Актуелно

Онлајн сусрет предузетника из Кикинде и Жомбоља, уприличен у оквиру пројекта “Унапређење повезаности Баната 2”, потврдио је да су пословни људи српског и румунског дела Баната упућени једни на друге, а да је гранични прелаз Наково- Лунга најважнија путна комуникација. Конференцији је присуствовало по 15 предузетника са српске и исто толико са румунске стране. Да је прекогранично повезивање од обостраног интереса дилему нема Никола Лукач, градоначелник Кикинде:

-Добросуседска сарадња између Србије и Румуније, односно Кикинде и Жомбоља и осталих локалних самоуправа, јесте резултат повезивања у области културе, традиције, али и заједничких инфраструктурних пројеката. Одлучили смо се и на корак даље, који се односи на повезивање привреде и фирми које су заинтересоване да послују у Србији и Румунији. Суштина овог скупа јесте да се пословни људи из наше средине и Румуније још боље повежу- изјавио је Лукач и поновио да ће град Кикинда настојати да додатно унапреди економске прилике што подразумева и отварање нових радних места. Ирена Живковић, директорица Регионалног центра за друштвено економски развој “Банат” осврнула се на пројекат “Унапређење повезаности Баната 2”:

-Пројектом је предвиђено и урађено више активности. Реконструисано је 1,8 километара пута од излаза из Кикинде према Накову и постављено 280 канделабара на бицклистичкој стази. У Румунији је реконструисан 1,5 километар пута и израђена је пројектна докуметација. Поред инфраструктурних радова, у оквиру пројекта вредног 1,3 милиона евра, важна активност јесте и сусрет привредника- прецизирала је Живковић. Члан ГВ за привреду и инвестиције, Саша Танацков, указао је да циљ пројекта од самог старта био да гранични прелаз Наково-Лунга буде у потпуној функцији на корист грађана и привреде:

-Пре седам година, када је прелаз отворен, почели смо да радимо на томе да се стекну сви услови за све видове саобраћаја у чему смо и успели. Овај пројекат треба до доведе до бољег повезивања са обе стране границе у сваком смислу, од обичних грађана до привреде. Овде није реч о повезивању великих привредника него о малим привредницима и предузетницима из области угоститељства, занатства и услуга који добијају ново тржиште и нову могућност – истакао је Танацков.
 

Путари кикиндског “Градитеља” данас приводе крају санацију дела деонице Тополског пута, од раскрнисе за Тобу до улаза у Банатску Тополу. Потпуно је рехабилитована деоница у дужини од 3,2 километра. Како је прецизирао Гојко Грубор, извршни директор “Градитеља”, санирано је укупно 19.200 квадратних метара асфалта. Ширина пута ове деонице износи шест метара. Иако је последњих дана било киша, неких већих застоја није било:

-Могу да кажем да поверен посао успешно приводимо крају и да није било никаквих проблема- саопштио је Грубор. Деоницу на којој су радови у завршној фази обишли су и са путарима разговарали градоначелник Кикинде, Никола Лукач и његови сарадници:

-Још на почетку мандата обећали смо да ћемо велику пажњу поклањати нашим селима. И ова слика потврђује да се држимо тог обећања. Откако је изграђена 80- тих година прошлог века, ова деоница није била реконстрисана. Путари су само санирали ударне рупе. Након ових радова, возаче очекује 3,2 километра потпуно саниране деонице. Вредност радова износи 20 милиона динара, а ову инвестицију смо финансирали из градског буџета- саопштио је Лукач и потврдио да улагањима у путну инфраструктуру могу да се надају и мештани других села:

-Фокусираћемо се на села, како би мештани имали квалитетне путеве, улице и тротоаре. Могу да најавим радове у Башаиду, Банатском Великом Селу и Новим Козарцима. Коловоз у по једној улици, у наредних месец дана, санираћемо у овим селима- поручио је Лукач. Председник МЗ Банатска Топола, Недељко Цимеша, потврдио је да су мештани презадовољни што је ова деоница коначно санирана:

- Пре месец и по дана, захваљујући разумевању локалне самоуправе, у селу је сређена једна улица. Добили смо око четири километра новог асфалта. У међувремену, сеоско ДВД добило је једно ватрогасно возило. Иако је половно, ефикасно је и боље од трактора и цистерне. Очекује нас до краја године и куповина Дома културе који је у приватним рукама последњих 16 година- рекао је Цимеша.
 

Уз учешће Николе Лукача, градоначелника Кикинде и његових сарадника, данас је у Жомбољу одржавна завршна конференција ИПА пројекта "Унапређење повезаности Баната 2". Са српске стране, овај пројекат подразумевао је инсталирање соларне лед расвете поред осам километара дугачке бициклистиче стазе између Кикинде и Накова, која је покривена видео надзором, као и реконструкцију државног пута, у дужини од 1,8 километара. Румунски партнери, санирани су деоницу у дужини од 1,5 километара:

-Увек је важно да се добро сарађује са комшијским локалним самоуправама, нарочито ако су оне у Европској унији. Добра размена искустава и квалитетно реализован пројекат резултирали су побољшањем живота у Кикинди и Накову, а сасвим сигурно и овде у Жомбољу. Наставићемо ову добру сарадњу и кад је реч о прекограничном пројекту " Еcо-Lakes". И тај пројекат заједнички реализују Кикинда и Жомбољ - потврдио је Лукач. У случају Кикинде, захваљујући пројекту “Еcо-Lakes”, наше Старо језеро биће зеленије и уређеније, а квалитет воде у ободном каналу бољи него што је сад случај. Румунска страна ће локалитете сличне нашим бањама, претворити у излетишта:

-За нас је од стратешке важности и будућа брза саобраћајница Сомбор- Кикинда, која ће спојити граничне прелазе Бачки Брег и Наково. Од велике је важности и да реализујемо наш заједнички стратешки циљ, да овај гранички прелаз почне да ради 24 сата и да буде омогућен теретни и аутобуски саобраћај- повукао је Лукач. Члан ГВ за привреду и инвестиције, Саша Танацков, појаснио је и шта ће бити суштина новог прекограничног пројекта, за период 2022. до 2028. године:

-То је пројекат “Торнадо” за чију сагласност очекујемо још потврду Европке комисије. Изградња нових бициклистички стаза у Кикинди и Жомбољу, суштина је тог пројекта. “Торнадом” ће бити обухваћен и нови партнер, а то је општина Нова Црња. Предвиђена је изградња бициклистичке стазе дуж пружања државних путева који воде ка граници. Тај део посла ми смо завршили, а сад предстоји изградња бициклистичке стазе кроз град, све до стазе код кружног тока, на излазу Кикинде код Шумице- навео је Танацков. За диекторицу РЦР Банат из Зрењанина, Ирену Живковић, досад реализовани и будући пројекти важни су у инфраструкторном погледу, али и што доприносе да граница не буде баријера, него мост још боље економске сарадње суседа.
 

Мештанима Башаида и корисницима услуга Поште Србије од данас је на располагању нова експозитура која ће, како је приликом отварања речено, радити сваког радног дана од 7 до 14 сати. Отварању су, поред осталих, присуствовали Зоран Ђорђевић, в.д. директора Поште Србије и Никола Лукач, градоначелник Кикинде. Модерно опремљена експозитура се налази у просторијама МЗ Башаид, а пружаће услуге за више од 1.000 домаћинстава и нешто више од 3.100 мештана овог села:

-Отварање ове експозитуре нови је почетак за Поште Србије. На овај начин желимо да унапредимо и уредимо све пословнице у Србији, а ово је само прва у низу нових , али и експозитура које ћемо реконстрисати. Очекује нас увођење нових услуга. Верујем да ће, све оно што ће се дешавати у наредним месецима, бити од користи за наше грађане. Поште Србије, уверен сам, постаће најбоља и најпрофитабилнија компанија у Србији- саопштио је Ђорђевић. Према речима Лукача, после четрдесетак година, мештани Башаида коначно имају нову и модерно опремљену поштанску експозитуру:

-Пошта мора и треба да буде огледало државе, а сигуран сам да ово неће бити и једина нова поштанска филијала на подручју града Кикинде. Ту пре свега мислим на наша села. Села морамо да чувамо и да унапређујемо квалитет јавних услуга-нагласио је Лукач и наставио:

-Увек је задовољство кад лепим поводом долазите у једно место, у овом случају, у Башаид. Као што је и рекао Зоран Ђорђевић, в.д. директора Поште Србије, квалитет рада ове компаније у Башаиду је унапређен, јер уместо ранијег објекта, мештани сада на располагању имају нову експозитуру. Хвала и МЗ Башаид на ангажовању и иницијативи да село добије нову поштанску експозитуру- рекао је Лукач.
 

Сто килограма тешко црквено звоно, изливено далеке 1922. године, убудуће ће бити изложено у кикиндском Народном музеју и употпуниће збирку, будући да ова установа не располаже сличним експонатом. Лидији Милашиновић, директорици Народног музеја, црквено звоно данас предао Милан Рељић, председник Удружења грађана “Крила анђела” у Новим Козарцима. Звоно се до краја Другог светског рата налазило на некадашњој католичкој цркви у овом селу:

-Звоно нам је важно и зато што немамо велики број експоната који потичу из околних села. Већина звона из тог периода су нестала. Захваљујући Милану Рељићу, ово звоно је преживело, а наша установа трајно ће га чувати. Звоно потиче из Загреба, а направљено је у радионици Антона Блазине и има серијски број 793. До те године, у тој радионици, изливено је око 800 звона- навела је Милашиновић. Кад је црква у Новим Козарима срушена, црвено звоно обрело се у Банатској Тополи. Чувао га је један мештанин Георг Тот, чији је отац звоно и донео у Банатску Тополу. Ово звоно је Милан Рељић случајно пронашао 2009. године:

-Једно звоно налази се у Руском Селу, док је друго завршило у Банатској Тополи, након што га је на отпаду откупио отац Георга Тота. У њиховом дворишту је стајало тридесетак година. На крају смо се договорили да се звоно врати нашем селу. Нисам успео у намери да се звоно врати на место на ком је и било, иако сам о томе разговарао са тадашним представницима МЗ Нови Козарци и удружења Немаца из Суботице. Сматрао сам да то није наше, а поготово не моје и да ово звоно неко и тражи. На крају, након 12 година, звоно ће коначно пронаћи одредиште и биће изложено у Народном музеју- рекао је Рељић. Чину уступања црквеног звона овој установи, присуствовао је и Никола Лукач, градоначелник Кикинде.