Актуелно

Народна библиотека ''Јован Поповић'' пригодним програмом обележила је свој Дан и 177 година рада и постојања. Тадашња ''Српска читаоница'' у Великој Кикинди настала је 1845. године, а у оквиру обележавања Дана најстарије културне институције у нашем граду, приказан је оригинални оснивачки акт, односно документ од изузетне вредности који означава почетак рада кикиндске Библиотеке. Документ је приказан захваљујући професору Јефти Трифунцу, који је један од потомака првих оснивача ''Српске читаонице''. У оквиру обележавања, одржан је и ликовни и литерарни конкурс на који је пристигло преко 200 радова ученика основних и средњих школа из Србије, Црне Горе и Републике Српске. Свечаности су, између осталих, присустовали Валентина Мицковски, чланица Градског већа задужена за културу и образовање и Богдан Тасовац, секретар Секретаријата за јавне службе, удружења грађана и верске службе.

''У послератном времену кикиндска библиотека увелико је радила на повећању свог фонда и броја читалаца, али је интензивно радила и на одржавању књижевних вечери, изложби и других активности. Библиотека данас има девет огранака, добитник је многих награда и признања, са фондом од 160.000 књига на српском, мађарском и енглеском језику'', рекао је Тасовац.

У документу, који ће бити изложен наредних неколико дана могу се прочитати имена људи који су били основачи ''Српске читаонице''. Библиотека је настала у дому тадашњег учитеља Лазара Кирића који га је уступио библиотеци као службени простор са око 250 књига. Данас кикиндска Библиотека у свом фонду има близу 160.000 књига.

''Није то била само жеља тадашњих студената оснивача библиотеке да се само образују и своје видике шире читајући, већ је то заправо била и жеља буђења властитог национа јер је то било време када је оснивање Матице српске средином двадесетих година 19. века пробуђена национална свест код Срба, а десетак година касније одиграна је и прва представа на српском језику. Ради се о комаду 'Светислав и Милева', Јована Стерије Поповића. Документ који смо добили биће у власништву Народне библиотеке, а да би квалитетно био сачуван треба да буде подвргнут рестаурацији и конзервацији, тако да ћемо преговарати са референтним установама како би документ био сачуван на прави начин'', истакао је директор Народне библиотеке ''Јован Поповић'', Бране Марјановић.

Сваке године у оквиру обележавања свог Дана, Библиотека организује литерарни, а од скоро и ликовни конкурс:

''Веома смо поносни што су нам стигли радови из свих градова Србије, Републике Српске и Црне горе. Ликовни конкурс је намењен деци до седам година и то за децу са територије нашег града. Добили смо доста радова, поготово се види да су деца била инспирисана књигама које су прочитала. Сматрамо да децу треба наградити и да им покажемо да их ценимо и дамо им подршку за наредне конкурсе'', додала је Дуња Бркин Трифуновић, уредница у Народној библиотеци ''Јован Поповић'' у Кикинди.
 

У Основној школи "Јован Поповић" у Кикинди, спортским и креативним радионицама, на тему "Школа, некад и сад", у којима су учествовали ученици, наставници и родитељи, обележен је Дан те образовне установе и 72 године њеног постојања. Основну школу "Јован Поповић тренутно похађа 302 ученика, а свечаност је била прилика да се у обележавање важног датума укључе, поред ђака, запослени, као и родитељи. Догађају је, између осталих, присуствовала и Валентина Мицковски, чланица Градског већа задужена за културу и образовање.

''Град Кикинда веома цени преданост наставника и учитеља, који заиста много улажу и труде се, не само када је редовна настава у питању, него и ваннаставне активности. Треба знати да су ученици ове школе пре неколико дана посетили Геронтолошки центар, где су припремили приредбу за тамошње кориснике, а потом су им поклонили и ликовне радове. На основу свега, можемо да кажемо да ова школа ради на подизању свести деце и да их учи правим вредностима, као што су љубав, емпатија и брига о старијима’’, рекла је Мицковска.

Град Кикинда обезбедио је два милиона динара за кикиндску школу у оквиру предвиђених инвестиција:

‘’Приоритет је зграда продуженог боравка и кухиње, где су замењени део крова и прозора који су прокишњавали. У наредној години очекујемо да завршимо комплетан кров и фасаду тог објекта, уз помоћ Града Кикинде, али и других конкурса, тако да се надам се да ћемо успети и унутрашњост зграде да средимо. У обележавању Дан школе учествовали су родитељи ученика четвртог разреда, који су некада били ђаци ове школе, такмичили су се против своје деце у полигонима спретности. Поред тога, свако одељење ће са разредним старешином и наставницима израдити породично стабло, материјал ћемо претворити у видео запис, тако да ће нам то остати као трајна успомена’’, додала је Јелена Крвопић, директорка ОШ ‘’Јован Поповић’’ у Кикинди.
 

Град Кикинда и ове године обележио је 17. новембар, Светски дан превремено рођених беба. Тим поводом, као подршка малим херојима и њиховим родитељима, Градска кућа је осветљена љубичастом бојом, бојом светлости инкубатора, како би се скренула пажња на проблеме са којима се суочавају и родитељи и бебе. Годишње се у свету роди више од 15 милиона превремено рођене деце.

''Овај дан посвећен је највећим борцима, који се боре од првог минута свог рођења, али у тој борби знамо да учествују и њихови родитељи. Наше друштво вероватно није довољно свесно колико је храбрости и воље потребно да би се превазишли сви проблеми са којима се суочавају, зато је Град Кикинда ту да од првог тренутка пружи помоћ и подршку родитељима и нашим најмлађим суграђанима, тако да су за њих наша врата увек отворена'', истакла је Рамона Тот, чланица Градског већа задужена за родну равноправност, националне мањине и бригу о породици.

Своје искуство поделила је Сандра Марковић мајка је осмогодишње девојчице, коју је родила у 36. недељи:
''Дани борбе, стрепње, као и море суза је иза нас. Зато пружамо подршку мајкама и очевима који су прошли кроз исто искуство као ја. Никада не треба да одустану, да се боре до краја и да увек буду ту поред своје деце. Они заиста јесу наша снага, наши мали дивови, једини су којима је живот дат, али се од прве секунде боре за њега'', додала је Сандра Марковић.
 

Наши најмлађи суграђани су на Градском тргу дочекали Деда Мраза и свечано обележили поставку празничне Кутије жеља, која се од сада налази у традиционалној дрвеној кућици испред Градске куће. Деца, од једне до 10 година старости, имају прилику да до 11. децембра одлуче шта би волела да добију од Деда Мраза, а потом да писмо са жељама, у ком треба да пише име и презиме, година рођења детета, тачна адреса и број телефона родитеља или старатеља, убаце у кутију у дрвеној кућици. Прошле године Деда Мраз и његова Добра Вила поделили су преко 5.700 пакетића, које су обезбедили Град Кикинда и донатори.

''Као и сваке године, тако сам и ове, већ десети пут, посетио Град Кикинду заједно са својом Добром Вилом јер сам чуо од родитеља, дека и бака да су наша деца била јако добра и заслужила су да их и ове године посетим и донесем им поклоне. Сваке године све више малишана дође да заједно са мном постави Кутију жеља што значи да ћемо се трудити да сваком детету које у кутију убаци писмо са својим жељама, то и да му испунимо. Позивам све малишане, њихове родитеље, баке и деке да ми пишу и да ми своје жеље пренесу преко Кутије жеља, а ја обећавам да ћемо посетити сваку кућу и донети поклоне нашим малишанима'', поручио је Деда Мраз.
 

Град Кикинда један је од осам локалних самоуправа у Војводини којима је Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине определио бесповратна буџетска средства у 2022. години, на основу уговора о суфинансирању израде планских докумената. Ради се о Просторном плану Града Кикинде и Измени плана генералне регулације североисточног дела Кикинде. Посао је поверен Јавном предузећу Завод за урбанизам из Новог Сада. За први пројекат, који кошта око 11 и по милиона динара, од Покрајине је обезбеђено три милиона бесповратних средстава, док је за други, који је вредан око 400.000, од Покрајине добијено више од 300.000 динара. Градоначелник Кикинде, Никола Лукач, потписао је уговор са ресорним секретаром АП Војводине о додели средстава, док је детаље појаснила Јелена Бајић Иветић, секретарка Секретаријата за урбанизам, обједињену процедуру и изградњу града.

''Просторни план је најважнији стратешки документ једне административне јединице и он се односи на Град Кикинду, укључујући сва села. Испитаћемо постојећи плански документ који је донет 2013. године, тако да ће се усклађивати са новом законском процедуром, а биће усаглашен и са просторним планом Покрајине и Републике. Испитаће се постојеће стање на терену и видећемо на који начин можемо да га унапредимо. У изменама плана генералне регулације североисточног дела Кикинде, измене се односе само на текстуални део планског документа јер нам је намера да у радној зони проширимо намену комплекса. Рок за завршетак првог пројекта је крај 2023. године, а за други је прва половина следеће године. Када планови буду на јавном увиду, очекује се да и грађани такође учествују са својим мишљењима'', истакла је Јелена Бајић Иветић, секретарка Секретаријата за урбанизам, обједињену процедуру и изградњу града.