Актуелно

У оквиру пројекта под називом ''Дигитално село'', који је покренуо истраживачко-развојни институт "Биосенс", у сарадњи са компанијом "Делта холдинг" и имањем "Мокрин хаус", Мокрин ће бити прво дигитално село у нашој земљи. Градоначелник Кикинде, Никола Лукач, истакао је том приликом да ће пројекат у Мокрину трајати три године, на основу ког је планирана едукација пољопривредника, коришћење и практична примена нових апликација и дигиталних алата, као и умрежавање.

Градоначелник је додао да су пројектом предвиђене обуке пољопривредних произвођача, које се спроводе на имању ''Мокрин хаус'':

''Поносан сам што је овај пројекат на подручју Кикинде, у Мокрину и право је задовољство учествовати у нечему што је будућност српског села. Дигитално село је пројекат који има циљ да се ефикасније, боље и лакше пољопривредници повежу, али и да им се омогући да више раде на што квалитетнији начин. Више од 30 газдинстава је укључено у пројекат, а сигуран сам да ће он заживети на територији целе Србије''.

Пројекат треба да омогући ефикаснију производњу и боље пословне резултате, уз оптимално коришћење ресурса:

''На основу пројекта, људи ће бити у прилици да примене решења која је Биосенс развио и донео у праксу. Један од примера је да се анализа земљишта не ради насумично већ на основу мобилног телефна и сателитског снимка како би пољопривредници знали где тачно треба да узму узорке на основу којих ће имати много прецизније податке'', истакао је Владимир Црнојевић, директор института ''Биосенс''.

''Ми смо тадиционално пољопривредна земља, не постоји ншта логичније него да пољопривредну производњу унапредимо. Ми смо као тим то урадили, што значи да ћемо комбиновати знање које прикупљамо дуже од 30 година са свих страна света, Биосенсову технологију и искуство које поседује Мокрин хаус'', додала је Марија Десивојевић Цветковић, из компаније ''Дела холдинг''.

''Нама је учешће на овом пројекту био природни искорак из онога што је основни бизнис модел Мокрин хауса, а то је наслањање на оно што је будућност рада. Већ сада живимо у времену у ком су рад и радно место одвојени и нови модел рада је хибридни начин. То значи да све више људи није физички везан за радно место. Све више компанија своје људе шаље да раде у тимовима, тако да је наш основни модел да људи који се баве модерним трендовима једно време живе и раде у Мокрину'', рекао је Бранимир Бркљач, оснивач ''Мокрин хауса''.
 

Министартво просвете доделило је Основној школи ''6. октобар'' статус ресурсног центра. Ради се о програму подршке деци са сметњама у развоју и инвалидитетом. Тим статусом, кикиндској школи омогућено је да делатност обавља на подручју читавог Севернобанатског округа. Школа има дугогодишњу праксу у раду са децом са сметњама, а од пре неколико година пружа додатну подршку деци предшколског узраста, као и деци у основним школама којој је неопходна додатна помоћ, а на основу мишљења интерресорне комисије. Валентина Мицковски, чланица Градског већа задужена за образовање и културу, истакла је да су статус ресурсног центра добиле школе које постижу одличне резултате у инклузивном образовању.

Она је додала да је веома битна улога центра коришћење асистивне технологије која ће побољшати услове живота деце и њихових родитеља:

''Честитам школи која је својим преданим радом и хуманим позивом, дошла до одличних резултата. Ова школа већ има стручан кадар који ће сарађивати са децом, родитељима, али и образовним, као и здравственим институцијама, тако да ће пружити сву помоћ како би инклузивно образовање било што ближе у свим сегментима нашег друштва''.

У Основној школи ''6. октобар'', коју похађа преко 50 –оро деце, запослено је 30 наставника:

''На основу конкурса ресорног министарства, оцењени смо као школа која даје одличне резултате, тако да нам је циљ да проширимо и унапредимо праксу. Радимо са веома квалитетним тимом који већ годинама успешно реализује наставу и програм додатне подршке. Установили смо да на нивоу целог округа не постоји довољан број дефектолога који би могао да пружи додатну подршку, тако да ћемо подршку пружити и наставницима и учитељима који раде са децом којој је неопходна додатна помоћ. Такође је предвиђена и помоћ родитељима'', надовезао се Срђан Стојановић, директор ОШ ''6. октобар'', Кикинда.
 

Сектор за пољопривреду Града Кикинде и ове године обезбедио је превоз свим заинтересованим посетиоцима на Пољопривредном сајму у Новом Саду. Град је Кикинђанима обезбедио превоз и улазнице за једну од највећих сајамских манифестација у региону. Далибор Оличков, руководилац Одсека за пољопривреду и рурални развој, истакао је том приликом да је заинтересованост грађана била велика и да су се места за одлазак попунила за свега неколико сати.

''Град Кикинда ове године конурисао је за престижну награду Новосадског сајма, а односи се на награду за најсупешнију локалну заједницу у подстицању агробизниса. Сматрам да смо оправдано конкурисали за ту награду, с обзиром на то да су наша давања за подршку агробизнису велика, како директно кроз програм подршке пољопривреди, али и индиректно преко Фонда за пољопривреду којим се финансирају уређења атарских путева, каналске мреже, противградних стрелаца, што је на наки начин индиректна подршка аграру. Подсетио бих кикиндске пољопривреднике да је од данас почео програм кредитне подршке за пољопривредна газдинства, тако да субвенционисани кредити могу да се остваре у Креди агрикол и ОТП банци и принцип је исти, односно Град покрива каматну стопу, пољопривредник враћа главницу и уз сагласност Града, може да се конкурише ''.
 

Пред више од две хиљаде посетилаца у Спортској хали ''Језеро'',Град Кикинда био је домаћин спортског ММА спектакла ''Армада''. Велики број Кикинђана и гостију био је у прилици да погледа осам мечева бораца из Србије, Црне Горе, Молдавије, Румуније и Босне и Херцеговине. Градоначелник Кикинде, Никола Лукач, уручио је пехар за 41. остварену професионалну победу једном од најпопуларнијих ММА бораца на Балкану, Васу Бакочевићу, а пехаре су победницима уручили и покрајински секретар за спорт и омладину, Дане Баста, начелник Севернобанатског управног округа, Миливој Лињаки, покрајински посланик Миодраг Булајић, чланови Градског већа, представници Покрајине, Града Кикинде и јавних установа.

Популарни Психо, Васо Бакочевић, први пут је био у Кикинди:

''Хвала Кикинди на подршци, хвала Граду Кикинди на лепом домаћинству, ово је био мој први боравак у Кикинди, али сигурно не и последњи. У јуну ме чека наредни меч и даћу све од себе да остварим и своју 42. победу у каријери''.

Целокупну спортску манифестацију ''Армада'' уживо је преносила ТВ ''Арена''.
 

Литургијом у Храму Светог Николе, а потом и свечаном литијом градским улицама, резањем славског колача, али и свечаним програмом у Градској кући, Град Кикинда обележио је своју славу, летњег Светог Николу. У оквиру обележавања, уручена су признања на најбоље славске колаче, које су припремиле кикиндске домаћице. Награду за најлепши колач освојила је Снежана Наранчић Јањиловић из Удружења жена Кикинда, награду за најбољи изглед колача добила је Радмила Радуловић из Нових Козараца, а најлепши укус имао је колач Косане Татомир из Иђоша. Признања за 15 учесница уручио је градоначелник Кикинде, Никола Лукач.

Градоначленик је на свечаности у Градској кући поручио присутнима да ће уз помоћ свог заштитника, Град Кикинда увек бити место за квалитетан живот и рад:

''Свим Кикинђанима честитам славу Града, летњег Светог Николу, а радујеме што су и ове године Град и Храм Светог Николе заједнички прославили свог заштитника. Сигуран сам да ће нам молитве упућене ка Светом Николи, донети мудрост, здравља, да добро промислимо пре него што било шта пожелимо да урадимо, да ће нас заштити и дати нам снагу да сва искушења која су пред нама на адекватан начин пребродимо''.

Кума славе била је покрајинска посланица, Станислава Хрњак:

''Постоје посебни дани у животу нашег града, летњи Свети Никола је слава која заиста окупи пријатеље и све људе који знају да искажу велико поштовање овом датуму и мислим да нам у овим изазовним временима треба заједништво, разумевање, да једни друге слушамо и разумемо, да се договоримо и у том заједништу истрајемо у очувању породице, вере и развоја града, односно сваког човека у овом граду''.

Снежана Наранчић Јањиловић, власница признања за најлепши славски колач први пут се надметала:

''Први пут сам учествовала и заиста сам изненађена, први пут сам славски колач направила у животу. Конкуренција је била веома јака, јер сам се надметала са искусним домаћицама које годинама праве славске колаче, тако да ми све ово сада даје много елана и воље да будем још боља''.