Актуелно

Градоначелник Кикинде, Никола Лукач, свечано је у Темишвару уручио Никољданске повеље генералном конзулу, Владану Тадићу, као и Милици Пљоскар, власници текстилне фирме из тог румунског града. Градоначелник је повељу Владану Тадићу уручио за посебан допринос и унапређење односа наше земље и Румуније, као и Кикинде и Темишвара, док је Милици Пљоскар повељу уручио у знак захвалности што је посредством Генералног конзулата у Темишвару и генералног конзула Владана Тадића, обезбедила Граду Кикинди, за време трајања ванредног стања због пандемије коронавируса, шивене маске и материјал за израду заштитних маски.

Градоначелник је повеље уручио на свечаности у Генералном конзулату Републике Србије у Темишвару:

''Град Кикинда дугује велику захвалност свима који су помогли током пандемије, искрено бих више волео да смо се срели у Кикинди, у нашем дивном здању, Градској кући, како бисмо вам уручили скромну захвалност из разлога што сте у најтежим моментима помогли баш нама. Донирали сте нам маске, неопходан материјал, на томе од срца захваљујем, а на основу добре сарадње са Конзулатом и Савезом Срба у Темишвару, као и многим привредним субјетима, сазнао сам много о власници компаније која нам је помогла и сигуран сам да ће своју фирму још више унапредити. Наша слава Града је у недељу, 22. маја, тако да нам је била жеља да се одужимо онима који су били уз нас током тешких дана. Част ми је да Никољданску повељу уручим и господину Владану Тадићу, генералном конзулу, како бих изразио велику захвалност на помоћи током трајања пандемије, а сигуран сам да ћемо у неком наредном периоду заједнички много тога урадити''.

На свечаности се обратио и генерални конзул Републике Србије у Темишвару, Владан Тадић, славодобитник Никољданске повеље:
''Ово је за мене био обичан, свакодневни рад, али Град Кикинда је то препознао и на то сам врло поносан. Радио сам онако како осећам, али је битно да, са друге стране, Кикинда има разумевања јер са тим градом имамо одличну сарадњу''.

Повеља је уручена и Милици Пљоскар, једној од најугледнијих привредника у Румунији, предузетницом са неколико својих предузећа, познатој по томе што је увек спремна да помогне:

''Кикинда слави Летњег Светог Николу, што је и кућни светац моје породице. Сувише лепих речи сте ми упутили, на које сам веома поносна. Радим оно што осећам, увек сам оптимиста, јесте ми жао што је народ страдао током пандемије, тако да сам учинила све што сам могла како бих му помогла. Имамо фабрику текстила, бавимо се пољопривредом, имамо доста земље, бавимо се спољном трговином, а од недавно поседујемо и болницу. Уврштена сам у Привредној комори као потпредседник, цео живот сам у привреди и спремна сам да помогнем онима којима је помоћ неопходна''.
 

У препуној сали Народног позоришта, одржане су прве ''Кикиндске тамбурашке свечаности'', у организацији Културног центра Кикинда под покровитељством Града Кикинде. Прво место припало је Тамбурашком саставу ''Лале са Мориша'' из Чанада у Румунији, док су другопласирани били чланови Тамбурашког оркестра Нови Бечеј. За најбољег музичара проглашен је Дарко Влашчић из Чанада. Младен Богдан, председник Градског парламента, уручио је, заједно са Александром Грастићем, признања првопласираном и другопласираном саставу, док је славодобитнику награде ''Живица Грастић'' уручио тамбуру мајстора Мише Јанковића.

Богдан је истакао да ће Град Кикинда увек подржавати овакве и сличне манифестације, како би се очували звуци тамбурице, заштитног знака Кикинде и Војводине:

''Велика ми је част што сам имао прилику да присуствујем и да уручим награду најбољим тамбурашким саставима и лауреату на Кикиндским тамбурашким свечаностима. Када смо чули да ће се овај фестивал организаовати, одмах смо подржали и једва чекали да све почне, а ми ћемо и у наредном периоду увек подржавати овакве и сличне догађаје и надам се да ћемо имати још посећенији и већи фестивал, који ће окупити најбоље тамбурашке оркестре''.

Тамбурашки састав ''Лале са Мориша'' настао је 1990. године и иза себе има бројне наступе на фестивалима и такмичењима, а посебно помињу наступ у београдском Сава центру 1996. године, као први оркестар из Румуније који је наступио на сцени Сава центра:

''Веома сам узбуђен и срећан због награде која ми је припала. Нисам је заиста очекивао, али је ово само доказ да се тамбурашка музика негује и ван граница Србије и Војводине, односно негује се све до Мориша где се налазимо ми у Чанаду и на то смо веома поносни'', рекао је лаурет награде ''Живица Грастић'', најбољи музичар на фестивалу, Дарко Влашчић.

Била је ово прилика да се публика присети и недавно преминулог кикиндског тамбураша Живице Грастића, по ком награда носи име:

''Војводина је колевка тамбурашке музике, тако да је идеја била да се покрене фестивал како би се радило на популаризацији овог инструмента и посебно што нас је подстакло јесте прерана смрт нашег колеге и тамбураша Живице Грастића, како бисмо све ово организовали њему у част'', додао је Албер Нађ, уметнички директор фестивала.

Поред такмичарског, у ревијалном делу програма, наступио је кикиндски уметник Милан Прунић Дума, који је недавно добио и награду за животно дело Савеза естрадних музичких уметника Србије. Дума је уз пратњу оркестра ''Банатски штим'' и са специјалним гостом Бранимиром Јовановићем, чланом Великог тамбурашког оркестра РТВ-а, публици отпевао најлепше тамбурашке композиције:

''Имали смо два оркестра у такмичарском делу, док је трећи састав из Новог Сада био спречен да дође и прикаже свој програм, али је ефекат свакако био добар. Јако је добро што се овакав фестивал одржава јер је дошло време не само да чувамо већ и да бранимо то што је наше и које има дубоку традицију. Оркестри су се представили са традиционалним нумерама и инструменталима, а публика је била веома задовољна, додао је Дубвравко Исаков Цицко, шеф Тамбурашког оркестра РТВ Нови Сад и председник жирија.
 

Културно – уметничко друштво ''Башаид'' организовало је јубиларни концерт поводом 25 година постојања и рада. У дворишту ОШ ''1. октобар", публици су се, поред домаћина, представили чланови АДЗНМ ''Гусле" из Кикинде, КУД ''Пионир" из Зрењанина, као и КУД ''Свети Сава" из Црепаје. Валентина Мицковски, чланица Градског већа задужена за културу и образовање, честитала је члановима сеоског КУД-а велики јубилеј, истакавши том приликом да је очување традиције, обичаја и културе веома важно, поготово у сеоским срединама, у којима фолклор има посебно место.

''Овом приликом желим да честитам КУД-у Башаид велики јубилеј и 25 година постојања и желим им да трају и напредују, а то ће постићи упорним и вредним радом који су приказали до сада. Такође ми је јако драго што су присуствовали и чланови КУД-ова из других градова јер сматрам да је таква сарадња веома битна, како за локално друштво тако и за остала удружења. Град Кикинда и Месна заједница одувек воде рачуна о локалном КУД-у и увек ћемо стајати иза њихових иницијатива и предлога''.

Пред члановима КУД-а ''Башаид'' су гостовања, нови пројекти и концерти:

''Прославили смо 25 година постојања са гостима из Кикинде, Црепаје и Зрењанина. КУД Плави делија из Санпетера није могао да дође из оправданих разлога, али ми настављамо добру сарадњу и већ следеће недеље гостујемо у Руминији. Наше друштво броји 130 чланова и углавном су у фолклорним секцијама распоређени. Захвалио бих Граду Кикинди који је препознао наш рад, подржао на конкурсу и одобрио средства за организацију концерта, а захваљујем и Месној заједници на великој помоћи'', истакао је Радован Ћирић, из КУД-а ''Башаид''.

Културно – уметничко друштво које окупља више од 130 чланова увек ће бити подржано од Месне заједнице, како би се рад са, поготово млађим генерацијама, наставио као и до сада:

''Од почетка године ово је четврта манифестација којим башаидски КУД обележава 25 година постојања и рада, изузетно ми је драго што су дошли гости из Зрењанина, Кикинде и Црепаје и овом приликом честитам нашем друштву велики јубилеј и организацију оваквог концерта, а Месна зајеница увек ће подржати овакве манифестације'', додала је Анета Јанков, из Савета Месне заједнице Башаид.
 

Градоначелник Кикинде, Никола Лукач, свечано је отворио први ''Гастро караван'', у организацији Туристичке организације града Кикинде и под покровитељством Града Кикинде. Туристичко – гастрономска манифестација, која је окупила куваре и представнике туристичких организација из Бољевца, Зајечара, Ваљева, Жагубице, Сенте, Сомбора, Новог Бечеја и Кикинде, одвија се на Старом језеру, где љубитељи специјалитета имају прилику да пробају јела из свих крајева наше земље. Градоначелник је гостима пожелео добродошлицу у град добрих људи, уз жељу да ова манифестација прерасте у традиционални гастрономски програм.

Градоначелник је додао да ће ова манифестација постати традиционална и да ће на најбољи начин представљати спој културе, традиције и обичаја народа из свих крајева наше земље:

''Волим када Град Кикинда прихвати нове иницијативе и буде први у нечему, а овога пута то је Гастро караван и могућност да туристичке организације и гастрономске понуде наших градова буду приказани широј јавности, да међу собом размене добра искуства, како би наша гастрономска понуда била позната по целој Србији. Захваљујем свим гостима и домаћинима који су препознали да ово може да буде квалитетан програм за који сам сигуран да ће бити традиционалан, а да ће се временом још више градова укључити. Наша туристичка понуда је веома добра, наши специјалитети врхунски, тако да сам сигуран да ће се сви гости на најлепши начин сећати Кикинде и врло радо поново доћи на север Баната''.

Приликом свечаног отварања манифестације, чланови бубњарске секције студија ''Маус'' представили су се на свој начин, а потом су своје умеће приказали и студенти Високе школе струковних студија за образовање васпитача у Кикинди. Такође, чланице удружења жена изложиле су своје специјалитете карактеристичне за север Баната.
 

Друштво српско руског пријатељства и Културни центар Кикинда, уз подршку Центра Руског географског друштва из Београда, организовали су изложбу фотографија Руског географског друштва под називом ''Најлепша земља'', као и вече савременог руског документарног филма. Изложбу у Галерији Културног центра Кикинда отворио је председник Градског парламента, Младен Богдан, који је том приликом истакао да она крије у себи суштину живота данашњег света, а то је природа, на коју треба посебно обратити пажњу.

Богдан је додао да ће Град Кикинда увек подржавати овакве манифестације које негују традицију, културу и обичаје, преко фотографија или великог платна:

''Често природу занемарујемо и ретко у данашње време када се брзо живи уз бројне обавезе, тешко обраћамо пажњу на њу, а онај ко јој се посебно посвети, постаје срећан и проналази праву суштину. На изложби можемо да видимо прелепе пејзаже аутора из више земаља света, надам се да ће наши грађани уживати у дивним фотографија. На изложби се налазе и урбаније фотографије, које такође у себи носе неку ноту природе где се може назирати оно што је важно и што се скрива у свему томе''.

Изложбу и вече савременог рускoг документарног филма поздравио је први саветник Амбасаде Руске Федерације и аташе за културу, Александар Конанихин:

''Између Војводине и Русије постоји посебна веза као и веза са Кикиндом. Преко хиљаду људи је средином 18. века дошло из ових крајева у Русију и још увек памте да су српског порекла. Чак су сачували и презимена што је још једна потврда о нашим дугогодишњим везама. Што се тиче изложбе, она је последња активност приликом обележавања 9. маја, веома значајног датума за све нас''.

Циљ фото-конкурса био је очување изворне природе Русије и васпитање брижљивог односа према животној средини кроз уметност фотографије:

''Изложба је власништво Руског географског друштва, а закључно са 31. децембром прошле године организован је 1.001 изложбени дан ових фотографија на простору Балкана, од Скопља, Бањалуке, преко Берана и Суботице, по целој некадашњој Југославији. Повранте информације су веома позитивне, а вредно је напоменти да је ово нама трећи боравак у Кикинди у којој реализујемо различите програме, а идеја имамо на претек, што значи да нас ускоро очекују нови пројекти'', додао је директор Центра Руског географског друштва у Србији, проф. др Мирољуб Милинчић.

Публици ће у понедељак, 16. Маја, од 18 часова, бити приказани филмови ''Ипатијевски манастир'' и ''Псковски кремљ и лавра'', док ће у уторак, 17. маја, у истом термину, љубитељи савременог руског документарног филма моћи да погледају ''Од дужности и заклетве не одступај '' - филм о јединственом архитекти Николају Петровичу Краснову и ''Завирити иза хоризонта'' – Сибирска експедиција. Сви филмови су преведени на српски језик:

''Захваљујем Културном центру Кикинда, који су нам верни пратиоци у свим пројектима које реализујемо, а такође велику захвалност дугујемо Граду Кикинди, као и нашим гостима из Београда и захваљујући њима ми смо у прилици да организујемо лепе изложбе, а Кикинђанима понудимо садржајан и квалитетан програм'', надовезао се Остоја Војиновић, из Друштва српско-руског пријатељства.