Актуелно

Кључеве 16 станова стамбеног објекта, у улици Душана Васиљева, данас су добиле избегличке породице из БиХ и Хрватске, које имају пребивалиште на територији града Кикинде. Станови су изграђени у оквиру пројекта Регионалног стамбеног програма, потпројекта 5. У Србији, као водећа институција, тим пројектом управља Комесаријат за избеглице и миграције. Вредност радова износила је нешто више од од 407.000 евра, а локална самоуправа обезбедила је локацију и пратећу инфраструктуру. Изградња троспратнице, површине око 895 квадратних метара, финансирана је из донаторског Фонда Регионалног стамбеног збрињавања. Да је суграђанима који су коначно добили сигуран кров над главом испуњен један од највећих снова, констатовао је Никола Лукач, градоначелник Кикинде:

-Овде смо да са вама поделимо радост новог почетка, нових успомена, осмеха и заједничких радости. Многи од вас су годинама маштали о овом тренутку. Претходно су преживели ужасе 90-тих. Овим чином потврђујемо да Република Србија, заједно са својим партнерима, истрајава у жељи да помогне свим грађанима и омогући им основне услове за живот, а град Кикинда изнађе све начине како би се овај процес убрзао- поручио је Лукач. Корисници су станове добили у закуп, а могуће је да их доцније откупе по повлашћеним ценама према Закону о избеглицама. О важности Регионалног стамбеног програма говорили су Леонета Пајер, представница Делегације ЕУ у Србији, Јован Лазаров, шеф кабинета директора Јединице за управљање пројектима у јавном сектору и Владимир Цуцић, комесар за избеглице и миграције:

-Ми смо само у Кикинди подржали 352 стамбена решења. Није све ове године било лако и једноставно. Наш је посао да што мање људи буде под туђим кровом и да стамбено збринемо и преостала избегла лица- казао је Цуцић. Свечаном уручењу кључева присуствовао је и Стефан Алмехаген Сандстад, други секретар амбасаде Краљеине Норвешке, док се у име станара ове зграде обратила Славица Шевић. Као четрнаестогодишња девојчица, у Кикинди је за породицом избегла из Глине. Сад је самохрана мајка:

- Након “Олује” и ја сам се нашла у избегличкој колони. Најпре смо били код рођака. Након четврт века подстанарског живота, у овом стану ћемо нову срећу и наду пронаћи моја осамнаестогодишња ћерка и ја. Попут мојих нових комшија и нас две коначно решавамо највећи проблем- признала је она.
 

На потезу од Мокрина према Падеју данас је завршена садња ветрозаштитног појаса. Вишеструки ће бити значај посађених 15.500 младица храста лужњака. Овај део Мокрина раније је ружила депонија. Простор је рекултивисан, а кад стабла ојачају, послужиће и да дивљач има станиште. Ветрозаштитни појас је формиран на површини од 14 хектара:

-За овај значајан еколошки посао 12,4 милиона динара опредељено нам је на конкурсу Министарства за заштиту животне средине. Ресорно министартсво подржавало нас је и претходних година, а ове намеравамо да конкуришемо за средства за ветрозаштитни појас од Мокрина до фазанерије „Млака“ где је потребно око 9.000 садница- саопштио је Стеван Иличић, члан ГВ за екологију и додао да је посао подизања ветрозаштитног појаса, на овој локацији, поверен иђошком расаднику „Викумак“. У обавези су да у наредне две године одржавају саднице храста лужњака:

-Апелујем на мештане Мокрина, а нарочито сточаре и пољопривреднике, да сачувају ове младице. Саднице су старе између три и четири године и имају од 1,5 до два метра висине - рекао је Радивој Лагунџин, власник расадник „Викумак“ и појаснио суштински значај овог ветрозаштитног појаса:

-Заштитиће домаћинства од хладних северних ветрова. Како у овом делу атара нема шуме, ветар односи плодни слој земљишта са њива, а ветрозаштитни појас ће спречити ерозију- навео је Лагунџин. Ранијих година, у нашој средини, на неколико локација формирани су ветрозаштитни појасеви и засађено око 7.800 садница, највише код Банатске Тополе.
 

Поводом 22 године од почетка НАТО агресије на СР Југославију, данас је у Кикинди одржан комеморативни скуп. Венце крај спомен плоче са именима 37 настрадалих суграђана и скулптуре "Туга", рад Риста Михића из Београда, положили су Никола Лукач, градоначелник Кикинде и Младен Богдан, председник градске Скупштине. Венце и цвеће положили су чланови породица, борачких организација, удружења ветерана и политичких странака. Скуп уприличен у складу са важећим противепидемисјким мерама је потврдио да Кикинда памти и не заборавља:

- То је један од најболнијих периода у нашој новијој историји. Без одобрења Савета безбедности УН једну суверену земљу је напало 19 чланица НАТО алијансе. Град Кикинда подржао је подизање споменика погинулим војницима и полицајцима током НАТО агресије, али и нашим суграђанима, страдалим и несталим у ратовима током 90-тих - рекао је Богдан и нагласио да је тим чином одата дужна почаст настрадалим суграђанима и члановима њихових породица. Да су помен плоча и скулптура “Туга” откривени на данашњи дан, 24. марта 2018. године, указао је Владимир Радојчић, председник Скупштине удружења “ Српски ратни ветерани”:

- Окупили смо се данас да на 22. годишњицу НАТО агресије одамо почаст настралим и несталим војницима и полицајцима, нашим рођацима, пријатељима, саборцима и суграђанима. Тужна је ово прилика да се сетимо страдања нашег народа у борби за слободу и опстанак. НАТО напад на СР Југославију био је антицивилизацијски и силеџијски чин. Време пролази. Људски је и хришћански праштати, али се никада не сме заборавити- поручио је Радојчић. Након комеморативног скупа у центру Кикинде, градоначелник Никола Лукач и његови сарадници примили су чланове удружења “Српски ратни ветерани”:

- За Србију је ово посебан датум. Сећамо се једне велике несреће и агресије, нечега што никада нисмо мислили да ће нам се десити. Светска неправда те 1999. учињена је тадашњој СР Југославији. НАТО алијанса бомбардовала је нашу земљу, нашу децу, наше мостове, градове и фабрике. Увећ ћемо бити уз породице настрадалих и ветеране свих ратова - поручио је Лукач. У храму Светих Козме и Дамјана вечерас ће се служити парастос за све невине жртве страдале током НАТО бомбардовања.
 

Министарство животне средине определило је Кикинди и још 30 локалних самоуправа укупно 130 милиона динара који ће се искористити за пошумљавање и замену дотрајалих котларница. Нашем граду одобрено је 3,6 милиона динара, а тај новац је намењен Основној школи “1. октобар” у Башаиду. Уместо дотрајале котларнице на мазут, већ од идуће грејне сезоне, за загревање учионица, фискултурне сале, зборнице и осталих просторија те школе користиће се гас. Како је данас потврдио Никола Лукач, градоначелник Кикинде, нова котларница на гас биће изграђена до почетка нове школске године:

- Школа у Башаиду била је једина у нашој средини која се грејала на мазут. Потписивање овог уговора, али и неки нови еколошки пројекти, као и будући конкурси, биле су теме разговора са министарком Иреном Вујовић. Захваљујем се њој, али и државном секретару Александру Дујановићу. Дотакли смо се и увек актулне теме - дивљих депонија и рада наше депоније. Град Кикинда свакако је намеравао да одобрена буџетска средства утроши за нову котларницу на гас. Захваљући око 6,1 милион динара вредном уговору са ресорним министарством, бићемо у прилици да део буџетских средства преусмеримо за неке друге намене - рекао је Лукач и изразио уверење да ће Кикинди и наредни конкурс, током априла, бити одобрен. Како је градоначелник најавио, односи се на еко парк:

- Што се тиче будуће котларнице на гас у ОШ “1. октобар”, држава ће учествовати са 3,6 милиона динара. Преостали износ обезбедиће локална самоуправа. Понављам да смо раније обезбедили целокупну суму за овај важан пројекат. До почетка нове грејење сезоне целокупан посао биће окончан - рекао је Лукач.
 

Светски дан вода, 22. март, обележен је и у Кикинди. Градски Секретаријат за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој, у сарадњи са кикиндским ЗЗЈЗ, обележио је и овај важан еколошки датум. Одлуком Уједињених нација, Светски дан вода установљен је 1992. године. Да је вода извор живота, али и да људи у довољној мери не вреднују воду, оценила је Мирослава Крнић, секретарка секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој:

- Климатске промене с једне стране, а индустрија и пољоприведа са друге, негативно утичу на воду. На загађење површинских и подземних вода утичу људи, а на нашој планети воде нема довољно- упозорила је Крнић и наставила:

- У Кикинди се квалитет површинских вода прати од 2014. године и то на шест локалитета: ободном каналу Старог језера, Старом језеру, на потезу Коћ, Пескари, Плавој бањи и бањи у Баранди.То су воде четврте и пете класе. Нису намењене за купање, наводњавање и порибљавање. Кикинда нема реку, али не оскудева у површинским огледалима која треба оживети и оплеменити њихово приобаље- рекла је она. Надовезала се др Сања Брусин Белош, начелница Одељења хигијене и хумане екологије ЗЗЈЗ у Кикинди:

- Лети обављамо узорковање површинских вода која служе као купалишта. Током целе године контролишемо површинске воде које могу да буду контаминиране. Плава бања и Пескара, у којима се људи лети купају, имају специфичан састав и јако су минерализоване. Микробиолошки квалитет тих вода зависи од броја купача. Наш град има постројење за пречишћавање отпадних комуналних вода, али је потребно побољашати квалитет- саопштила је др Сања Брусин Белош.