Актуелно

У Накову је одржан 12. Међународни фестивал фолклора ''Ајмо заиграти, ајмо де". На овогодишњој манифестацији која негује културу, обичаје и традицију народа у земљи и региону, током два дана фестивала, учествовало је преко 350 фолклораша из Србије, Румуније, Босне и Херцеговине и Северне Македоније. Поред великог броја посетилаца, у биоскопској сали у Накову, свечаности, коју је организовало Културно - уметничко друштво ''Извор'', пристуствовала је Валентина Мицковски, чланица Градског већа задужена за културу и образовање, док је фестивал отворила Дијана Јакшић Киурски, заменица градоначелника.

''Овом манифестацијом у Накову, на један леп и достојанствен начин се већ годинама обележава Видовдански сабор, односно Видовдан, као један од најзначајнијих дана у нашој земљи. Фестивал има своју вредност, која се огледа у традицији коју носи са собом, а то је потреба да кроз саборовање и љубави према неговању традиције и изворне фолклорне музике, чувају корене и обичаје једног народа. Посебно ме радује што је фестивал започет игром, коју су извели најмлађи чланови КУД-а Извор, тако да се жеља према фоклору преноси веома успешно на најмлађе нараштаје и тако се улива сигурност да ће традиција трајати заиста дуго, а Град Кикинда ће увек бити главни покровитељ као што је покровитељ оваквим манифестацијама које негују праве животне вредности''.

Фестивал у Накову прве вечери окупио је преко 100 учесника који су наступили на концерту изворних песама:

''Прве вечери фестивала имали смо госте из Апатина, Футога, Мокрина, Банатског Великог Села и Дрвара, док су нам у суботу на централној манифестацији наступили чланови из Румуније, Савез Срба из Румуније, Северне Македоније, из Дрвара и Банатског Великог Села, као и чланови Соње Маринковић из Новог Сада. За два дана фестивала настуило је преко 350 учесника'', истакла је Сања Роквић, председница Културно-уметничког друштва ''Извор'' из Накова.
 

На простору парка у центру Банатског Великог Села, Покрајински секретаријат за социјалну политику, демографију и равноправност полова организовао је другу ''Изложбу предузетничких вештина жена у 2022. години''. Ради се о манифестацији на којој је преко 20 чланица удружења из неколико села са подручја нашег града, представило своје вештине и ручно прављене производе. Манифестацију је свечано отворио градоначелник Кикинде, Никола Лукач, који је том приликом истакао да ће Град Кикинда и Покрајинска влада увек разумети потребе чланица удружења жена, које својом истрајношћу, марљивошћу и трудом, успешно реализују многе лепе идеје и пројекте.

Градоначелник је, у присуству Дијане Миловић, подсекретарке Покрајинског секретаријата за социјалну политику, демографију и равноправност полова и Драгана Пецарског, члана Градског већа задуженог за спорт и омладину, додао да је очување традиције у руралним подручјима нашег града, приоритет који се мора подржати:

''Овакве манифестације прилика су да чланице удружења жена покажу све оно чиме располажу. Захваљујем ресорном Секретаријату, чланицама удружења жена, које су се за овај програм припремале месецима, што је само доказ колико им је стало да очувају традицију, обичаје и културу свих народа на нашим просторима. Ово је такође леп повод да млађе генерације виде како су њихови преци радили, али и увиде да много тога може да се уради у наредном периоду''.

Дијана Миловић, подсекретарка Покрајинског секретаријата за социјалну полтику, демографију и равноправност полова истакла је да су протекле године организоване четири овакве изложбе:

''Сматрали смо да не смемо да изгубимо нит, да женама морамо да помогнемо управо тиме што ћемо их извући из куће како би показале све оно чиме располажу и шта раде, али ово није једини циљ. Тачније, желимо да се нашим женама укаже поштовање, јер успешно чувају традицију којом се сви ми поносимо, али и исказују породичне и националне вредности''.

''Жене из Банатског Великог Села у себи имају уткану нит културе, традиције, обичаја одакле су њихови преци, а своје умеће ручног рада и гастрономских вештина, представљају на разним манифестацијама у региону, па и шире. На тим сусретима, упијамо неке друге идеје, чиме обогаћујемо своје исуство, тако да са још више елана и воље приступамо новим креацијама'', рекла је Драгана Ђурђевић, председница удружења жена ''Великоселке'', из Банатског Великог Села.
 

На Варошком тргу изведен је програм у част великог уметника банатске равнице, а у свечаности су учествовали глумци зрењанинског Народног позоришта „Тоша Јовановић“ и Тамбурашког оркестра „Равница“ из Суботице. Меморијалу су присуствовали Драган Пецарски, члан Градског већа задужен за спорт и омладину и Миливој Лињачки, начелник Севернобанатског управног округа.

Организатор манифестације је Месна заједница Мокрин. Према речима организатора Горана Ристића, циљ догађаја је да се кроз окупљање и културни програм сачува сећање на Мирослава Антића:

„Као и сваке године, позивамо нове госте, који ће на неки начин показати Микину причу, Микин живот и Микину поезију и тако дочарати његов живот овде у Мокрину, па чак и са стране. Када би правили икону Мокрина, вероватно би то Микин лик био.“

Меморијал „Мирослав Антић“ организован је под покровитељством Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.
 

У Градској кући одржан је програм под називом "Састанак три града" у ком су учествовали представници Града Кикинде, Града Врања и општине Куршумлија. Ради се о зближавању три локалне самоуправе, које су повезане трагичном погибијом кикиндских старешина Војске Југославије, Жељка Алара и Миодрага Гладишева, током НАТО агресије 1999. године. Делегацију Града чинили су градоначелник, Никола Лукач, председник Скупштине, Младен Богдан, заменица председника Скупштине, Биљана Кикић, члан Градског већа, Саша Танацков и ВД директора Туристичке организације, Јасмина Миланков. Учесници ''Састанка три града'' положили су и венце на споменик ''ТУГА".

''Удружење Српских ратних ветерана Кикинде последњих година са представницима града Врања и општине Куршумлија заједно са нашом локалном самоуправом, негују традицију сећања на наше погинуле суграђане. Наша двојица суграђана, Жељко Алар и Миодраг Гладишев, погинули су током НАТО агресије. Сада се родила идеја да се ова три града, које спаја туга, повежу и да градимо још боље односе. Тужни догађају су нас повезали, тако да ћемо ускоро одредити тачан датум када ће се представници све три локалне самоуправе окупљати, како бисмо реализовали програме повезивања деце, културе, обичаја, спорта па и туризма'', рекао је градоначелник.

Миодраг Гладишев изгубио је живот првог дана бомбардовања, 24. марта 1999. године у Куршумлији:

''Циљ нам је да се сада збратимимо са Врањем и Кикиндом, да представимо наше туристичке капацитете по којима је Куршумлија најпознатија у Србији, имамо чиме да се похвалимо, тако да нам је план да становништво са севера земље доведемо у брдовите крајеве, да бораве у нашим бањама и да се боље упознамо'', поручио је Дејан Ловић, заменик председника општине Куршумлија.

Жељко Алар погинуо је 1999. године у Врању:

''Посебно ми је задовољство што смо се окупили у граду добрих људи јер Кикинда са правом носи такав епитет. Врање је град са душом. Зближила нас је туга, али нам је догађај отворио врата за квалитетну сарадњу, што ћемо сигурно реализовати у наредном периоду. Кикинда је са Врањем увек имала одличну сарадњу, што ћемо сигурно проширити и подићи на виши ниво'', надовезао се Градимир Јовановић, заменик председника Скупштине града Врања.
 

Град Кикинда био је домаћин првог кампа репрезентације Србије у параолимпијском спорту голбалу, у организацији Параолимпијског савеза Србије. Тако је 18 учесника, међу којима и велики број деце, у претходних неколико дана на кампу обавило све припреме како би за викенд започело своје учешће на Међународном турниру у Бугарској. Учеснике кампа посетила је председница Спортског савеза Кикинде, Јелена Чуданов Бакић, која је том приликом истакла да је Кикинда град спорта који новим пројектима и свежим идејама свакодневно показује жељу да привуче што већи број спортиста.

''Имамо неколико великих пројеката у најави. Заиста ми је драго што нас је посетила параолимпијска репрезентација голбала која се припрема за предстојећи међународни турнир у Бугарској. Град Кикинда и спортски савез су увек уз њих, али и друге спортисте, али с обзиром на то да су параолимпијцима потребни посебни услови за тренирање, целокупна организација у Спортском центру Језеро само је доказ да је наш град место у ком могу да се одрже велике и значајне спортске манифестације. Надам се да ће наши спортисти освојити медаљу на турниру и тако обрадовати све који им пружају максималну подршку''.

Предвиђено је да се ускоро у Кикинди одржи још један сличан спортски камп за параолимпијске спортисте:

''Прошле године започет је нови пројекат реализације спорта за слепа и слабовида лица голбал, после много година је стигла опрема, реквизити које до сада никада нисмо имали, а све захваљујући Параолимпијском комитету, ресорном министарству и Граду Кикинди, који је подржао наш клуб. Циљ је да се што више омасови овај спорт како би се члановима помогло у кретању, оријентацији и физичкој спреми'', истакао је капитен голбал репрезентације, председник Голгбал организације Србије и менаџер кикиндског клуба ''Будућност'', Зоран Стефановић.