводом обележавања 70 година постојања пливања и рада пливачког клуба, данас је одржан велики међународни митинг "Пливачке наде“. У организацији “Велике Кикинде” наступило је више од 300 учесника свих узрасних категорија. Прослави јубилеја и митингу су се одазвала 24 клуба из Републике Српске и наше земље. Због неповољне епидемиолошке ситуације, изостао је долазак пливача и пливачица из Румуније, Мађарске и Хрватске:

-У протеклих седам деценија, пливачки клуб је шест пута мењао име, од “Радничког”, “Одреда”, ЖАК-а, “Баната” и “Кикинде”. Кикиндско пливање прославили су репрезентативци, олимпијци, параолимпијци, тренери, али и судије. Још током 50-тих година прошлог века, у југословенским оквирима, Кикинда је имала Мирослава Хелдриха. Наследио га је Иво Крстоношић. Кикиндско пливање прославили су Сузана Косаренко. Њу је тек неколико секунди делило од олимпијске норме и одласка у Атланту. На две Олимпијаде учествовала је Марица Стражмештер. Кикиндско пливање прославио је и Борис Стојановић, Золтан Молдваи такође је велико име кикиндског спорта и пливања- подсетио је др Зоран Голушин, пливачки судија и члан "Велике Кикинде" и додао да широм света младе пливаче едукују тренери који су потекли из овог клуба:

-Наравно, има и оних који су и даље овде, попут Слободана Боканића, Драгана Марковљева, Мирослава Рајкова… Пуно је признатих судија и пливачких функционера потекло из нашег града - додао је др Голушин. На овом митингу је “Велику Кикинду” представљало педесетак пливачица и пливача, а највише оних најмлађих. Митинг “Пливачке наде” такође има богату традицију, а одржава се од почетка 90-тих. Драган Пецарски, члан ГВ за спорт и омладину, нема дилему да је и овим пливачким митингом потврђено да је Кикинда град спорта. Он је и отворио митинг "Пливачке наде":

-Пливање је један од базичних спортова. Овај клуб заиста има дугу и богату традицију. Треба им одати признање и што су у оваквим условима успели да организују овако велико такмичење- навео је Пецарски.
 

Оперетом “Викторија” у извођењу чланова Културно - уметничког друштва „Петефи Шандор“ из Купусине, у Сајану су почели 25. Сусрети аматерских позоришних ансамбала војвођанских Мађара. Првој представи је претходило отварање изложбе фотографија награђених на досадашњим сусретима. Арон Шутуш, председник Културног савеза војвођанских Мађара, назначио је да су овакве манифестације значајне за очување културе, традиције и језика:

-Сваке године је неко друго место у Војводини домаћин ове манифестације. Сајан је након седмогодишње паузе поново домаћин Сусрета аматерских позоришних ансамбала војвођанских Мађара. Ово је прилика да се окупе аматерске трупе и редитељи. У протеклих 25 година, публика је видела око 350 представа- рекао је Шутуш. Три године пре Сајана, Кикинда је била домаћин манифестације која је установљена 1996. године. На тај податак је подсетила Рамона Тот, чланица ГВ за националне мањине, родну равноправност и брину о породици:

-Заиста смо поносни што се у року од три године ова значајна културна манифестација поново одржава у нашој средини. У Сајану ће, у наредних недељу дана, гостовати укупно 12 аматерских позоришних ансамбала- рекла је Тот и потврдила да ће локална самоуправа и даље подржавати манифестације које негују мађарски језик и традицију. Културно друштво “Ади Ендре” из Сајана домаћин је 25. Сусрета аматерских позоришних ансамбала војвођанских Мађара:

- Сваке фестивалске вечери, осим овог и идућег петка, биће изведене две представе. Последње вечери биће додељене награде за најбољу мушку и женску улогу, режију, представу… Неће изостати ни награде публике- казала је Шара Бењоцки, председница КУД-а "Ади Ендре".