Актуелно

Градоначелник Кикинде, Никола Лукач, уприличио је пријем у свом кабинету за покрајинску посланицу, Јелену Јовановић и директорку покрајинске Канцеларије за инклузију Рома, Љиљану Михајловић. Град Кикинда у претходном периоду је, у великој мери, повећао квалитет живота ромске националне заједнице, значајно се улаже у образовање, очување ромског језика, али и побољшање инфраструктуре. Градоначелник је на састанку истакао да ће се у Кикинди, као мултинационалној средини, заједнички градити боља будућност за све припаднике ромске националне мањине.

''Захваљујући бројним предлозима Канцеларије за инклузију Рома, као и нашим иницијативама, дошли смо до тога да смо смо значјано побољшали услове живота припадницима ромске заједнице, као и сваком појединцу. На основу пројекта спречавања сиромаштва, помажемо Ромима да проналазе запослење, да се лакше и у што већој мери школују, а са друге стране, обезбеђујемо средства за санацију кућа, набављамо грађевнски материјал како би се становницима у ромским насељима помогло у подизањи стандарда и квалитета живота. Сигурно ћемо у наредном периоду много тога урадити, чуваћемо културу и обичаје ромске националне мањине и реализовати, како на покрајинском, тако и на републичком нивоу, све пројекте којима ћемо још више побољшати статус ромске националне заједнице у нашем граду''.

Љиљана Михајловић, директорка покрајинске Канцеларије за инклузију Рома, истакла је да Канцеларија има одличну сарадњу са Кикиндом, додајући да су све иницијативе које су потекле од припадника ромске националне мањине подржане и реализоване:

''У протеклом периоду заиста је много урађено када се ради о побољашању животних услова ромске националне заједнице и чињеница је да све сви труде како би се та област унапредила. Сви се радо одазову када је неопходна помоћ ромским породицама. Поред тога, ми се веома трудимо да преко разних пројеката помогнемо нашим грађанима како би се унапредио живот Рома у Кикинди''.

Покрајинска посланица, Јелена Јовановић, додала је да се сарадња ромске националне заједнице и Града Кикинде одвија на високом нивоу:

''Морам да кажем да је градоначелник Кикинде и док је обављао претходну фунцкију начелника Округа, пружао велику подршку ромској националној мањини и оно што је важно јесте да је Кикинда једна од локалних самоуправа у којој ромски ученици у највећој мери уче ромски језик са елементима националне културе и то нам је веома важно јер ако не поштујемо наш језик и обичаје, не можемо очекивати да нас други цене и уважавају. Похвалила бих и обележавање Светског дана рома у Кикинди, када се на квалитетан начин обележио веома важан датум''.

Крајем маја планирано је да се организује културна манифестација у Народном позоришту у Кикинди , како би се Роми из нашег града представили публици својом игром, песмом и представљањем културе и обичаја:

''Циљ је да се Ромима обезбеди бољи статус, зато је неопходна сарадња на свим нивоима у држави. Кикинда је веома заинтересована да нам помогне и да користимо разне програме који омогућавају запослење младих Рома, који имају завршено средње, више или високо образовање, што је један од најбољих начина за што лакше стицање посла. Град Кикинда је један од најбољих организатора Светског Дана Рома у Србији и на то смо веома поносни'', додао је Жељко Раду, представник Канцеларије за смањење сиромаштва и ромски активиста.

На подручју Кикинде данас живи више од 3.000 припадника ромске националне мањине.
 

Грађани Кикинде, љубитељи боћања, односно балоте, на чију иницијативу је и потекла прича о изградњи терена за тај традиционални спорт, од сада имају модерну и велику стазу за тренирање и такмичење. Нови терен за боћање налази се код вртића ''Колибри'', на месту где су се и до сада окупљали љубитељи ове старе спортске игре. Грађане је поздравио градоначелник Кикинде, Никола Лукач, истакавши том приликом да је договор са њима од пре неколико месеци испоштован, нови терен је изграђен и да од Кикинђана очекује нове предлоге за подизање квалитета живота на виши ниво.

Градоначелник је рекао да је планирана изградња још једног терена за боћање:

``Драго ми је што смо успели да направимо нови терен за боћање, односно балоте, управо на предлог наших грађана, чију иницијативу смо том приликом подржали. Сигурно ћемо направити још један овакав терен на Микронасељу, како би сви ми који волимо да на овакав или сличан начин искажемо своје вештине, могли да уживамо у дружењу и такмичењу. Сигурно ће се организовати и турнир. Желим својим суграђанима да у срећи, весељу и доброј игри користе овај нови терен. На нама је да оно што обећамо грађанима и урадимо, као што смо реализовали пројекат у вези са овим тереном. Зато ће нам бити потребна ваша подршка, сваки ваш предлог како би урадили велике и лепе ствари у сваком делу нашег града``.

Нови терен за боћање носиће назив ``Дуле Иветић``, по најстаријем и најбољем играчу балоте у Кикинди.

``Ово нам заиста много значи, поготово што се ми већ десетак година окупљамо на овом месту и играмо боћање. Има двадесетак играча који редовно долазе, окупљамо се и тренирамо, поготово ми старији, који веома ценимо и волимо ови стару традиционалну спортску игру, а захваљујући новом терену, сигуран сам да ће се од сада више нас окупљати како бисмо промовисали здрав начин живота. Захваљујемо локалној самоуправи, спонзорима и градоначелнику, који су нас подржали и испунили нашу жељу``, додао је дугогодишњи љубитељ боћања, Боро Јањић.

Боћање је веома стара спортска игра која се вековима игра у медитеранским земљама, али је популарна и у другим крајевима. Боћање је 1984. године постало параолимпијски спрот, а од 2008. године се игра у преко сто земаља широм света.
 

Културно – уметничко друштво ''Марија Бурсаћ'' прославило је 26 година постојања великим концертом у Банатском Великом Селу. У препуној сеоској биоскопској сали, чланови великоселског КУД-а, приредили су посетиоцима богат програм, који је обиловао играма из свих крајева наше, али и земаља у окружењу. На концерту су, поред представника Савета Месне заједнице и великог броја мештана, присуствовале чланица Градског већа задужена за културу и образовање, Валентина Мицковски и заменица градоначелника, Дијана Јакшић Киурски, која је истакла да је Град поносан на све оно што је КУД ''Марија Бурсаћ'' до сада урадио, додајући да са великим задовољством очекује нове концерте и пројекте.

Заменица градоначелника рекла је да је сеоски КУД једно од најважнијих места за окупљање младих, али и очување традиције нашег народа:

``Заиста смо уживали у великом концерту који нам је КУД Марија Бурсаћ приредио у част својих 26 година рада и постојања. Уз искрене честитке на труду, желим да истакнем да смо поносни на све оно што су до сада урадили и што ће радити у нареднiм годинама. Желим им да наставе са очувањем традиције и оног правог фолклора. Подсећам да је овај КУД недавно освојио и прва три места у све три категорије у оквиру Међународног фестивала Златни опанак у Ваљеву и то је заиста награда која заслужује све похвале, што је доказ да се у Банатском Великом Селу већ деценијама игра квалитетан фолклор. Освојивши ту награду, обрадовали су своје село и наш град јер нема лепшег начина да се одужите својој заједници него да учините нешто лепо и корисно. Пуно успеха желим великоселском КУД-у на понос свих нас``.

Културно – уметничко друштво ``Марија Бурсаћ`` има 117 чланова који су распоређени у четири играчке секције, три играчке групе, у оркестру и групи ветерана, а недавно су основали и млађу женску певачку групу, као и трећи ансамбл за децу узраста од првог до четвртог разреда:

``Радимо веома активно, постојимо 26 година и функционишемо без прекида, иза нас је велики број концерата, гостовања и на све то смо поносни. Заиста нам значи што окупљамо велики број деце. Веома често им приређујемо занимљиве игре, за велике празнике уприличимо такође програм прилагођен том датуму. Најмлађи члан нам има три, а најстарији 64 године. Сви смо заједно, многе породице су укључене код нас, тако да није чудо да у програму учествују отац и ћерка или мајка и син, а имамо и једну баку са унуком``, испричао је Горан Шормаз, председник КУД-а ``Марија Бурсаћ``.

У сеоском КУД-у, који је прославио свој 26-ти рођендан, потврдили су да велику подршку добијају од Месне заједнице и Града Кикинде, без чије помоћи не би били у прилици да публици приреде квалитетан програм ни да окупе велики број деце, на шта су посебно поносни.
 

У Парку пријатељства ''Нарвик'', полагањем венаца на споменик кикиндским интернирцима, обележено је 80 година од страдања наших суграђана у Норвешкој у Другом светском рату. У знак сећања на 46 Кикинђана који су насилно депортовани у озлоглашени логор Беисфјорд, од којих је само седам преживело, венце су положили представници Градске управе Кикинда, Друштва српско-норвешког пријатељства, СУБНОР-а, као и Српских ратних ветерана Кикинда. Догађају су, између осталих, присуствовали начелник Севернобанатског управног округа, Миливој Лињачки, председник Скупштине града Кикинде, Младен Богдан, као и заменица градоначелника, Дијана Јакшић Киурски, која је том приликом истакла да је пријатељство српског и норвешког народа потписано споразумом о братимљењу Кикинде и Нарвика, још 1975. године, као и да споменик ’’Камене руже’’ симболизује чврстину и нераскидивост пријатељства два народа, које се и данас негује.

Заменица градоначелника додала је да су интернирани Кикинђани прошли кроз страхоту и голготу сурових климатских услова на северу Норвешке у поларном кругу. Захваљујући пожртвованости и племенитости Норвежана, који су ризиковали своје животе и дали све од себе да помогну логорашима, омогућено је бар некима да се врате својим кућама:

¬¬’’Те 1975. године интензивирали су се контакти између српског, односно југословенског народа преко разних активности као што су размене студената, али и ђака кикиндске Гимназије са ученицима из Нарвика, одласка многих наших делегација и уметника, а многи се сећају и доласка младих Норвежана који су боравили током лета учествујући на радним акцијама. Многи наши суграђани су одлазили у Нарвик, засновали породице и тако ојачали ширење српске заједнице у Норвешкој. Не треба да заборавимо велику помоћ Владе Краљевине Норвешке нашој земљи која и данас постоји у виду бесповратне финансијске помоћи пре свега за обнову инфрастуктуре, из области саобраћаја, здравства и културе, а треба поменути и издашне стипендије за хиљаде наших ученика. Нама је циљ да то пријатељство и даље постоји, да се негују лепи односи и трудићемо се да та сарадња буде што садржајнија’’.

Неговање и одржавање културе сећања на страдања наших суграђана најважнији је циљ Друштва српско – норвешког пријатељства:

’’Нажалост, али релација између Норвешке и Србије пољуљана је ратом деведесетих година у некадашњој Југославији и тешко успевамо да је ревитализујемо и вратимо у време пре него што се то све десило. Желимо да вратимо караване пријатељства, братске посете и да развијамо велико пријатељство два народа, као што су српски и норвешки’’, истакао је Тибор Фиреди, секретар Друштва српско-норвешког пријатељства.
У оквиру обележавања, кустос историчар, Милан Пушара, приредио је изложбу фотографија и предавање под називом ’’Страдање на северу’’:

’’Ова година је у знаку два тужна јубилеја као што је Крвави јануар и 80 година од интернирања наших суграђана у норвешке логоре. Изложба је осмишљена како би се освежила култура сећања. На изложби се може видети хронолошки ток од момента одвођења, до живота у логору и до начина како су Кикинђани изгубили своје животе’’.
 

Више од 100 извођача, чланова КУД-а „Извор“ се на бини Биоскопске дворане, у Накову кроз песму и игру представило публици. Рад ових креативаца којима музика и ритам значе више од обичног хобија поздравили су и Никола Лукач, градоначелник и Валентина Мицковски, чланица ГВ, која је поздравила рад и ангажовање чланова КУД-а и уједно им честитала немали јубилеј:

„Пунолетство, када су игра, ритам, песма, али и дружења, прегоран рад у питању, говори у прилог доброј организацији КУД-а „Извор“ који егзистира већ 18 година. И сама сам дуги низ година била део те приче и знам да бављење фолклором захтева дисциплину, рад и доста ангажованости, што су ови млади људи на сцени и показали уиграним кораком и складном игром. Честитам им на великом датуму и желим им, у своје и у име Града Кикинде успех у даљем ангажовању. Такође истичем да је изузетно важно имати КУД у једном месту, јер сматрам да је то једна креативна кућа у којој чланови свих узраста могу радити заједно и испољити своју креативност кроз песму и игру. Надам се и да ће и овим концертом и будућим извођењима успети да анимирају друге да постану део фолклорног или певачког ансамбла КУД-а „Извор“.

Наково од 2004. Године, у оквиру рада КУД-а „Извор“ окупља младе. Како наводи Сања Роквић, председница КУД-а, друштво броји 80 чланова:

„Женска и мушка певачка група, две дечије групе и извођачки ансамбл, а вечерас су нам се на бини придружили и наши ветерани и некадашња женска певачка група. Извођачки анамбл је наступио са три кореографије, а ветерани са две. Била је наша идеја да прикажемо оно што смо некада радили и оно што радимо сада. Врло је значајно што КУД егзистира у селу. То је иначе и једино активно друштво и удружење које окупља младе, у селу, ако не рачунамо спорт и фудбал, где су више ангажовани мушки чланови. Надамо се и намера је да наставимо са успешним радом у КУД и неговањем традиције и обичаја наших народа“, закључила је Роквић.

Оно што је било евидентно, то је чињеница да је Биоскопска сала и овога пута била поприлично тесна, те да није могла да прими све оне који су желели да уживају у дуго припреманом целовечерњем концерту у којој је младост, раме уз раме наступала са времешним члановима, који су показали да песма и игра, у сваком случају, чине да младост и виталност дуже трају.