Актуелно

У Градској кући је организован радни састанак градоначелника Кикинде, његових сарадника, представника јавних и друштвених институција са члановима Фонда ''Европски послови''. Састанак је организован како би се надлежни у Градској управи припремили за нови јавни позив у оквиру ИПА Програма прекограничне сарадње Румунија-Србија. У претходних десетак година, Град Кикинда реализовао је више од 30 прекограничних пројеката са Румунијом и Мађарском, тако да су на састанку представљене могућности које се нашем граду отварају у складу са новим ИПА вишегодишњим финансијским оквиром Европске уније до 2027. године.

''Разговарали смо о будућим пројектима и отварању нових линија кредитирања Европске уније. Захваљујући одличном раду нашег комплетног пројектног тима, Фонд Европски послови ће нам сигурно помоћи да пронађемо алтернативне изворе финансирања и пронађемо пласман наших пројеката ка Европској унији. На нама је да одредимо приоритете за наредни период, сигуран сам да ћемо бити спремни, одређених пројеката већ имамо у најави, јер долазе нека нова времена, што значи да ће Европска унија у складу са тим поставити нове приоритете, ми ћемо им се потпуно прилагодити и заједнички са Фондом Европски послови припремити и реализовати веома квалитетне пројекте'', рекао је градоначелник.

Разлог посете представника Фонда ''Европски послови'' био је да се конкретно разговара о пројектним правцима и линијама које у Кикинди треба да буду подржане у наредном периоду:

'' Предложили смо сет од осам мера подршке које ће на крају буџетског оквира Европске уније довести до повољних резултата на подручју Војводине. Дошли смо да чујемо на чему то Градска администрација у Кикинди ради, о њеним потенцијалним предлозима пројеката, како бисмо дали наш допринос, да оснажимо постојећу идеју и да пронађемо адекватне изворе финансирања. Није све у пројектима, потребно је радити на оснаживању администрације. Фонд Европски послови је у претходном периоду завршио прву фазу за потребе Покрајинске владе и јединице локалне самоуправе, а ради се о сагледавању стања и подршке, како би се пронашли нови извори финансирања, не само путем грантова који долазе из европских фондова него и кредитних линија и линија техничке подршке'', истакао је Александар Симурдић, директор Фонда ''Европски послови'' АП Војводине.
 

Карневал костимиране деце у бојама јесени и јесењих плодова, тамбурашка музика, млади из ''Гусала'' у народним банатским ношњама носећи колаче од лудаје и пите бундеваре Тргом победе, представљали су чувени наранџасти караван који је грађанима Темишвара у Румунији најавио 37. ''Дане лудаје''. Био је то осми пут да Кикинђани позову становнике једног од највећих румунских градова на манифестацију посвећену етно-гастрономским, културним, забавним и музичким садржајима од 15. до 18. септембра. И ове године очекује се долазак преко 20.000 гостију из суседне земље, а како би им долазак и боравак у нашем граду био што пријатнији, гранични прелаз Наково – Лунга биће отворен све време од петка, 16. септембра, од седам сати ујутру, до недеље, 18. септембра, у поноћ. Промоцији су, поред великог броја деце Предшколске установе ''Драгољуб Удицки'', чланова ''Гусала'' и других учесника, учествовали Владан Тадић, генерални конзул Републике Србије у Темишвару, Јасмина Миланков, директорка Туристичке организације града Кикинде, као и Саша Танацков, члан Градског већа задужен за привреду и инвестиције.

''Сматрамо веома важним да гранични прелаз Наково – Лунга ради све време управо због тога што се у Кикинди многи програми одржавају до касних вечерњих сати и нисмо желели да им, очекујући велики број гостију из суседне Румуније, онемогућимо да се врате истим путем и да уживају у вечерњим програмима'', додао је Танацков.

Кикинда је од ове године и део програма светске Асоцијације произвођача бундева што ће представљати додатан мотив такмичарима најтежег и најдужег плода тикве.

''Коначно смо успели да направимо и Улицу старих заната и сувенира, она ће се налазити испред Градске куће и биће врло лепо и репрезентативно, посвећено бундеви. На програму ће бити и мулткултурални кутак, јер нам је жеља да покажемо да, упрскос различитостима људи који су живели на овим просторима, колико нас оне спајају. Сви сегменти манифестације који су већ традиционални попут Банатског фруштука, Европског кутка и Гостинске собе имају сваке године све више излагача, биће доста хране коју ћемо понудити, зато нам је најважније да сви са наше манифестације оду са осмехом и да нам се што пре врате поново у Кикинду'', истакла је Јасмина Миланков, директорка Туристичке организације града Кикинде.

Промоцији је присуствовао и Владан Тадић, генерални конзул Републике Србије у Темишвару:

''Задовољан гост је увек најбоља препорука, а они који имају жељу да сваке године посете ову манифестацију и своја позитивна и лепа искуства пренесу својим пријатељима и рођацима јесу најбоља реклама за Дане лудаје, али и веза према Републици Србији. Део рада нашег Конзултата у Темишвару, који се односи на привредну сарадњу, свакако добар је посвећен и туристичкој понуди Србије, тако да сваке године у Темишвару имамо велики број манифетација које промовишу програме у Србији'', рекао је Тадић.

Домаћин промоције ''Дана лудаје'' у Темишвару био је један од најуспешнијих тамошњих привредника, Јавор Радованковић, који је, такође, радо виђен гост на кикиндској манифестацији посвећеној бундеви:

''Сваке године све је више грађана Темишвара који су заинтересовани за Дане лудаје, с обзиром на чувени Банатски фруштук, сјајну музику, Мини сајам предузетника, као и на прелепе гастрономске специјалитете. Оно на шта бих апеловао надлежним јесте да се у наредном периоду смештајни капацитети увећају у Кикинди и гарантујем да ће се и више од 20 хиљада Румуна наћи у највећем граду на северу Баната'', рекао је Радованковић.
 

Удружење екстремних, тактичких и ерсофт спортова "Дрегонфлај", уз подршку Града Кикинде, организовало је на подручју Вранчије шуме, иза ''Риболовачког царства'', другу хуманитарну ерсофт војну симулацију, која је овога пута окупила више од 160 учесника из целе Србије. Ерсофт је једна од најпопуларнијих ратних симулација, коју широм света играју милиони људи. Овогодишња тема на подручју Вранчије шуме била је мексички картел и америчка војска. Организатори манифестације одлучили су да део износа прикупљеног од котизација буде усмерен Дечјем одељењу Опште болнице у Кикинди и пројекту ''Писмо Деда Мразу''. На овом врло интересантном тамичењу учествовао је и градоначелник Кикинде, Никола Лукач.

''Изузетно ми је задовољство што је ово врло интересантно такмичење окупило велики број гостију из целе земље, више од 160 учесника. Лично сам желео да учествујем у овом надметању, ради се о интересантном, али и захтевном спорту, у којем морате максимално да будете сконцентрисани. Ово је нешто ново, тако да сам сигуран да ће се још више Кикинђана прикључити овом занимљивом и авантуристичком спорту, а на нама је да га промовишемо, подржимо и уврстимо у туристичку понуду Града Кикинде'', рекао је градоначелник.

Основне ствари које су биле неопходне да би се игра реализовала су заштитна опрема, сценарио и терен, а најважније је да учесници прате и поштују сигурносне протоколе и приступају игри са позитивним ставом:

''Симулација се ради тако што обе стране добијају задатке по сценарију и морају да их изврше, да би све било успешно реализовано. Ерсофт је једна од најпопуларнијих ратних симулација, коју широм света играју милиони људи. Требало је доста рада и труда да би се све успешно реализовало, велику помоћ добили смо од Града Кикинде и жеља нам је да овај спорт у нашем граду омасовимо, да га промовишемо и да покажемо грађанима да у њему може свако да учествује, без обзира на године или пол. Посебно ми је драго што смо одлућили да део уплате од котизације усмеримо ка Дечјем одељењу наше болнице и за пројекат Писмо Деда Мразу - истакао је Игор Бајноци, председник Спортског удружења екстремних, тактичких и аирсофт спортова "Дрегонфлај''.
 

У Новим Козарцима одржана је 2. ''Пекмезијада'', манифестација која је крај сеоског језера окупила десетак екипа из Нових Козараца, Банатског Великог Села, Накова, Руског Села, Кикинде и Зрењанина, како би се надметале у прављењу пекмеза од шљива. Циљ одржавања програма, који је организовало Удружење жена ''Нарцис'', уз подршку Месне заједнице и Града Кикинде, био је да се очувају обичаји и традиција нашег народа, али и да се стари рецепти и начин прављења пекмеза пренесу на млађе генерације. ''Пекмезијаду'' је отворио градоначелник Кикинде, Никола Лукач.

''Оно што је свакако оставило највећи утисак на овој манифестацији јесте велика љубав са којом су сви учесници наступили на Пекмезијади. То није случај само на овој манифестацији, већ на све оно што жене, као стуб породице, раде како би одржавале своје домаћинство и чувале традицију старих рецепата, а потом преносиле млађим генерацијама. Циљ Пекмезијаде и осталих сличних манифестација јесте да се све оне праве вредности пренесу нашој деци. Месна заједница и Град Кикинда увек ће подржати ове манифестације и заједно са удружењима чувати културу и обичаје народа који живи на подручју нашег града'', истакао је градоначелник.

Прва ''Пекмезијада'' организована је 2019. године, на идеју Удружења жена "Нарцис" из Нових Козараца:

''Пекмез од шљива је традиционално јело. Ове године било је велико интересовање екипа, али је могло да учествује само десет, јер толико имамо бубњева. У сваком случају смо успели да млађим генерацијама покажемо како се на стари начин производи пекмез, а посетиоцима пружили прилику да га пробају'', додала је председница Удружења ''Нарцис'', Радмила Арамбашић.

''Ове године имали смо шест манифестација које су организовала наша удружења и на тај начин допринела томе да се повећа ниво друштвене активности у селу. Циљ нам је да се промовишу Нови Козарци и да нам долазе гости из других места'', надовезао се Марко Чавка, потпредседник Савета Месне заједнице Нови Козарци.
 

Један од кандидата на предстојећим изборима за националне савете националних мањина, на којима ромска национална мањина излази са листом под називом ,,СРБИЈА ЗА РОМЕ – ЗАЈЕДНО МОЖЕМО СВЕ" је Кикинђанин Жељко Раду. Као ђак генерације у основној и у средњој школи, Раду је Економски факултет у Суботици уписао са максималних 100 бодова као први на листи. Председник је Удружења грађана "Ромски облак маште" у оквиру ког се залаже да се на најбољи начин негују како традиција, тако и култура Рома. Врло је активан и већ годинама ради на побољшању положаја ромске заједнице. Иначе, на листи за изборе чланова Националног савета је 35 чланова са територије Републике Србије, који се залажу за решавање питања од интереса за ромску националну заједницу у области образовања, службене употребе ромског језика и писма, информисања ромске заједнице и очувања и неговања ромске културе, сходно ингеренцијама Националног савета, у складу са законом. Прва на листи је Јелена Јовановић, која се дуги низ година залаже са својим сарадницима за оснаживање ромске заједнице.