Актуелно

Кроз тему „Млади предузетници и стицање предузетничких вештина“ данас је у Градској кући, директорима и представницима кикиндских средњих школа презентован рад Високе пословне школе струковних студија „Проф. др Радомир Бојковић”. Никола Лукач, градоначелник Кикинде, нагласио је да је ово добра могућност за средњошколце да након средње школе могу да стекну факултетско образовање у свом граду.

Омладинско предузетништво је програм који се реализује са средњошколцима и са циљем да младе мотивише да предузетнички размишљају и укључе се у покретање сопственог бизниса. Овај пројекат је веома битан за град и средњошколце којима ће бити омогућено да стекну не само теоријско знање већ и практичне вештине, додала је и Валентина Мицковски, чланица Градског већа:

„Сматрам да су те вештине јако битне у пословној клими и биће им потребне без обзира чиме одлуче да се баве, било да одаберу да студирају, или покрену лични бизнис. Отварање овакве школе била би предност у нашем граду. На тај начин пружа се могућност младима да студирају, а да не оптерећују буџет своје породице, а уједно, након стицања дипломе да могу да се запосле у свом граду.“

Савремено образовање за савремено пословање, крилатица је Високе пословне школе струковних студија. Пројекат којим се представља ова школа „Омладинско предузетништво“, како је објаснила Зорана Никитовић одвија се кроз две радионице:

„У оквиру мотивационе радионице, којом почињемо, ради се на изради бизнис плана, креирању пословне идеје, а ђаци се уче и како да предузетнички размишљају. Све то раде са својим менторима, професорима. Друга радионица, која је планирана за крај месеца је презентовање бизнис плана“.

За сам крај, како је навела Никитовић, у плану је Градско такмичење средњошколаца. Победници такмичења ће се након тога надметати са ђацима из Смедерева и Београда. Чланови жирија ће имати задатак да оцењују инвентивност предузетничке идеје, реалност и вештину средњошколаца.
 

Да је пролеће стигло календарски, април нам је већ демонстрирао, али да га најмлађи Кикинђани и најлепше дочекају, то случајни или пролазник намерник има могућност да провери сваког пролећа у самом центру Кикинде. Тако је било и овога пута. Манифестација, која је ушла у трећу деценију одржавања окупила је малишане из кикиндских вртића, да уз песму и игру покажу својим родитељима, декама и бакама сав раскош овог за многе, најлепшег годишњег доба. Манифестацију, која се одржава у организацији Културног центра, уз подршку Града Кикинде, отворио је Никола Лукач, градоначелник, пожелевши деци и родитељима, као и васпитачима да ова лепа манифестација настави да траје.

 „23. пут поздрављамо пролеће и настављамо традицију ове заиста лепе манифестације, која је и осмишљена да окупи што већи број најмлађих суграђана, који су са својим васпитачима и родитељима дошли управо с том намером, да кроз песму и игру поздраве пролеће. Град Кикинда, град добрих људи стоји иза ове манифестације и на прави начин подржава ангажовање како Културног центра, Предшколске установе, тако и свих оних који су део ове лепе традиционалне, смотре посвећене пролећу “.

Након две године спречености, да све добије праву и заслужену димензију, манифестација овог априла траје чак три дана, објаснила је Тања Ножица, директорка Културног центра Кикинда:

„У оквиру програма организована је представа „Хвала Вуку за азбуку“, затим посебно атрактиван део тродневног догађаја, трка "Нај кића", у којој кикиндске бебе своју брзину показују пузањем. Затим је ту била и додела награда за ликовни и литерарни конкурс, цртање кредама у боји, а и овога пута нам је у гостима био и Бранимир Росић и његова летећа гитара. Најмлађи глумци Дечијег позоришта "Лане" су извели представу "Весници пролећа".

Ово је трећи пут да је сам програм осмишљен и кроз ангажовање Секретаријата за заштиту животне средине, који је окупио најмлађе у акцији „Мали еколог“:

„Април је месец пролећа и мецес посвећен планети Земљи. У овом месецу ми датумски обележавамо Дан заштите од буке и Дан заштите природе. Данас су са нама другари из ПУ „Драгољуб Удицки“, а маскирани „Мали еколози“ су из вртића „Наша радост“. Очекујемо и отварање изложбе фотографија основаца „Моје омиљено место у природи“. На ову изложбу је пристигло око 80 фотографија. За средњошколце најављена је трибина, „Бука у животној средини“ која је у организацији Градске управе, Културног центра и ЗЗЈЗ.“

Грејна сезона, према Закону о енергетици завршава се у петак 15. априла. У случају да три дана, у континуитету спољна температура у 21 сат буде испод 12 степени, „Топлана“ ће наставити да греје каже Душан Марјановић, директор ЈП “Топлана” и додаје да ће сва постројења бити у приправности:

“Март и април су били хладни, али очекује се да ће се температуре стабилизовати и да ћемо после 15. априла имати прекид испоруке топлотне енергије. За 16. и 17. април најављене су нешто ниже температуре, тако да ћемо, у случају да три дана узастопно буду мање од 12 степени, испоштовати градску одлуку и наставити са грејањем”.

Потраживања “Топлане” у приватном сектору износе више од 34, а пословном више од 22 милиона динара. „Топлана“ све обавезе измирује на време и тренутно нема дуговања према добављачима. Ове грејне сезоне евидентирано је дупло више хаварија него у претходне две године, што значи да се ово јавно предузеће суочило са већим проблемима него ранијих година:

“То је нешто чиме не можемо да се похвалимо, али се надамо да ћемо у ремонтном периоду отклонити кварове на тим локацијама. Највећи проблем је магистрала Милоша Великог, која нам је проблеме задавала и у овој грејној сезони. Имали смо седам тешких хаварија на овој локацији, тако да смо план за ремонт усмерили управо на ту деоницу. Средства су обезбеђена из сопствених прихода, тако да ћемо издвојити преко 20 милиона динара на санацију деонице од 220 метара у поменутој улици.”

Марјановић је додао да будући да је систем стар улагања су неопходна, тако да је у плану и замена дотрајале опреме, измењивача и проширење аутоматизације. Када је у питању замена цевовода, осим улице Милоша Великог, у плану су још две локације:

“Урадићемо један део у Микронасељу у блоку Ц, као и део трасе у Улици Угљеше Терзина који треба да се замени. За све остало ћемо видети у зависности од ситуације, везано за материјал и цене, али и за временске оквире. Иако нисмо имали добру грејну сезону, надамо се да ће ремонтни пеирод бити добар.”

Прошле године је, како објашњава Марјановић, цена енергента, које користи Топлана за производњу топлотне енергије, а мисли се на гас повећана 40%, а цена струје преко 60 %. Локaлна самоуправа је стала иза корисника и “Топлане” и одобрила је субвенцију у износу од 30 милиона динара, како би покрила разлику у пословању.

У Кикинди 3.500 домаћинстава користе централно грејање. Највећа котларница ЈП “Топлана” Центар, снабдева 70 посто корисника, док котларница Микронасеље снабдева око 25 посто потрошача.
 

Јавни увид у Нацрт Регионалног просторног плана Аутономне покрајине Војводине од 2021. до 2035. године представљен је данас у Кикинди, као седишту Севернобанатског управног округа кроз извештај о стратешкој процени утицаја Регионалног просторног плана Аутономне покрајине Војводине на животну средину. Носилац израде Нацрта је Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине, а обрађивач је ЈП „Завод за урбанизам Војводине“ из Новог Сада. Презентација је почела 21. марта и траје до 19. Априла, навела је Јелена Вујасиновић, саветник за Урбанизам у Покрајинском Секретаријату за урбанизам и заштиту животне средине и додала:

„Ово је седма, уједно и последња јавна презентација, која се ево одржава у Кикинди. Јавна седница Комисије за планове је заказана за 11. мај у Новом Саду. Овде се данас разматрају примедбе и одлуке о оним примедбама, које ће се уградити у плански документ, а план касније одлази у процедуру усвајања.“

Регионални просторни план АП Војводине, представља најзначајнији стратешки документ просторног развоја територије АП Војводине. Њиме је опредељена стратегија просторног развоја на начин да се сви потенцијали са којима Војводина располаже ставе у функцију развоја овог подручја и да се планским усмеравањем развоја обезбеде услови за спречавање штетних последица и девастације простора као јединог необновљивог ресурса. Документ је врло битан и значајан, као кровни документ, који даље усмерава развој АП Војводине, рекао је Миливој Лињачки, начелник Севернобанатског управног округа:

„Он даје смернице за усклађивање свих секторских политика на територији АП Војводине, усклађује процедуре. Оно што је најбитније за наш округ је брза саобраћајница која спаја гранични прелаз Наково са прелазом Горњи Брег, свакако да су ту индустријске зоне, а и потреба да будемо пошумњенији део него што смо то до сада, као и све оно што ће учинити да живот буде још бољи на територији АП Војводине.“

Јавној презентацији присуствовали су представници Севернобанатског управног округа, Градске управе Града Кикинда, општина са територије СБУО, Покрајинског секретаријата за урбанизам и заштиту животне средине, ЈП „Завод за урбанизам Војводине“ Нови Сад. Након презентације упућен је позив заинтересованим лицима да доставе примедбе на Нацрт Регионалног просторног плана Аутономне покрајине Војводине од 2021. до 2035. године, до краја трајања јавног увида, у писаној форми, органима задуженим за послове урбанизма у јединицама локалне самоуправе и Покрајинском секретаријату за урбанизам и заштиту животне средине.
 

Први пут у историји Града Кикинде, испред Градске куће подигнута је застава ромске националне мањине, уз интонирање песме „Ђалем - ђелем“ познатије и као „Ромска химна“. 8. април обележава се као Међународни дан Рома, од 1990. године у знак сећања на оснивање прве велике међународне ромске цивилне иницијативе, Међународне ромске уније. Честитајући припадницима ромске националне мањине Међународни дан Рома, градоначелник Никола Лукач нагласио је да је циљ да се у наредном периоду заједнички креирају још бољи услови за живот свих суграђана:

„Први пут уз интонирање ромске химне, подигли смо и заставу Рома. Тиме показујемо да бринемо за сваку националну мањину и заједницу. Град Кикинда, како је то рађено и до сада, има намеру да заједничким пројектима еманципује припаднике ромске националне мањине, како би заједнички решавали проблеме. Радимо на едукацији, како најмлађих, тако и осталих припадника ове националне мањине. Град деценијама ради на побољшању услова живота Рома, кроз санацију кућа, уређења простора у којима живе, помажући им у грађевинском материјалу и кроз различите друге видове помоћи. Највећа помоћ ипак је едукација и образовање како би стицањем знања успешно остварили своја права. Сматрам да смо у томе поприлично одмакли, баш у Кикинди. Свестан сам да то још увек није довољно, и да морамо још више радимо како би побољшали услове и стандард Рома у Кикинди.“

Жељко Раду, ромски активиста, сматра да обележавање овог датума указује на славу културе и ромске традиције, као и на проблеме са којима се ромска заједница суочава:

„Желео бих да истакнем чињеницу да смо сиромашни зато што смо необразовани, а необразовани смо зато што смо сиромашни. То је један зачарани круг сиромаштва из ког је једини излаз образовање. Посебно ме радује то што се свест код Рома последњих година подиже. Све више је Рома који завршавају високе школе и факултете, запошљавају се. Желео бих да се захвалим Градској управи, градоначелнику Николи Лукачу и свима онима који су допринели да се данас, први пут у историји Кикинде, испред Градске куће завијори застава Рома.“

Роми су највећа мањинска заједница у Европи са 10 милиона припадника. На простору Града Кикинде живи и ради око 3.000 припадника ромске националне мањине. Тибор Захаревић из кикиндског Удружења Рома истакао је да је најбитније за ромску националну мањину подизање свести о користима едукације и образовања, те да је једино кроз буђење свести могуће достићи праве вредости којима тежи савремени човек.