Актуелно

На данашњој седници локалног парламента одборници су једногласно подржали иницијативу Градског одбора Удружења Краљевина Србија да се иза православног храма Светог Николе постави спомен биста Краља Петра I Карађорђевића. Идеја је да се овај део градског трга, у неком наредном периоду претвори у спомен парк, будући да се тамо већ налази биста Павла Кенђелца. Како је рекао Саша Танацков, члан ГВ и председник Комисије за споменике, коначну реч даће Министарство културе:

-Димензије будуће бисте биће 90X80 центиметара, а биће постављена на постаменту висине 1,6 метара. У оптицају су биле још две локације, али је ова изабрана због, за наш град, важног историјског догађаја. Педесет виђенијих Кикинђана, 10. новембра 1918. године, на том месту, у некадашној порти храма Светог Николе, одржало је једну врсту Народне скупштине. Одлучено је ко ће на Великој народној скупштини о присаједињењу Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији, представљати Велику Кикинду у Новом Саду. Ова директна историјска веза нас је и определила за ову локација- указао је Танацков. Градоначелник Кикинде, Никола Лукач, потврдио је да ће овај део градског трга бити претворен у спомен парк:

-Ово је апсолутно исправно место за постављање бисте Краља Петра I Карађорђевића, али и спомен плоче о важном историјском догађају који се на том месту догодио 10. новембра 1918. У будућем спомен парку нагласићемо и историјску важност Павла Кенђелца. Ми ћемо увек бити град добрих људи. Поштоваћемо, пре свега, вољу већинског српског народа, али и традицију, културу и обичаје и свих осталих грађана- подвукао је Лукач. Да је са историјског аспекта ова локација неупитна потврдио је и Срђан Сивчев, шеф одборничке групе владајуће странке:

-Србија се након дуго времена, лутања и заваравања југословенством, коначно окреће себи и поштовању своје историје и традиције. У идентитеском смислу, за Кикинду ће то бити управо ова биста- оценио је Сивчев. Одборници су на овој седници усвојили Декларацију о улози функције управљања људских ресурсима у граду Кикинди. Подржали су допуњен и измењен овогодишњи план програма пословања ЈП “Топлана”, као и годишњи извештај о раду градског Штаба за ванредне ситуације у 2020.
 

План развоја града Кикинде, будућег стратешког документа, за период од 2021. до 2027. године, неће бити списак лепих жеља, него реалних могућности и потреба- изјавио је Саша Танацков, члан ГВ за привреду и инвестиције, представљајући резултате Стратегије одрживог развоја од 2014. до 2020. године. Стратегијом су у анализираном периоду била дефинисана четири приоритета, 12 стратешких циљева, 33 програма, 184 пројекта и 29 макроиндикатора. У време стварања те Стратегије, незапосленост је била дупло већа у односу на 2020. годину. Као веома значајан економски тренутак, наведено је и отварање граничног прелаза Наково-Лунга:

- Свима нама циљ је да Кикинду учинимо бољим и атрактивнијим местом за живот. Настојимо да привучемо нове инвеститоре, али и да задржимо постојеће, са посебним нагласком да у родни град вратимо младе генерације који одлазе на школовање. То можемо само уколико град има перспективу на којој сви морамо да радимо- изјавио је Танацков и додао да ће се, уместо четири, формирати шест радних група:

- Сада ћемо имати радну групу за економски развој, пољопривреду и село, потом за спорт, омладину и социјалну заштиту. Биће ту још радна група за образовање, културу, невладин сектор, медије и националне мањине. Предвидели смо радну групу за заштиту животне средине, као и за развој инфраструктуре и комуналне делатности- прецизирао је Танацков. Анализа досадашње Стратегије одрживог развоја показала је да је реализовано 61 одсто укупне вредности предвиђене тим документом:

- Реализована су 63 пројекта предвиђена овим докуметом, што је добар проценат, али је реализован и велики број пројеката који се нису наши у акционом плану- рекао је Бранислав Милосав из зрењанинског Регионалног центра за друштвено економски развој. Резултати, закључци и препоруке настали током ове анализе, одлична су основа за израду будућег Плана развоја града:

- Посебно бих похвалио ангажман људи из локалне самоуправе јер су у током реализације пројекта успели да анимирају и приватни сектор. Не може једна локална заједница све сама сама да уради. Неопходни су партнери из приватног сектора. Између осталих, директно су у локалну заједници улагали „Мецафор“, „Ле Белиер“ и „Тиса аутомотив“ и њихов удео је 18,1 проценат- изјавио је проф. др Роберт Молнар.
 

Град Кикинда настојаће да и у овој буџетској години има равноправан третман према свих девет села, а најважније инфраструктурне, комуналне и друге проблеме решавати по приоритетима. Да се одраније прокламованог опредељења локалне самоуправе неће одступити данас је потврдио Никола Лукач, градоначелник Кикинде, након радне посете Башаиду и Банатској Тополи:

-Увек ми је задовољство да се на лицу места упознам са конкретним проблемима и са председницима Месних заједница и мештанима поразговарам на лицу места. Посетићемо у наредном периоду и остала села. Наставићемо равномерно да развијамо Кикинду и сва наша села - обећао је Лукач. Башаид су посетили заменица градоначелника, Дијана Јакшић Киурски и Љубан Средић, члан ГВ за пољопривреду и месне заједнице:

-За санацију Дома пензионера у Башаиду потребно је да се, према процени стручњака, уложи око пет милиона динара. Неке инвестиције, попут адаптиране библиотеке и тоалета у ОШ “1.октобар” , већ су окончане. Ученици и запослени ће нову грејну сезоу дочекати са новом котларницом на гас . Министаство животне средине и локална самоуправа финасираће тај пројекат. У току је адаптација зграде Месне заједнице. Опредељења смо да у наредном периоду, сваку уштеду у буџету, искористимо за улагања у сеоске месне заједнице- поручила је Дијана Јакшић-Киурски, док је Љубан Средић констатовао да проблеми најбоље могу да се сагледају на лицу места. Бојан Микалачки, председник МЗ Башаид, очекује да крајем године започне изградња кружног тока, на излазу из села према Меленцима:

-То је дугогодишњи проблем. Идуће године требало би да се санира и Дом културе- навео је он. И у Банатској Тополи би волели да Дом културе одене ново рухо. Додатни је проблем што се објекат већ шеснаест година налази у приватном власништву:

-Мислим да су стекли услови да овај објекат поново буде под окриљем месне заједнице. Сва удружења имала би своје просторије. Сада их, али као закупци, користи пчеларско удружење и наши пензионери. Овде је смештен и омладински клуб. Петнаест пчелара, чланова удружења " Банатска жута пчела" располаже са близу 300 кошница - рекао је Недељко Цимеша, председник МЗ Банатска Топола.
 

У дворишту Римокатоличке цркве у Банатској Тополи данас је засађено 60 младица сибирског бреста. Ова еколошка акција део је ширег пројекта који се реализује у једанаест локалних самоуправа у Војводини, а обухвата садњу 1.400 младица. Никола Лукач, градоначелник Кикинде, придружио се акцији пролећне садње у Банатској Тополи и поручио да ће локална самоуправа увек подржати настојања да се еколошка слика у нашој средини унапреди:

-Подручје нашег града, али и овај део Баната спадају у најнепошумљеније у овом делу Европе. Свака садница много значи. Град Кикинда, захваљујући сарадњи са ресорним министарством и покрајинским секретаријатом, може да се похвали имресивним учинком пролећне садње. До краја априла, имаћемо око 17.000 новозасађених младица. Осим ветрозаштитних појасева, садњом је обухваћена попуна дрвореда и партнерно уређење- прецизирао је Лукач. Осим у Банатској Тополи, садња је данас обављена и у Сајану. У том селу је засађено 100 садница. Садња у Банатској Тополи и Сајану, али и друге, реализоване су у сарадњи са Иштваном Пастором, председником Скупштине АП Војводине:

-Садња 1.400 садница, на симболичан начин, представља број уписаних ђака првака који наставу похађају на мађарском језику. Истовремено, важно је да и даље јачамо свест о заштити животне средине- изјавио је Норберт Одри, председник Омладинског форума СВМ.
 

Књижевна награда "Душан Васиљев" за 2020. годину припала је Драгани Младеновић из Панчева , ауторки књиге поезије “Фемицид и друге песме”, у издању новосадског Културног центра. Лауреаткињи је плакету уручио Никола Лукач, градонечник Кикинде. Указао је да локална самоуправа са великим задовољством додељује ову књижевну награду, са жељом да сећања на великог кикиндског песника пренесе и на будуће генерације, а истовремено промовише савремену српску књижевност. Милена Живков, чланица ГВ за образовање и културу, придружила се честиткама и констатовала да се њена књига издвојила од укупно 142 наслова:

-Врло сам захвална на комплименту да настављам рад једног таквог песника. Он је успео да у једној песми сажме толико много што је сан сваког песника. Пишем ангажовану поезију, а ово није моја прва ангажована збирка. Ова награђена говори о феномену који је, на неки начин, врло непријатан, а то је фемицид. То је тема о којој треба разговарати и говорити у јавном простору- оценила је Младеновић. Жири је одлуку о лауреаткињи донео једногласно:

-Реч је о изразито оштрој, на тренутке и непријатној поезији, изразито промишљеној и структурираној, која тематизује улогу и положај жена у друштву женама традиционално ненаклоњеном. Полазећи од лексичких одредница и српске народне књижевности, Драгана Младеновић у својој књизи стиже до најактуелније могуће савремености која њеној теми жалосно хрли у сусрет, препознајући исте обрасце насилништва, шовинизма и родно заснованог терора ком су жене у овако заснованој заједници изложене- саопштио је Иван Радосављевић, члан жирија у ком су још били Дуња и Срђан Срдић. Као и претходне две године, Срђан Срдић одрекао се свог хонорара у корист Фондације новинара Жељка Пантића. Фондацију је основао након што је његов син преминуо од ретког облика леукемије. Нешто пре свечаног уручења награде, званичници локалне самоуправе, чланови жирија књижевне награде, лауреаткиња и представници кикиндске гимназије која носи име великог песника, положили су венце на гроб Душана Васиљева.