Актуелно

Нова фаза израде Плана развоја Града Кикинде за период 2022-2030 подразумева дефинисање визије и правца развоја, као и активности које ће довести до постављених циљева, у наредној декади. План развоја је најважнији документ, који даје стратешки оквир на основу кога се дефинишу конкретне активности и усмеравају ресурси. Јавна расправа о плану развоја града Кикинде је круна рада Регионалног Центра за друштвено економски развој „Банат“ и Града Кикинде, претходних годину дана навео је, на данашњој Јавној расправи, Радомир Топалов, испред РЦР „Банат“.

„Град Кикинда је имао претходну стратегију развоја, закључно са 2020 годином. Догађања и ситуација, када је епидемија у питању су одложили на неко време израду плана, те смо почетком прошле године ушли у процес израде новог плана, по новим правилима, по систему рада Републике Србије“.

Новим планом развоја града ће се утицати на унапређење услова за живот и рад у Кикинди, што подразумева, како је рекао Саша Танацков, члан ГВ у ресору привреда и инвестиције, обухват свих сегмената, које чине друштвене делатности, образовање, здравство и културу.

„С обзиром на лошу демографску слику важан део Плана развоја града ће бити посвећен подршци и помоћи младима и породици. Ми смо предвидели да у наредном периоду наставимо са развојем индустријске инфраструктуре, будићи да је привреда та која чини економски основ за све делетности у овој средини, почев од спорта, па све до здравства. Кроз овај документ видимо да ће Кикинда бити град, који ће имати своју економску стабилност, који ће бити атрактивно место за живот, где ће се враћати млади након студирања.“

У изради Плана развоја града учествовали су представници јавног, приватног и сектора цивилног друштва. За потребе израде Плана развоја Града Кикинда образовано је шест радних група. План развоја заједнички реализују Град Кикинда и Регионални центар за друштвено – економски развој „Банат“ из Зрењанина уз финасијску подршку Покрајинског секретаријата за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу АП Војводине.
 

Ловачко удружење Кикинда у сарадњи са Секретаријатом за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој организовало је заједничку акцију уређења града. Лепо време и поприлично висока температура, у првом дану викенда ишло је на руку вредним Кикинђанима. Душан Савуљеску, члан кикиндског Удружења ловаца, каже да је ово тек прва у низу акција, те да наставак следи у априлу.

„Користим прилику и да позовем и друга удружења да се организују и узму учешће у оваквим акцијама, за чистију и лепшу Кикинду. Обратили смо се локалној самоуправи, наишли на разумевање и подршку, те смо определили ову локацију за почетак. Трудићемо се и да учествујемо у акцијама, не само чишћења, већ и пошумљавања."

Овога пута се радило на потезу око некадашње Касарне, тачније у улицама Стевана Сремца и Браће Арсенов са спољне стране. Акција, како је навела Мирослава Наранчић секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, је прва овогодишња акција за уређење града и подразумевала је орезивање растиња око ограде старе касарне и чишћење смећа.

„Ово је прва сарадња Ловачког удружења Кикинда и ресорног Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој. Акција обухвата, не само чишћење и пошумљавање, ту је и едукација грађана и најмлађих житеља града. Причамо о томе колика је повезаност ловства и заштите животне средине. Сада је баш право време за овакву врсту акције. Наиме, вегетација још није почела, самим тим много је лакше радити на уређењу. Секретаријат сарађује са ЈП, ловачким удружењима у акцијама засада у ванграђевинском подручју.“
 

Чланове Удружења пчелара „Матица“ посетио је данас Никола Лукач, градоначелник Kикинде са сарадницима. Он је имао прилику да се увери у велико ангажовање вредних пчелара који су успели да од старе зграде некадашњег млина направе пристојно место за своја окупљања:

„Добар је осећај видети како сада изгледа ова зграда, будући да је овде до недавно било једно руинирано здање које није ничему служило. Ово сада је доказ да смо вредним радом и ангажовањем житеља добили овакав један користан, пристојан и леп простор који ће значити пчеларима. Град ће и даље помагати пчеларима одређеним средствима, да докупе све оне неопходне машине које ће им унапредити производњу, а уједно ће им помоћи и да што боље и квалитетније пласирају своје производе.“

Удружење „Матица“ је основано 2006. године и тада је бројало свега пет чланова. Из године у годину број се повећава, што говори у прилог доброј организацији, на шта је нарочито поносан Мирко Kнежевић, председник Удружења „Матица“:

„Тренутно нас је 40 у чланству, из Kикинде, Нових Kозараца, Накова. Трудимо се да својим члановима обезбедимо квалитетну и конкретну едукацију, како би се што боље усавршили у пчеларењу. Објекат смо успели потпуно да реновирамо захваљујући, како средствима Града, тако и личним донацијама и залагањима чланова и пријатеља удружења. Оно што нам је сада најбитније је помоћ коју очекујемо, такође од града, а у виду средстава за уградњу централног грејања, чиме завршавамо циклус потпуног опремања ентеријера просторија.“

Удружењу пчелара „Матица“ из Банатског Великог Села за 2021. годину опредељено је 90 000 динара, док су за 2022. годину потписани уговори у износу од 250.000 динара, колико ће бити уложено за поставку централног грејања.

Град Kикинда определио је 15 милиона динара за подршку пољопривреди и руралном развоју. Од тог износа за подршку пчеларима издвојено је готово два милиона динара рекао је Далибор Оличков, руководилац Одсека за пољопривреду и додао:

„Kроз програм смо определили и средства за подршку удружењима која се баве пољопривредом. Позивам пољопривреднике да прате локалне медије, где ће бити објављени нови конкурси. Определили смо средства за 11 мера, а увели смо и неке нове мере. Велика је подршка за сточарство, пчеларство и подршку младима у руралним подручјима“.
 

Књижевну награду Душан Васиљев, Град Кикинда од 1997. године додељује у знак промоције савремене српске књижевности, као симбол сећања на великог кикиндског и српског песника. Ове године су за књигу прича „Прича о Адаму“ плакета, као и новчани износ припали Лазару Павловићу, младом Кикинђанину који, како је рекао, није први пут показао своје књижевно умеће, кроз књижевни израз.

„Збирка је настајала две године. Прво је била форма романа, онда сам га исецкао на приче и додао неке друге. У уређивању ми је помогао Владан Кречковић, који је и уредник издања, као и Звонко Карановић. Збирка се састоји из 25 прича, све су о једном савременом, младом човеку, који животари и свашта му се дешава. Није ми била намера да захватим неку ширу социолошку слику, нити да критикујем. Награда је још један подстицај да наставим да стварам.“

Књижевна награда додељује се у циљу афирмације савремене српске књижевности и као сећање и израз поштовања према делу кикиндског песника и писца Душана Васиљева. Пожелевши младом лауреасту да настави корацима Душана Васиљева, Валентина Мицковски чланица ГВ је рекла да је врло значајно што је награда баш потекла у Кикинди.

„Управо зато што нам омогућава да оживимо сећање на тако једног великог уметника и да будумо стваралачки дух у нашим младим људима“.

У конкуренцији за награду „Душан Васиљев“ ове године се нашао 181 наслов, рекао је Срђан Срдић, који је заједно са Дуњом Илић и Иваном Радосављевићем жирирао, при одабиру најбољег књижевног дела. Он сматра да награђена књига представља израз пасивности, очаја али и револта једне нове генерације, оне која долази читав век иза Душана Васиљева:

„Стигли смо до 181 дела. Награда „Душан Васиљев“ је трећа награда по броју наслова у Србији. Лазарева књига је за прву књигу, изразито добра и квалчитетна. Види се да се на тексту уреднички радило. Апсолитно одговара профилу Душана Васиљева. Лазар Павловић је данас глас једне генерације, која се суочава са сасвим другачијим проблемима и то је урадио на најбољи могући начин.“

У најужем кругу избора, поред награђене књиге су се нашли и наслови „Ноћна пројекција“, Ота Хорвата, затим „Тонемо“ Дубравке Ребић „Гледај, враћају се“ Јелице Кисо. Уочи саме доделе награде, на Мелином гробљу у Кикинди положени су венци и цвеће на гроб истакнутог књижевника, који је сахрањен у близини Манастира Свете Тројице. Од ове године, залагањем Гимназије, која носи име познатог писца споменик је потпуно очишћен и уређен.
 

Кикинди су ове године опредељена значајна средства за капитална углагања изјавио је данас Мирослав Дучић. Он је приликом обраћања медијима рекао да ће до краја 2023.године бити завршена замена водоводних азбест цементних цеви у граду, а да радови почињу већ јула ове године.

„Локалној самоуправи је, на основу конкурса Управе за капитална улагања АП Војводине, за пројекате из области водоснабдевања и заштите вода, одобрено 90 милиона динара за прву фазу реконструкције дистрибутивне мреже, која ће ићи упоредо са изградњом Фабрике воде. Град ће суфинансирати пројекат са 20 милиона динара. Обухваћено је скоро 6 километара водоводне мреже односно водоводних цеви, које ће бити замењене. То је приоритет. У систему квалитетне воде за пиће, град је имао два приоритета. Први је почетак изградње Фабрике воде, а други је замена водоводних цеви, са чиме почињемо већ 1. јула.“

Првом фазом обухваћено је 14 улица, процењује се да ће директну корист имати 500 домаћинстава, односно око 2000 суграђана саопштио је Дучић.

Радови на замени водоводних цеви се раде у континуитету. До сада је замењено око 30% водоводних цеви, 50% испуњавају све услове, док је 20% оних које ће овим пројектом бити замењене. Укупна вредност пројекта је више од 237 милиона динара.

Поред Дучића медијима се обратио и члан Градског већа Саша Танацков и додао да је на конкурсима Управе за капитална улагања АП Војводине и Министарства привреде, Град Кикинда такође добио и средства за стратешке пројекте важне за даљи развој инфраструктуре у износу од око 45 милиона динара намењена за изградњу интерне саобраћајнице у оквиру индустријске зоне “Расадник“. Буџетом Града Кикинде предвиђено је још 61 милион динара за ту намену, рекао је Танацков и додао:
„Та средства су од изузетног значаја, будући да је у плану да и та индустријска зона буде приведена намени на начин како су изграђене фабрике Мекафор и Калцедонија. Овим ће понуда бити једна од најатрактивнијих, ван највећих центара, где су инвеститори до сада долазили. Радовима ћемо, осим интерних саобраћајница, дужине 478 метара и ширине 7 метара, направити и бициклистичке и пешачке стазе, дужине преко 900 метара, а предвиђена је и изградња јавне расвете.“

Осим овог пројекта у плану је реализација пројекта изградње нове трафостанице, снаге 5 мегавата који ће бити реализован у сарадњи са ЕПС-ом. Заједничка инвестиција вредна је 34 милиона динара.

Након свега овога остаје да се изгради пречистач отпадних вода. Будући да иза индустријске зоне пролазио канал предвиђено је да се на ободу зоне уради пречистач, где ће пречишћена вода из будућих фабрика одлазити у каналску мрежу.

Посредством Развојне агенције Србије, у току су преговори са два потенцијална инвеститора.