Актуелно

По традицији, функционери локалне самоуправе присуствовали су свечаним Васкршњим литургијама у храмовима Светих Козме и Дамјана, и Светог Николе у центру Кикинде. Верницима су Васкрс честитали и литургијама присуствовали Дијана Јакшић Киурски, заменица градоначелника, Валентина Мицковски, чланица Градског већа задужена за културу и образовање и Младен Богдан, председник градске Скупштине. То је учинио и Никола Лукач, градоначелник Кикинде, традиционалним поздравом Христос воскресе, Ваистину воскресе:

"Желим да свим православним верницима, свим Кикинђанима честитам највећи хришћански празник, Ускрс, поздравом Христос воскресе. Пожелео бих свима: здравља, радости, благостања. Да нам свима породични дом да снаге да одржимо мир и стабилност."

Више од 200 причесника је ове године завршило Ускршњи пост причестивши се. Након литургије и Протојереј Вујадин Стокић, честитао је верницима Ускрс:

"Христос воскресе. Честитам свим верницима овај велики празник. Хвала Богу, у нашем граду је велики број верника и све је више оних који поштују пост и причешће, као и овај велики празник. Народ долази у свети храм и окреће се својим коренима. Сва радост наше вере је баш у овом празнику, који данас прослављамо."

На платоу испред православног храма Светог Николе подељено је 500 фарбаних јаја које су офарбале чланице градског Удружења жена, а суграђанима их делили најмлађи чланови позоришта "Лане".
 

Сезона противградног дејства у Србији је почела 15. априла. Обуке за стрелце су завршене и сада је у току дистрибуција противградних ракета, које се развозе до радарских центара широм земље и лансирних станица. Град Кикинда је у 2022. години издвојио два ипо милиона динара, а са стрелцима је потписан уговор о шестомесечном дежурству и надокнади од 8.000 динара. Поред тог износа и РХМЗ плаћа стрелце на месечном нивоу износом од 4000 динара, рекао је Далибор Оличков, руководилац Одсека за пољопривреду и рурални развој:

„Поред средстава које град издваја за ангажовање стрелаца, средства се опредељују и за набавку нових ракета, као и за одржавање противградних станица и опремање стрелаца, што подразумева куповину батерија за радио станице, затим батеријске лампе, као и куповину средстава за одржавање станица. Код нас се преклапају два радарска центра Самош и Бајша“.

Посао стрелца подразумева обавезу јављања три пута током 24 сата и у случају појаве облака мора да буде у приправности, у близини противградне лансирне станице 24 сата, као би могао да дејствује правовремено. Милана Векић је завршила обуку за противградног стрелца и од 15. априла обавља своју дужност на Противградној станици „Самош“, која се налази у атарском подручју у околини Банатског Великог Села:

„Ово је моја прва, надам се успешна сезона. У обуци смо имали могућност доста тога да сазнамо. Моја обавеза је да будем у константној вези са радарским центром. Обавеза је слушање прогноза, стручних инструкција и уколико се јави потреба да противградно делујемо. Такође, овде нема временског ограничења. 24 сата смо на терену, у некој врсти приправности.“

Град Кикинда, како Оличков објашњава, у наговештају је да ће од следеће године бити уведена аутоматска противградна заштита, што значи да ће мануелан рад који за сада, на 14 станица обавља 28 стрелаца, бити замењен аутоматиком. На већем делу територије АП Војводини већ је заживео овакав начин противградне заштите. Ове године Србија има 21 хиљаду противградних ракета а у овом тренутку активно је 1.250 станица.
 

Колективним уговорима, који су данас потписани у Градској кући између Николе Лукача, градоначелника Кикинде и 11 градских установа, уређена су права запослених у установама чији је оснивач Град Кикинда. Како је рекао градоначелник, потписивање нових колективних уговора за све индиректне и директне буџетске кориснике, представља леп повод окупљања.

„Водили смо рачуна о сваком запосленом, о свакој институцији. Разговори нису били лаки, трајали су месецима, али смо разговарали отворено. Заједнички смо дошли до најбољег могућег решења за сваког запосленог. Колективни уговор је бољи него што је био у претходном периоду. Поштујући гранске колективне уговоре, закон и претходне уговоре, сматрам да ће запослени бити задовољнији него што су били. Сматрам да смо у овом моменту, као Градска управа, дошли до најбољег могућег решења у заједничком договору са представницима синдиката. Могу да вам честитам и да се надам још бољој сарадњи.“

Синдикати су се борили за што бољу позицију запослених, док је Град сагледавао економску стабилност као гарант да се не угрозе друге инвестиције. Илија Дрљић, председник кикиндског огранка Савеза самосталних синдиката Србије, каже да је највећи помак у новом колективном уговору тај што је урађена промена гранског колективног уговора, који је уграђен у нови колективни уговор:

„Доста тога смо успели да поправимо, између осталог да сачувамо стечена права, а онда да уградимо нека нова. Посебна пажња је усмерена ка деци, као на пример право на десетодневно одуство при поступку вантелесне оплодње, које прати и солидарно давање од три бруто просечне зараде у републици Србији, као и пет радних дана за родитеље да решавају здравствена и социјална питања за децу старости до 12 година. Такође, уведено је 100% плаћено боловање за оболеле од малигних болести и од ковида, што је потпуно ново право. Такође, велика новост су Јубиларне награде, након 40 година стажа.“
 

Филијала Кикинда Националне службе за запошљавање организовала је сајам запошљавања у Спортској сали „Партизан“ у Кикинди. Сајам је, уз речи подршке отворио Никола Лукач, градоначелник:

„Желео бих да у понуди 24 послодавца пронађете радно место, које ће задовољити ваше планове, да у складу са својом стручном спремом будете и вредновани на пословима које обављате, што је случај са послодавцима, који су тренутно актуелни у граду. Оно што, испред града могу да обећам, то је да ћемо покушати да доведемо још инвеститора, како би се отворило још радних места, која би подмиривала критеријуме будућих новозапослених.“

Како је навела Јелена Митровић, директорица НСЗ, око 307 лица тражи посао, а 24 послодавца који имају потребу за запошљавањем нових кадрова имају могућност да остваре директан контакт са великим бројем тражиоца запослења:

„Јако интересантан овогодишњи сајам за незапослена лица због широке лепезе потреба, које су исказали послодавци, од неквалификованих до високошколаца. Имамо доста послодаваца који траже раднике у производњи, који не морају имати ни основношколско образовање, затим имамо послодаваце који траже ССС, што подразумева потребу за возачима, грађевинским радницима, вариоцима, административним радницима. Поред занатских занимања, тражени су и високошколци, око 139 њих. Траже се дипломирани грађевински инжењери, машински, електро инжењери, дипломирани економисти и правници.“

Организација овакве врсте представљања послодаваца будућим запосленим радницима и обратно има своју статистичку потврду. Само 2018. године у периоду од шест месеци након одржаног сајма, више од 900 суграђана је нашло запослење, каже Дијана Јакшић Киурски, заменица градоначелника и додаје:

„Ове године, на евиденцији је 2607 незапослених лица, што је 22% мање него прошле године. То значи, да уколико уважавамо све околности пандемије, са чиме смо се интензивно борили, у протеклом периоду, можемо да кажемо да су све оне мере Владе Србије, које су срачунате на релаксирање привреде, које су осмишљене да се помогне привредницима да што лакше и безболније прођу кроз кризу, мислећи на директна давања, дале су своје резултате, када је било потребно испунити циљ, а то је да се донекле одржи ниво привредне активности и да људи сачувају своја радна места. Ми са НСЗ имамо интензивну сарадњу. У буџету Града Кикинде се предвиђа око 3 милиона динара, како бисмо водили активну политику запошљавања, та средства се удружују са средствима републичког буџета, негде у укупном износу од 6 милиона динара, а та сума трансферишу Националној служби за запосшљавање, како би се реализовали одређени програми запошљавања“, закључила је Јакшић Киурски.

Као што су послодавци потврдили, и овога пута највише интересовања влада за јавним радовима. Програмом се излази у сусрет и младима, како би након завршеног факултета, преко стручне праксе и Моје прве шансе нашли запослење. Ове године ће средства бити реализована преко јавних радова и циљ ће бити на теже запошљивим категоријама, а ту се, пре свега мисли на особе са инвалидитетом.
 

Град Кикинда решава вишедеценијски проблем и преузима финансијске трошкове за поступак легализације 134 стамбена објекта, на потезу некадашњег блока А1.Тим поводом су представници свих осам улаза, стамбеног блока, који се налази у Светосавској улици и некада је био означен као А1, разговарали са Николом Лукачем, градоначелником и његовим сарадницима. Наиме, до сада станари нису могли да легализују своје станове. Тај процес траје још од 1980, када се већина станара и уселила у станове на поменутој адреси. Проблем се поставио као приоритет и напокон је ушао у фазу решавања. Објекат лежи на пет катастарских парцела. Мирослав Дучић, члан ГВ каже да је град морао да реши имовинско правне односе са компанијом НИС, а.д., са којом је ушао у интензивне преговоре у октобру 2020. године, како би могло да се почне са парцелацијом и препарцелацијом.

„Једна перцела је била у власништву АП Војводине и то смо решили. То је нешто што је требало да буде решено још у моменту када су ти стамбени објекти прелазили у приватно власништво. То се тада није десило. Сада, на радост станара из овог блока, град је преузео на себе решавање наслеђеног проблема и до сада смо највећи и најтежи део посла и завршили. Остају још процедуралне ствари, решавање документације, а након тога ће станари појединачно легализовати своје објекте.“

Јелена Бајић Иветић, Секретар секретаријата за урбанизам, обједињену процедуру и изградњу града каже да је град Кикинда определио око милион динара и склопио уговоре за геодетско снимање и обележавање и израду пројекта парцелације и препарцелације:

„Циљ је да се спроведе плански документ и формира једна парцела, на којој лежи уствари објекат. То ће уједно бити и услов да се исти и озакони. Почетком јуна се очекује да ће пројекат проћи кроз катастарску процедуру, да се формира парцела, што је услов да се крене са озакоњењем. Пошто је објекат велик, налази се на око 13 хиљада квадрата, након што спроведемо набавку и одаберемо пројектантску кућу која ће радити извештај о затеченом стању и етажни елаборат, треба ући у сваки стан и сваку просторију, што значи да ће процедура бити дуга. Очекујемо почетком следеће године да ће станари моћи да се укњиже у катастру.“

Путник Радмила је 1987. године купила стан и од тада живи у њему. Како каже, до сада су покушали да се обраћају ресорнима, али је све остало на обећању. Ово је први пут да је организован разговор са ресорнима и она има оправдани разлог да верује да ће ускоро имати право и могућност да за свој стан, у ком живи више од три деценије каже да је баш лично у њеном власништву:

„Јако смо задовољни, сви ми који смо данас били на разговору са градоначелником и његовим сарадницима. Некако се јавља нада, након толико година узалудних обећавања. Чекамо, али смо добили уверење да ћемо ускоро имати доказ да живимо у легализованим становима“.